Evropska unija
Ulazak Bugarske i Rumunije u Šengen: Hoće li saobraćaj zaobilizati Srbiju?
Od prvog januara Rumunija i Bugarska su, nakon 13 godina čekanja, ušle u šengensku zonu. Kako ova promena utiče na saobraćaj u Srbiji
U Nemačkoj spor unutar vlade Socijaldemokrata i Zelenih sprečava odobravanje dodatnog novca za oružje za protivvazdušnu odbranu Ukrajine
Pred prevremene parlamentarne izbore u Nemačkoj, vojna pomoć Ukrajini je zapela: spor unutar vlade Socijaldemokrata i Zelenih sprečava odobravanje dodatnog novca za oružje, piše Dojče vele (DW).
Radi se o oružju vrednom tri milijarde evra, namenjenom pre svega za protivvazdušnu odbranu Ukrajine. Isporuka tog oružja nije sporna u koalicionoj vladi Zelenih i Socijaldemokrata (SPD), ali finansiranje i tajming jesu. Državni budžet za 2025. nije usvojen zbog raskola unutar tzv. „semaforske koalicije“, koju su činili SPD, Zeleni i Liberali (FDP).
Zeleni: dugovi za finansiranje Ukrajine
Za Zelene je situacija jasna: novi paket pomoći Ukrajini mogao bi da bude usvojen pre vanrednih izbora za Bundestag zakazanih za 23. februar, uprkos tome što budžet za tekuću godinu još nije usvojen.
„Budžet za 2025. nije donet, pa je potpuno opravdano pitanje odakle će doći novac“, rekao je u Berlinu Robert Habek, ministar privrede i kandidat Zelenih za kancelara.
Habek ipak vidi mogućnosti da se sredstva obezbede: Odbor za budžet Bundestaga mogao bi da donese odluku o dodatnom zaduživanju. U tom slučaju, paket pomoći Ukrajini mogao bi da bude usvojen pre izbora.
„Dovoljno puta se pokazalo da Putin koristi svaku slabost. Zbog toga je potrebno trajno finansiranje“, naglasio je Habek.
Zeleni optužuju kancelara Olafa Šolca (SPD) da blokira paket pomoći.
Šolc: Nemačka ne sme biti uvučena u rat
Šolc te optužbe odbacuje i insistira na tome da Nemačka pruža značajnu podršku Ukrajini: „Kao što svi znaju, Nemačka najviše podržava Ukrajinu, a to će tako i ostati, kako bi ta zemlja mogla da brani svoju nezavisnost i suverenitet“, rekao je Šolc na jednom sastanku NATO u Helsinkiju.
Međutim, nekoliko nedelja uoči izbora, Šolc nije samo nemački kancelar, već i vodeći kandidat SPD-a, koji mora da se bori za svaki glas. Među simpatizerima Socijaldemokrata, ali i unutar same partije, primetan je „zamor od rata“. S obzirom na tešku budžetsku situaciju i ekonomske probleme, spremnost da se milijarde evra i dalje ulažu u isporuke oružja nije baš velika.
Olaf Šolc pokušava da se pozicionira kao kancelar mira. „Pravi pregovori, koji će konačno okončati stradanja i razaranja u Ukrajini, od ključnog su značaja“, istakao je na kongresu SPD prošle subote u Berlinu.
Građani, prema njegovim rečima, mogu da računaju na njegovu „razboritost“ i na to da će, uz svu podršku Ukrajini, osigurati da Nemačka „ne bude uvučena u taj rat“.
Šolc takođe stalno naglašava da podrška Ukrajini ne sme ići na štetu nemačkog stanovništva. Trenutno nedostaju finansijska sredstva za dodatne isporuke oružja.
„Protivim se tome da novac za to uzimamo iz penzionih fondova, da smanjujemo budžete opština ili da manje ulažemo u železnicu i puteve“, rekao je Šolc u ponedeljak na marginama jedne predizborne manifestacije u Bilefeldu.
Formiranje budžeta za tekuću godinu biće jedan od prvih zadataka nove vlade. „Ko sada traži novu vojnu pomoć, mora i da kaže odakle će taj novac doći“, poručio je kancelar.
Ministar Pistorijus u poseti Ukrajini (koja strahuje od Trampa)
Brza pomoć Ukrajini nije samo u interesu Zelenih, već i ministra odbrane Borisa Pistorijusa (SPD), koji je u utorak nenajavljeno posetio Kijev. Nemačka je i dalje uz Ukrajinu, naglasio je.
Nedelju dana pre preuzimanja dužnosti američkog predsednika Donalda Trampa, Pistorijus je posetom želeo još jednom da pošalje signal podrške. Vlada u Kijevu strahuje da bi Tramp mogao drastično da smanji američku pomoć, što bi značilo da bi Evropljani morali brzo da povećaju svoju podršku.
Demohrišćani i Liberali za pomoć Ukrajini na račun socijalne pomoći
Opozicioni Demohrišćani (CDU i CSU) i Liberali (FDP) spremni su da podrže novi paket vojne pomoći. Međutim, ne žele da se dodatno zadužuju, već predlažu smanjenje izdataka, na primer za socijalnu pomoć.
Za SPD je to neprihvatljivo. U tim okolnostima, malo je verovatno da će paket pomoći Ukrajini biti usvojen pre izbora 23. februara.
Izvor: Dojče vele (DW)
Od prvog januara Rumunija i Bugarska su, nakon 13 godina čekanja, ušle u šengensku zonu. Kako ova promena utiče na saobraćaj u Srbiji
Smenjeni predsednik Južne Koreje, Jun Suk Jeol, uhapšen je zbog optužbi za pobunu, što predstavlja prvo hapšenje aktuelnog lidera u istoriji zemlje
Posle dvogodišnjeg strmoglavog pada, cena litijuma će se tokom 2025. stabilizovati, očekuju analitičari
Dogovor je moguć za „nekoliko sati ili dana“, kažu zvaničnici, 15 meseci od početka izraelskih napada na Pojas Gaze
Rusija je 2023. godine zaradila oko tri milijarde evra od poreza koje su platile kompanija iz zapadnih zemalja koje su bile, a neke su i dalje aktivne u Rusiji, navodi se u izveštaju Instituta Kijevske škole ekonomije
Ličnosti godine: Pobunjeni studenti, kolektivni intervju
Sada je red i na vas Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve