Demonstracije mesecima ne jenjavaju. Ima ljudskih žrtava. Demonstranti zauzimaju državne institucije. Zvaničnici Evropske unije podržavaju „proevropsku opoziciju“ i razmatraju uvođenje sankcija protiv Kijeva. Rusija pruža podršku „demokratski izabranoj vlasti“. Predsednik Viktor Janukovič mora da donese odluku: da li da proglasi vanredno stanje i upotrebi ozbiljniju silu protiv demonstranata ili da popusti. Režim okleva, pokazuje prve znake slabosti.
Uprkos ranijim nepopustljivim izjavama, predsednik vlade Mikola Azarov u utorak podnosi ostavku. Izjavljuje da je to učinio po dogovoru sa Janukovičem ne bi li omogućio „politički kompromis i mirno rešenje konflikta“. Po nalogu Janukoviča istog dana parlament povlači prethodno po hitnom postupku donete zakone koji su imali za cilj da zastraše demonstrante, ali su samo dodatno zaoštrili situaciju. Zakoni su predviđali drakonske kazne za nošenje šlemova, maski ili neovlašćeno podizanje bina i zauzimanje javnih zgrada…
Parlament razmatra i amnestiju za demonstrante, kao i formiranje komisije koja bi trebalo da se bavi promenom Ustava koji, po mišljenju opozicije, predsedniku daje prevelika ovlašćenja. Za sada (u utorak, kada ovaj broj „Vremena“ ide u štampu) još je uslov za amnestiju da se demonstranti povuku iz ministarstava koje su zauzeli i poruše, gotovo sveprisutne, barikade.
I ako je i neposredno okruženje tražilo „odlučnu reakciju države“, a neki ruski komentatori se pitali zašto ne izda naređenje da se puca, Janukovič je odlučio da dobije na vremenu. I suviše je rano da se govori, a i teško je u to poverovati, da je reč o „prekretnici“.
Nemački „Špigl“ piše da je plan Janukoviča da „revolucionarnu opoziciju“ uvuče u vladu i tako joj izduva vetar koji joj sada sa ulica duva u leđa. Jer, zemlja je bankrotirala, državna kasa je prazna, privreda posrnula. Ko god da je na vlasti, ne bi mogao da napravi čudo i morao bi da uvidi da bi se bez pomoći, ili pod pritiskom, Rusije situacija još više pogoršala. Janukovič računa i na to da su vođe opozicije, kakav je bokserski šampion u teškoj kategoriji Vitalij Kličko, ipak „politički amateri“.
I bivši predsednik Poljske Aleksandar Kvašnjevski izlaz u krizi vidi u „vladi nacionalnog spasa“. Svakako ostaje pitanje promene Ustava, koji ovakav predsedniku daje ovlašćenja da, kad god poželi, može da raspusti vladu.
INTERESNA ZONA RUSIJE: U vreme kolapsa Sovjetskog Saveza savetnik u Beloj kući Zbignjev Bžežinski pisao je da „bez Ukrajine, Rusija prestaje da bude imperija, ali da sa podređenom Ukrajinom Rusija automatski postaje imperija“. Teorijom o kreiranju nove ekonomske Evroazije sa sedištem u Moskvi pojedini prozapadni analitičari tumače suštinu protesta u Ukrajini, zemlji nezavisnoj od 1991. godine sa ogromnim ekonomskim resursima.
Najnoviju krizu je izazvalo poništavanje odluke ukrajinske vlade o približavanju Evropskoj uniji krajem prošle godine, čime bi se ukinula dugogodišnja dominacija Moskve. Ukrajina sa evropskom perspektivom; Ukrajina kao buduća članica Evropske unije koja bi eksploatisala ukrajinske resurse; Ukrajina eventualno kao članica NATO-a… Ukrajina je, gledano iz Moskve, ruska interesna sfera.
Kriza u Ukrajini bila je jedna od ključnih tema samita održanog u Briselu 28. januara 2014. Predstavnici Rusije i EU (Putin i Lavrov, s jedne, i Žoze Manuel Barozo i Ketrin Ešton, sa druge strane), razgovarali su o demonstracijama širom Ukrajine protiv odluke vlasti da zamrzne trgovinski sporazum sa EU i okrene se Rusiji. Rusija i EU su u nekoliko navrata do sada razmenjivale optužbe za mešanje u unutrašnje stvari Ukrajine, a Moskvu su posebno naljutili visoki funkcioneri EU među demonstrantima na glavnom kijevskom trgu proteklih nedelja. Dok jača evroskepticizam, širi se razočaranje u EU, briselskoj birokratiji mora da godi kada demonstranti u Kijevu neustrašivo jurišaju protiv „diktatorskog režima“ sa zastavom Unije na grudima.
Iskusne diplomate u Briselu i te kako znaju da je od sankcija slaba vajda. Takođe, postoji strah da bi reakcije Brisela mogle dodatno da zaoštre situaciju, a u EU koju potresa kriza nema milijardi kojima bi mogla da parira Rusiji. Sa druge strane, ako Brisel potpuno ispusti iz ruku po površini drugu po veličini evropsku državu, izgubiće na verodostojnosti.
Nemački političar Aleksandar Graf Lambsdorf kaže: „Evropi je potrebna nova istočna politika. Pokušaj EU da u istočnom komšiluku ostvari bezbednost i stabilnost protiv Rusije, grandiozno je propala.“ Lambsdorf nije jedini koji upozorava da je neozbiljno da se zanemaruje uticaj Rusije i da Moskvu treba više uključiti u dijalog.
Prema podacima opozicije, broj žrtava tokom masovnih demonstracija u Ukrajini porastao je na šest, dok su vlasti do sada navodile podatak o dvoje mrtvih. Nakon pogibije demonstranata i ranjavanja stotine ljudi u kijevskom krvoproliću, uključujući i policajce od kojih su neki zapaljeni Molotovljevim koktelima, Ukrajini i dalje prete građanski rat ili podela zemlja. Popuštanje Janukoviča je samo zatišje. Potreban je dogovor između Moskve i EU pre nego što se stvari u potpunosti otrgnu kontroli.
Problem je i šarolikost opozicije. Tu su trojica istaknutih opozicionih lidera – relativno liberalni, u Nemačkoj veoma popularni Vitalij Kličko i Arsenij Jacenjuk, i „reformisani neonacista“ Oleg Tjahnibok. Ali tu su i vođe takozvanog „desnog sektora“ – nacionalisti, ekstremisti, huligani – koji su u utorak Janukoviču uputili sopstvene zahteve. „Desni sektor“ se proglasio „nacionalnim pokretom“ i pozvao na samoodbranu, jer ih „strah opozicionih partija okupljenih oko Klička da konsekventno revoluciju dovedu do kraja“ primorava da „sami preuzmu odgovornost za revolucionarni proces“. To kaže vođa desnog otpora Dmitrij Jaroš, a zvuči kao da im na pamet ne pada da napuste ulice.
RUSKE MILIJARDE: Ukrajina je objavila da će povući još dve milijarde dolara – pored ranijih tri milijarde dolara, koje je dobila prodajom obveznica – od ukupno 15 milijardi kredita koje im je ponudila Moskva nakon što je Kijev zamrzao sporazum o pripremama za pridruživanje EU. Iako će ovaj kredit pomoći Ukrajini da izađe na kraj sa osam milijardi dolara spoljnog duga ove godine i oporaviti iscrpljene rezerve, čini se da to ne ostavlja utisak na hiljade ljudi na ulicama koji traže i vanredne predsedničke izbore. Niko se ne pita šta bi bilo, da Moskva, u slučaju promene vlasti i političkog kursa Kijeva, obustavi obećanu pomoć.
Osim toga, i dalje se vodi rusko-ukrajinski spor oko cene gasa i tranzita oko 80 odsto gasa za Evropu, koji je rezultirao izgradnjom Severnog i Južnog toka zbog „neplatiša“. Rusija je tvrdila da Ukrajina ne plaća gas, a da pokušava da ga izvozi u EU. Ukrajinski zvaničnici su to negirali, ali je kasnije ukrajinski Naftogas priznao da je ruski gas namenjen evropskim zemljama ipak „sifoniran“ i upotrebljavan za domaću potrošnju, o čemu je „Vreme“ već pisalo („Zašto kažeš Julija, a groši ne daješ“, Vreme br. 1195, novembar 2013). Kriza je dosegla kulminaciju 1. januara 2006, kada je Rusija obustavila snabdevanje EU gasom preko ukrajinske teritorije, da bi 4. januara 2006. preliminarnim ugovorom Rusije i Ukrajine snabdevanje bilo obnovljeno. Međutim, spor o gasnom dugu i o „sifoniranju“ se rasplamsao i oktobra 2007, što je dovelo do redukcije snabdevanja gasom u martu 2008, a krajem te godine kriza oko plaćanja opet dostiže usijanje, zbog čega je u januaru 2009. u jedanaest evropskih država smanjena isporuka gasa… Na kraju, saopšteno je da je postignut sporazum o tome da će gasni dug Ukrajine od 800 miliona evra biti plaćen do kraja 2013. Dug nije vraćen.
KO KOGA UBIJA: Sukob u Ukrajini reflektuje duboku, decenijama produbljivanu podelu osiromašene i disfunkcionalne države na proevropski zapad i proruski istok, a ti strahovi nikad nisu imali realnije uporište u stvarnosti nego danas. Čini se da međunarodna zajednica opet više deluje kao katalizator nasilja, a ne kao faktor smirivanja situacije. Zapadne sile stale su na stranu demonstranata iako se još nije slegla prašina i razvejao dim sa kijevskih ulica. Odgovori na pitanja poput ko je pucao iz snajpera, ko je palio objekte i raspirivao vandalističku terevenku, kao da ne zanimaju međunarodnu zajednicu.
SAD su poručile da ukidaju vize ukrajinskim činovnicima koji su umešani u represiju nad protestantima. Evropska unija je odmah dodala da će i oni, verovatno, učiniti isto. Niko nije rekao da će ukinuti vize paravojno organizovanim ultranacionalistima iz grupe Desni sektor koji bacaju Molotovljeve koktele na policiju. Kanadski ambasador je na oštrom sastanku diplomata u Kijevu poručio ukrajinskim vlastima da su „prešle Rubikon“ upotrebom prekomerne policijske sile protiv demonstranata.
Pobunjenici su veoma dobro organizovani i opremljeni, mnogi imaju kacige, štitove, maskirne uniforme, podeljeni su prema vojničkom rasporedu, imaju logistiku i očigledno finansijsku podršku. Pristalice ukrajinskih vlasti često optužuju medije da izveštavaju jednostrano sa protesta, te da su pristrasni u korist opozicije. Proruski mediji često demonstrante optužuju za fašizam i ističu da se protesti ne mogu nazvati mirnim. Ruski provladin radio Glas Rusije u celini je objavio, kako je navedeno, pismo jednog pripadnika specijalne policije Berkut, u kojem se opisuje napeta situacija u Kijevu.
Neimenovani policajac, pun revolta, ističe da je policija „na meti fašističkih napada“, dok istovremeno „mora da se suzdržava od upotrebe sile“. „Izgleda kao da mi ubijamo civile i ranjavamo demonstrante, ali niko ne želi da prikaže kako nas dižu u vazduh i pale. Mediji su Berkut i druge snage bezbednosti prikazali kao fašiste“, ističe se u pismu i dodaje da su svi mediji „prodani“ i da „šire laži“. U pismu je navedeno i da demonstranti ispred zgrade vlade „puštaju nemačke ratne koračnice, nose zastave sa svastikom i simbole Trećeg rajha“. Dodaje se da su demonstranti jednog „osamnaestogodišnjeg vojnika razapeli na ulaznu ogradu“ i da je 24. januara ispred zgrade vlade jedan pripadnik Berkuta uboden u grkljan. „Ti momci su tamo žrtvovani. Naređeno im je da drže poziciju i da ne koriste silu, jer na kraju ispada da mi nismo ovde da bismo ugasili nemire, već da bismo čuvali red i mir za vreme mirnih demonstracija“, zaključuje se u pismu čiju autentičnost nije bilo moguće proveriti iz nezavisnih izvora. Na sajtu „Ukrajinske pravde“ pre nekoliko dana objavljen je snimak na kojem se vidi kako pripadnici Berkuta teraju jednog privedenog demonstranta da stoji go na snegu dok ga oni fotografišu.
IZLAZ IZ SLEPE ULICE: Rusija stvara utisak da se drži po strani, u stilu „Moskva se ne meša u unutrašnje poslove suverenih država“. Moskva ima najveći uticaj na odluke koje se donose u Kijevu. Nakon što je naprasno okrenuo leđa Evropskoj uniji i doneo zakone o (ne)slobodi okupljanja, režim Viktora Janukoviča uživa podršku Kremlja. Portparol administracije Vladimira Putina poručio je da ne razume „ambasadore stranih zemalja koji rade u Kijevu i govore šta treba da učine ukrajinske vlasti“.
Komentator uticajnog moskovskog dnevnika Komersant, Maksim Jusin, u svom novom tekstu piše da je „nastupio trenutak da se u rešavanje krize u Ukrajini uključe međunarodni posrednici, prvenstveno EU i Rusija“. Jusin smatra da suprotstavljene strane ne mogu da izađu iz slepe ulice bez pomoći međunarodne zajednice, jer se i vlast i opozicija u Ukrajini ponašaju neodgovorno i netransparentno.
„Vlast Janukoviča iz nekog razloga donosi prerigidne, nedorađene i vrlo sporne zakone koji, kako su pokazali aktuelni događaji, nisu primenljivi u stvarnosti. Zašto je onda trebalo glasati za njih, dolivajući kerozin na već dogoreli, skoro utihnuli oganj Majdana?“, piše Jusin, ne štedeći ni opoziciju.“ Vitalij Kličko u jednom trenutku pristaje na dijalog s vlastima, dva puta razgovara s predsednikom Janukovičem, u drugom izjavljuje da odustaje od pregovora, u trećem istupa protiv radikala koje naziva provokatorima, a u četvrtom se približava neonacisti Olegu Tjahniboku, koji navodi masu na Majdanu da urla ‘Slava herojima!’“
Jusin zagovara snažan angažman Rusije, s jedne, i Evropske unije, s druge strane, ali uz neke promene: „To ne smeju da budu ljudi koji su dosad usmeravali politiku EU prema istoku. Ne Poljaci, ne baltičke zemlje, ne švedski šef diplomatije Karl Bilt. Za njih je Ukrajina polje geopolitičke borbe s Moskvom. Danas je kao nikad važan glas evropskih ‘teškaša’, prvenstveno Nemačke i Francuske“, piše Musin, koji smatra da je tim zemljama važna stabilnost na kontinentu, da su odgovorne i da imaju autoritet. Za Moskvu predlaže ulogu iz senke koja ne teži isticanju, budući da „kod jedne od sukobljenih strana izaziva takav antagonizam“.
Diskretna uloga Moskve i direktna uloga evropskih „teškaša“ verovatno je najpametnije moguće rešenje, ali malo ko veruje da će se to i desiti bez daljih sukoba.
Ukrajinska ministarka pravde Olena Lukač podigla je tenzije zapretivši da će zatražiti uvođenje vanrednog stanja i prekid pregovora sa opozicijom ukoliko demonstranti ne napuste zgradu Ministarstva pravde koju su tokom noći bili okupirali u „simboličnom činu“ kojim se od vlasti „oduzima pravda“. Vanredno stanje podrazumevalo bi ograničenje kretanja građana i vozila, zabranu okupljanja, demonstracija i štrajkova, obustavu aktivnosti političkih partija i uvođenje policijskog časa. Zvaničnici su kasnije saopštili da se ne planira preduzimanje takvih mera. Antivladini demonstranti su napustili zgradu, a njihov portparol je izjavio da ne žele da provociraju vlasti, ali i da će se vratiti ukoliko u parlamentu ne bude pomaka. Ispred zgrade Ministarstva ostalo je tridesetak osoba koje patroliraju u maskirnoj odeći i sa palicama u rukama. Dok su opozicioni lideri bili na sastanku sa Janukovičem, predsednikova stranka je saopštila da nema nameru da popusti po bilo kom pitanju u skupštini. „Parlament neće glasati o ostavci vlade“, rekao je Interfaksu Mihailo Čečetov, portparol Partije regiona. On je kazao da će njihova parlamentarna frakcija takođe blokirati bilo kakav pokušaj da se ukine antiprotestni zakon koji su Janukovičevi lojalisti progurali u skupštini 16. januara. „Kategorično smo protiv promene ovih zakona. O čemu mi ovde pričamo? Bandit mora da ide u zatvor“, rekao je. A onda je Janukovič naredio drugačije.
