Veliki kormilar

Predstavljajući Rezoluciju o glavnim uspesima i iskustvima kineske Komunističke partije tokom poslednjih sto godina, koja je usvojena na prošlonedeljnom partijskom plenumu u Pekingu, iskusni političar Điang Đinguan je, u nameri da ukaže na posebnu ulogu Si Đinpinga, nazvao svog partijskog lidera „veliki kormilar“ i „narodni vladar“, što je bio naziv rezervisan samo za Mao Cetunga, i to u jeku kulta njegove ličnosti.

Da li je političara ponelo opšte raspoloženje ili ne, teško je iz daljine proceniti. Kinezi su poznati po tome što pažljivo i detaljno planiraju javna izlaganja, kao i po tome što takvi govori sadrže aluzije i nijanse koje posmatračima sa strane nije uvek lako odgonetati. Neki su požurili da zaključe kako se, eto, pojavio „novi Mao“, ali to su ipak bili samo stari epiteti. Mao je umro pre 45 godina, a s njim i njegova ruralna Kina. Si Đinping predvodi drugu po jačini svetsku eknomsku silu čija snaga i uticaj prevazilaze kineske granice. Za njega bi se moglo reči da je iskusan kormilar za nemirno more, po kome plovi ne samo kineski brod, već i svetska flotila.

PRAVILO O DVA MANDATA: Malo ko sumnja da će Si Đinping na kongresu Partije iduće godine dobiti i treći mandat, kasnije možda i četvrti. Na narednom kongresu, koji bira generalnog sekretara, Si će imati 69 godina, a na sledećem 74. Zato se kaže da je i zvanično nastupila „era Si Đinpinga“. Eventualnog naslednika niko ne pominje.

Kod njegovih prethodnika nije bilo tako: kada je Đang Cemin, posle Denga, ulazio u drugi mandat, znalo se da će ga zameniti Hu Đintao, a kada je ovaj bio u drugom mandatu, svi su već videli Si Đinpinga kao novog lidera. Tada je na snazi bilo pravilo o najviše dva mandata na čelu partije i države. Sada takvog ograničenja više nema, proceduralna prepreka je uklonjena, što je objašnjeno potrebama ostvarivanja grandioznih ciljeva koji stoje pred Kinom.

Na partijskom plenumu, na kome je učestvovalo oko četiri stotine članova CK i kandidata za CK, ali i veliki broj značajnih političkih ličnosti, usvojena je Rezolucija o dostignućima i istorijskim iskustvima Komunističke partije tokom sto godina koliko postoji. Pun tekst Rezolucije još nije objavljen, ali su u kominikeu naglašene glavne stvari. Vidi se da je to manje istorijsko štivo, a više smernice za „dalji razvoj socijalizma sa kineskim karakteristikama u novoj eri“, kako se sadašnji politički pravac naziva.

KURS ZA NAREDNE DECENIJE: Ovo je tek treća tako ambiciozna rezolucija koja sumira istorijska iskustva Partije. Prva je izglasana 1945. godine kada se Mao Cetung pripremao da osvoji vlast. Druga je usvojena 1981. godine, a glavni kreator bio je Deng Sjaoping. Deng je napravio veliki zaokret u kineskoj politici i kritikovao je Mao Cetunga. On je odao priznanje njegovom radu tokom revolucije i neposredno nakon nje, ali je kritikovao ultralevičarske ideje i političke greške posle 1958. godine: politiku partijskih obračuna sa tzv. desničarima, neostvarivi industrijski „Veliki skok“, uvođenje narodnih komuna, što je dovelo do masovne gladi i smrti desetina miliona ljudi. Posebna kritika je upućena Kulturnoj revoluciji, u kojoj je život izgubilo najmanje tri miliona, a stradalo još sto miliona ljudi.

U Rezoluciji usvojenoj prošle nedelje takva kritika je izostala, pa bi se moglo zaključiti da Rezolucija predstavlja novo viđenje ili verziju kineske istorije u kojoj aktuelni vođa vidi samo svetle strane, a ne propuste i greške partijske politike. S druge strane, i sam Si je, zajedno sa svojim ocem, visoko rangiranim političkim rukovodiocem, lično iskusio Kulturnu revoluciju na svojoj koži. Si je sedam godina proveo na „preodgajanju“ na selu, a njegov otac je sa ministarskog položaja poslat u fabriku na „prevaspitavanje“, gde je proveo više od deset godina.

U Rezoluciji nema ružnih reči o prethodnim liderima, samo pohvalnih. Ipak, postoje određene razlike u broju referenci – da li i gradaciji – kineskih lidera. Tako se „ime i misao Mao Cetunga“ pominje 6 puta, Denga 5 puta, Đanga i Hua po jednom. A Si Đinpinga – 14 puta.

Iako se bavi istorijom, ovaj partijski dokument zapravo usmerava kurs Kine u narednih nekoliko decenija. Istorija je tu potrebna zbog budućnosti, ili kao što je Džordž Orvel svojevremeno precizirao: „Ko kontroliše prošlost, kontroliše sadašnjost. Ko kontroliše sadašnjost, kontroliše budućnost“.

IZUČAVANJE MARKSOVOG : Si je danas taj koji sve kontroliše. Rezolucija to izričito naglašava: „Neophodno je odlučno podržati centralnu poziciju druga Si Đinpinga u Partiji, autoritet Centralnog komiteta i jedinstvo rukovodstva kako bi se obezbedilo da svi partijski članovi deluju kao jedan“.

Rezolucija o istoriji KP Kine je osnova za ideološku orijentaciju partije u narednom periodu. Kineska komunistička partija ima više od 95 miliona članova, više nego što Nemačka ima stanovnika. Od članstva će se narednih meseci, možda i godina, tražiti da dobro prouči ovaj partijski dokument i da ga se pridržava. Cilj je da osnaži poverenje u partiju i njeno rukovodstvo. Naglašava se da ova istorijska rezolucija predstavlja „štit za partiju i narod od nihilizma i negativnih ideja“, što znači da takvih pojava ipak ima, uprkos partijskoj propagandi i tvrdnjama da ih nema. Na više mesta snažno je istaknuta lična uloga Si Đinpinga. On je zaslužan za „niz originalnih ideja i strategiju osnovnih pitanja našeg vremena: za strategiju socijalizma sa kineskim karakteristikama u novoj eri. To je savremeni marksizam za Kinu i za 21. vek“.

Iako su se uvek pozivali na marksizam-lenjinizam, ranije i na staljinizam – kineski komunisti su uvek dodavali i „Maovu misao“, kasnije Dengovu, sada Si Đinpingovu. Time su želeli da pokažu da njihov socijalizam i marksizam nisu kao u drugim zemljama, da su posebni i da odgovaraju kineskim uslovima. Istina, Mao je priznao da je sasvim malo proučavao marksizam, više je čitao kineske filozofe i knjige o dinastičkim borbama. Deng Sjaoping je govorio da se ne razume dovoljno u ekonomiju i da ne zna tačno šta je to socijalizam. Đang Cemin je tvrdio da će za izgradnju osnovne baze socijalizma biti potrebno desetak kineskih generacija. A Hu Đintao se o teoriji marksizma nije ni izjašnjavao. Ali, zato je kineska štampa ovih dana pisala da je Si Đinping „tri puta pročitao Marksov Kapital“ i da ima „dvadesetak beležnica sa mislima inspirisanih tim delom“.

KINESKI SAN: Si Đinping je već obeležio siloviti razvoj Kine. Uspešno je izvršen prvi „stogodišnji cilj“ – da zemlja postane umereno razvijeno društvo u svim aspektima i da se iskoreni teško siromaštvo. To je bila partijska obaveza za stogodišnjicu osnivanja, a cilj je ostvaren godinu dana pre roka. Za stotu godišnjicu formiranja NR Kine – 2049. godine predviđeno je ostvarenje „drugog stogodišnjeg cilja“ – da Kina postane moderna socijalistička zemlja, napredna, snažna, ujedinjena, demokratska, kulturna i harmonična. To je taj „kineski san“ kome se teži.

Prema kineskim analitičarima, Rezolucija potvrđuje vodeću ulogu Komunističke partija na putu nacije u budućnost, potvrđuje da je jedinstvena i da potpuno podržava generalnog sekretara partije, šefa države i vrhovnog komandanta Si Đinpinga. Si zauzima vodeću poziciju u velikoj nacionalnoj obnovi koja zahteva savremeni privredni model, drugačiji od onog koji je postavio Deng pre 40 godina.

Sijev model koncipiran je tako da više odgovara „potrebama naroda“, dok privredni rast i modernizacija treba tome da budu podređeni. Glavna protivrečnost u kineskom društvu definisana je sada kao protivrečnost između privredne snage i sve većih želja i potreba ljudi da imaju bogatiji i kvalitetniji život. Izvoz iz Kine više neće počivati na jeftinoj radnoj snazi i eksploataciji prirodnih bogatstava, ali će otvaranje prema svetu biti nastavljeno. Istovremeno, privreda Kine više će se oslanjati na domaće tržište, što zahteva preraspodelu radi podizanja kupovne moći stanovništva. Modernizacija se neće bazirati na „presađivanju“ zapadnih sistema upravljanja, već u skladu sa kineskom tradicijom, jer ni demokratija, tvrde, nije patent Zapada.

OGROMNI ZADACI: Razvoj je apsolutni princip i reforma će biti nastavljena. Vodeća snaga unutrašnjih privrednih promena je tehnološka i naučna inovacija. Javnu svojinu treba jačati, ali i podržati privatnu. Treba smanjiti ogromnu nejednakost u materijalnom bogatstvu pojedinaca.

Orijentacija će u budućnosti biti na privredni razvoj uz održavanje društvene i političke stabilnosti. Zaštita suvereniteta zemlje je nepromenjen zadatak, zato armija mora da bude spremna. Separatizam ni po koju cenu nije dozvoljen. Bez kineskog razvoja nema ni svetskog razvoja, ali i bez razvoja i mira u svetu nema ni razvoja Kine.

To su ogromni zadaci koje je preuzelo kinesko rukovodstvo, a posebno Si Đinping. Sada se svi uspesi vezuju za njegovo ime. Ali, to je mač sa dve oštrice jer će i za neuspehe, ako i kada ih bude, kriviti njega lično. Si je, međutim, iskusan lider, politički morski vuk koji odlučno upravlja ogromnim brodom i kad su valovi veliki. Ima podršku i u partiji i u kineskom društvu. Budućnost je, kako je govorio Mao, svetla – samo je put do nje dug i trnovit. Na tom putu u bolju budućnost Si Đinping se može osloniti i na bolju prošlost, opisanu u sadašnjoj partijskoj Rezoluciji. Sve tri poluge su čvrsto u njegovim rukama.