U Nemačkoj spor unutar vlade Socijaldemokrata i Zelenih sprečava odobravanje dodatnog novca za oružje za protivvazdušnu odbranu Ukrajine
Pred prevremene parlamentarne izbore u Nemačkoj, vojna pomoć Ukrajini je zapela: spor unutar vlade Socijaldemokrata i Zelenih sprečava odobravanje dodatnog novca za oružje, piše Dojče vele (DW).
Radi se o oružju vrednom tri milijarde evra, namenjenom pre svega za protivvazdušnu odbranu Ukrajine. Isporuka tog oružja nije sporna u koalicionoj vladi Zelenih i Socijaldemokrata (SPD), ali finansiranje i tajming jesu. Državni budžet za 2025. nije usvojen zbog raskola unutar tzv. „semaforske koalicije“, koju su činili SPD, Zeleni i Liberali (FDP).
Zeleni: dugovi za finansiranje Ukrajine
Za Zelene je situacija jasna: novi paket pomoći Ukrajini mogao bi da bude usvojen pre vanrednih izbora za Bundestag zakazanih za 23. februar, uprkos tome što budžet za tekuću godinu još nije usvojen.
„Budžet za 2025. nije donet, pa je potpuno opravdano pitanje odakle će doći novac“, rekao je u Berlinu Robert Habek, ministar privrede i kandidat Zelenih za kancelara.
Habek ipak vidi mogućnosti da se sredstva obezbede: Odbor za budžet Bundestaga mogao bi da donese odluku o dodatnom zaduživanju. U tom slučaju, paket pomoći Ukrajini mogao bi da bude usvojen pre izbora.
„Dovoljno puta se pokazalo da Putin koristi svaku slabost. Zbog toga je potrebno trajno finansiranje“, naglasio je Habek.
Zeleni optužuju kancelara Olafa Šolca (SPD) da blokira paket pomoći.
Šolc: Nemačka ne sme biti uvučena u rat
Šolc te optužbe odbacuje i insistira na tome da Nemačka pruža značajnu podršku Ukrajini: „Kao što svi znaju, Nemačka najviše podržava Ukrajinu, a to će tako i ostati, kako bi ta zemlja mogla da brani svoju nezavisnost i suverenitet“, rekao je Šolc na jednom sastanku NATO u Helsinkiju.
Međutim, nekoliko nedelja uoči izbora, Šolc nije samo nemački kancelar, već i vodeći kandidat SPD-a, koji mora da se bori za svaki glas. Među simpatizerima Socijaldemokrata, ali i unutar same partije, primetan je „zamor od rata“. S obzirom na tešku budžetsku situaciju i ekonomske probleme, spremnost da se milijarde evra i dalje ulažu u isporuke oružja nije baš velika.
Olaf Šolc pokušava da se pozicionira kao kancelar mira. „Pravi pregovori, koji će konačno okončati stradanja i razaranja u Ukrajini, od ključnog su značaja“, istakao je na kongresu SPD prošle subote u Berlinu.
Građani, prema njegovim rečima, mogu da računaju na njegovu „razboritost“ i na to da će, uz svu podršku Ukrajini, osigurati da Nemačka „ne bude uvučena u taj rat“.
Šolc takođe stalno naglašava da podrška Ukrajini ne sme ići na štetu nemačkog stanovništva. Trenutno nedostaju finansijska sredstva za dodatne isporuke oružja.
„Protivim se tome da novac za to uzimamo iz penzionih fondova, da smanjujemo budžete opština ili da manje ulažemo u železnicu i puteve“, rekao je Šolc u ponedeljak na marginama jedne predizborne manifestacije u Bilefeldu.
Formiranje budžeta za tekuću godinu biće jedan od prvih zadataka nove vlade. „Ko sada traži novu vojnu pomoć, mora i da kaže odakle će taj novac doći“, poručio je kancelar.
Ministar Pistorijus u poseti Ukrajini (koja strahuje od Trampa)
Brza pomoć Ukrajini nije samo u interesu Zelenih, već i ministra odbrane Borisa Pistorijusa (SPD), koji je u utorak nenajavljeno posetio Kijev. Nemačka je i dalje uz Ukrajinu, naglasio je.
Nedelju dana pre preuzimanja dužnosti američkog predsednika Donalda Trampa, Pistorijus je posetom želeo još jednom da pošalje signal podrške. Vlada u Kijevu strahuje da bi Tramp mogao drastično da smanji američku pomoć, što bi značilo da bi Evropljani morali brzo da povećaju svoju podršku.
Demohrišćani i Liberali za pomoć Ukrajini na račun socijalne pomoći
Opozicioni Demohrišćani (CDU i CSU) i Liberali (FDP) spremni su da podrže novi paket vojne pomoći. Međutim, ne žele da se dodatno zadužuju, već predlažu smanjenje izdataka, na primer za socijalnu pomoć.
Za SPD je to neprihvatljivo. U tim okolnostima, malo je verovatno da će paket pomoći Ukrajini biti usvojen pre izbora 23. februara.
Izvor: Dojče vele (DW)
Najbogatiji su sve bogatiji, a najsiromašniji sve siromašniji. Tako je u 2025. dvanaest najbogatijih ljudi na svetu imalo više novca nego polovina čovečanstva, odnosno više nego četiri milijarde ljudi
Proces usvajanja trgovinskog sporazuma sa Sjedinjenim Državama biće privremeno obustavljen, nakon što su evropski zvaničnici ocenili da politički uslovi za ratifikaciju više ne postoje
Predsednik Francuske Emanuel Makron je kritikovao američkog kolegu Donalda Trampa zbog njegovog „Odbora za mir“, pa mu je ovaj zapretio „carinom od 200 odsto“ na francuska vina i šampanjce. Šta je opšta ta organizacija?
Otvoreno more nema pravnu zaštitu. Barem je nije imalo do sada. Sporazum o biodiverzitetu van nacionalne jurisdikcije je zato istorisjki iskorak. Među 145 zemalja potpisnica je i Srbija. Šta to znači?
Predsednik Bugarske Rumen Radev podnosi ostavku nedugo nakon što je to učinila Vlada te zemlje. Više puta je nagovestio da bi mogao da učestvuje na vanrednim parlamentarnim izborima ne bi li zemlju izvukao iz haosa
Studenti su svesni da je „dan posle“ Vučićevog režima ulazak u novi krug velikih muka. Stoga je lustracija nesavršeno, ali nužno rešenje
Saopštavanjem prvih tačaka programa – da se narodu vrate otete pare – studenti su izabrali popularne teme da njima započnu finalnu pripremu za izbore. Ona će biti mahom tiha i dalje od očiju javnosti, ali je najvažnija
Zašto Vučić iz Abu Dabija kaže da će „blokaderi“ ako dođu na vlast „silovati žene“ i „jahati popove“? Zato da sablazni i odvuče pažnju od koncerta Ane Bekute u Čačku teškog 40 000 evra dok Čačani plaćaju hodanje trotoarom
Novi Trampov poredak (I)
Najpoželjnija nekretnina za američkog predsednika Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
