Dve godine nakon pomora ribe u Odri, Poljska se protiv cvetanja algi bori pomoću vodonik peroksida. Da li je to najbolje rešenje za taj problem?
Ponovno širenje zlatnih algi (Prymnesium parvum) trebalo bi da ude zaustavljeno uz pomoć vodonik peroksida (H2O2). Poljska je tu hemikaliju već „ubrizgala“ u pritoke reke Odre. Ta kiselina se, inače, koristi za beljenje papira, tekstila ili kose, a u nešto slabijoj koncentraciji i za dezinfekciju rana.
Poljska nije jedina zemlje koja se bori protiv te pošasti. Odra izvire u Češkoj, a teče duž nemačko-poljske granice u smeru severa, gde se uliva u Baltičko more. Sudeći po navodima stručnog naučnog magazina „Nature“, cvetanje algi je fenomen koji se širom sveta uočava sve češće i sve intenzivnije, piše DW.
Šta je cvetanje algi?
Alge žive u morima, jezerima i rekama. Osim velikih vrsta, koje se mogu uočiti i golim okom, odnosno vrsta koje mogu da narastu i do 60 centimetara, postoje i mikroskopski male alge, takozvane mikroalge. One su životno važne za vodeni eko-sistem. Ali, ako se prebrzo i nekontrolisano šire, određene vrste tih algi, poput onih u Odri, proizvode otrovne materije koje mogu da naškode ribama, ljudima, ali i drugim elementima eko-sistema.
Do cvetanja algi dolazi zbog kombinacije čitavog niza faktora: od viših temperature, više svetla, pa do povećane količine hranjivih materija u vodi. Neka istraživanja sugerišu da bi se fenomen cvetanja algi mogao u budućnosti pojačati, i to zbog porasta temperature kao posledice klimatskih promena.
Pomor ribe u Odri 2022. godine je označen kao „ekološka katastrofa koju su prouzrokovali ljudi“. Istraživači su naime otkrili da je glavni razlog cvetanja algi tada bila visok nivo soli u vodi – zbog slane vode iz rudnika uglja i drugih industrijskih pogona koja je tada završila u Odri.
Kakve posledice vodonik peroksid ima za okolinu?
Prema navodima poljskog Ministarstva klime i zaštite okoline, vodonik peroksid je uništio 90 odsto zlatnih algi na ušću, odnosno mestu gde se kanal Glivice spaja s rekom Klodnice, jednom od pritoka Odre.
Nije to bio prvi put da je za „ubijanje“ algi iskorišćeno sredstvo za izbeljivanje. I 2017. je u Velikoj Britaniji ta operacija okončana uspešno. Kako kaže Kristijan Volter, naučnik sa Instituta Lajbnic za istraživanje vodene ekologije i ribarenja u unutrašnjim vodama, to je ipak bilo prvi put da je jedno takvo sredstvo iskorišćeno u nekoj reci, a ne samo u stajaćoj vodi.
Ekološki efekti hemikalije nisu u potpunosti poznati, kaže Jacek Engel iz poljske ekološke organizacije „Greenmind Foundation“. Engel dodaje da njegove koleginice i kolege istražuju kako vodonik peroksid utiče na druge delove eko-sistema, recimo na plankton, kao važan izvor hrane u vodi.
Kod lokalnih efekata, do kojih dolazi ili može da dođe na nekom delu reke, mora se razmišljati i o potencijalno većim posledicama do kojih dolazi zbog širenja zlatnih algi, kaže Volter: „Naravno da to ne ubija samo zlatne alge. Ubija sve. Ali, svejedno ubijaju organizme na jednom određenom mestu, kako bi spasili kompletan eko-sistem Odre.“
Prava koncentracija hemikalije od ključnog je značaja kako bi se sprečilo da se unište i drugi organizmi, naglašava Elizabeth Varga, naučnica na Veterinarskom fakultetu Univerziteta u Beču. „Mora se pronaći koncentracija koja je dovoljno jaka da uništi mikroalge i spreči njihov rast, ali ne previsoka, da ne bi negativno uticala na sva druga živa bića.“
Vodonik peroksid se, sudeći po saznanjima iz britanskih eksperimenata, razgrađuje nakon kratkog vremena i brzo postaje bezopasan. Testovi su takođe pokazali da „ribe, puževi, crvi, rakovi i školjke ne trpe nikakvu štetu zbog tog tretmana“.
Efikasna mera?
Poljsko Ministarstvo za zaštitu klime naglašava da je upotreba vodonik peroksida – krizni potez. „To je kratkoročna mera“, uzvraća toksikolog Julios Konču iz nemačke sekcije organizacije „Greenpeace“: „To nije rešenje za problem koji mi imamo u Odri.“
Najvažnije rešenje bilo bi da vlasti znatno spuste granicu dozvoljene količine slane vode iz rudnika i industrije koju sme da se ispušta u Odru, kaže Konču. Korišćenje vodonik peroksida je primer za to kako se bori protiv simptoma, ali ne i za rešenje stvarnog problema, napominje Volter. Zamenik poljskog ministra zaduženog za zaštitu klime najavio je izgradnju postrojenja za desalinizaciju vode, s ciljem poboljšanja kvaliteta vode u reci Odri.
Iz nemačke ekološke organizacije BUND, kao i iz nekih poljskih eko-udruženja navode pak da se kod zaštite Odre ne bi trebalo koncentrisati samo na mere kontrole količine soli u vodi. Reka Odra morala bi da bude održavana u što prirodnijem obliku, umesto da se ona koristi kao vodena saobraćajnica za teretna plovila i turističke brodove, kažu aktivisti.
Volter dodaje da u Evropskoj uniji postoje brojne (i stroge) direktive o rekama: „Problem je njihovo sprovođenje, i to ne samo u Poljskoj, već i u drugim zemljama-članicama. U Evropi 60 odsto reka nije u dobrom ekološkom stanju“, kaže taj stručnjak i dodaje da ni većina nemačkih reka ne ispunjava ciljeve koje definiše EU po pitanju kvaliteta vode.
Protiv Netanjahua, njegovog bivšeg ministra odbrane Joava Galanta i zvaničnika Hamasa, optuženih za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, Međunarodni krivični sud u Hagu izdao je naloge za hapšenje. Izraelski lideri osudili su ovaj zahtev kao sramotan i antisemitski
Angela Merkel otkriva detalje svoje politike prema Rusiji i Ukrajini u novoj knjizi „Sloboda“. Odluke sa samita NATO 2008. i dileme oko prijema Ukrajine u Alijansu osvetljavaju njen strah od sukoba sa Rusijom, ali i izazivaju nova pitanja o odgovornosti za današnji rat
Koliko je svet daleko od nuklearnog rata Rusije i Zapada? Ako verujete srpskim tabloidima, uveliko je vreme da pakujete kofere, stvarate zalihe hrane i bežite u neko improvizovano atomsko sklonište. Realnost je, ipak, malo drugačija
Američke AI kompanije su posebno zadovoljne, njihove akcije rastu, uporedo sa očekivanjem da će biti ukinute regulacije protiv AI nakon što se Donald Tramp bude ustoličio u Beloj kući. Da li je takozvana opšta veštačka inteligencija sada sasvim izvesna, a svet se nalazi pred divovskim izazovom, onim koji je inteligententniji od svih prethodnih? Da li je, uprkos tolikim drugim teškim pitanjima, razvoj AI najveća kob našeg doba?
Otac žrtva KKK, majka u psihijatrijskoj klinici, on najpre vođa bande na ulicama Roksberija i Harlema “Detroit Red”, pa propovednik Nacije islama i rasnog ponosa koji je, ne krijući mržnju koju je rodila mržnja, impresionirao i prijatelje i neprijatelje, ubijen je pre šest decenija u prisustvu vlasti
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
