Broj 1 je Severna Amerika (SAD, Kanada), broj 2 je Evropa (Švajcarska, Švedska, Holandija), a broj 3 Istočna Azija (Singapur, Koreja, Hongkong/Kina)... Najupečatljivije razlike između privreda tiču se oblasti istraživanja i razvoja koje su koncentrisane u vrlo mali, mada rastući, broj zemalja
Nikada u istoriji nije toliko naučnika širom sveta radilo na rešavanju globalnih izazova. I u razvijenim i u nerazvijenim zemljama uvećavaju se investicije u inovacije, koje najavljuju novu tehnološku revoluciju (industrija 4.0, robotizacija, 5G mreža, „internet stvari“, genetski inženjering, biotehnologija, nano tehnologija). Između 1996. i 2016. budžeti vlada za istraživanja i razvoj rasli su po stopi od 5 odsto godišnje, a budžeti kompanija za 6,7 odsto.
Međutim, pošto su 2019. stope privrednog rasta počele da se smanjuju, u nekim od tehnološki vodećih zemalja izdvajanja za istraživanje i razvoj počela su da se uvećavaju sporije ili da se uopšte ne uvećavaju. I podrška javnosti tehničkom progresu je posustala. Uz to, povećan protekcionizam – posebno onaj koji utiče na tehnološki intenzivne sektore i tokove znanja – stvara nove prepreke.
To se konstatuje u izveštaju Globalni indeks inovativnosti 2019 (GII 2019) koji je 24. juna u Delhiju objavila specijalizovana agencija UN, Svetska organizacija za intelektualnu svojinu, u saradnji sa njujorškim Univerzitetom Kornel i švajcarskom multinacionalnom biznis školom INSEAD, koja ima kampuse u Evropi (Francuska), Aziji (Singapur) i na Srednjem istoku (Abu Dabi).
Tim indeksom se mere performanse u 129 zemalja na osnovu 80 različitih indikatora: stepen razvoja i primene nauke, visokoškolsko obrazovanje, broj diplomiranih naučnih i inženjerskih specijalista u oblasti visoke tehnologije, stupanj razvoja, primene i efikasnosti tehnologija i ekonomije znanja, stanje institucija, politička stabilnost, vladavina prava, stanje infrastrukture, održivost životne sredine…
GII 2019 pokazuje da su šampioni inovacija Švajcarska, Švedska i SAD, zemlje s visokim dohotkom. Švajcarska je devetu godinu zaredom na vrhu inovacijskih indeksa, s odličnim performansama koje se tiču primene patenata i visoko tehničkih proizvoda.
Švedska je drugi put zadržala drugo mesto, zahvaljujući razvijenoj infrastrukturi, inovativnom poslovnom sektoru i po odnosu broja patenata i BDP. (Videti ilustraciju Top 5 lidera inovacija po regionima)
KLASTERI I KORPORACIJE
Sjedinjene Američke Države zadržavaju primat u razvoju istraživačko razvojnih klastera (26), a slede: Kina (18, dva više nego 2018), Nemačka (10), Francuska (5), Velika Britanija (4) i Kanada (4), Australija, Indija, Japan, Južna Koreja i Švajcarska (po 3).
Kao i prošle godine, na vrhu liste top 10 klastera je Tokio–Jokohama (Japan), u kome je, kako piše „Fajnenšel tajms“, od 2011. do 2015. registrovano više od 94.000 patenata, oko 10 odsto od ukupno registrovanih 950.000 patenata u svetu. Istraživači GII, koji su u proteklih dvanaest godina bili više fokusirani na merenje inovativnih performansi zemalja nego takvih „retorti budućnosti“, nisu očekivali da će naći toliku razliku u rezultatima japanskog čvorišta i drugih moćnih klastera.
Najveće primene patenata registrovanih u inače tehnološki raznovrsnom Tokiju koristi Micubiši elektric. Iza tog japanskog klastera je Šenžen–Hong Kong (Kina) sa više od 41.000 patenata u pomenutom periodu, među kojima je četiri od deset povezano s digitalnim komunikacijama, koje pretežno koristi kineska telekomunikaciona multinacionalka ZTE. Šenžen-Hongkong je pretekao klaster San Hoze-San Francisko (više od 34.000 patenata) u Silicijumskoj dolini, u kojoj dominira Gugl. Evropski klasteri (Pariz, Frankfurt-Manhajm, London, Kembridž, Oksford) rangiraju se niže.
Prema podacima Eurostata, u EU je za istraživanje i razvoj 2007. odlazilo 1,77 odsto BDP, a u 2017. godini 2,07 odsto, odnosno gotovo 320 milijardi evra. Za 2020. planira se 3 odsto. EU je, inače, do sada mnogo manje izdvajala u istraživanje i razvoj nego Južna Koreja (4,22 odsto u 2015), Japan (3,28 odsto) i SAD (2,76 odsto). EU je na približno istoj ravni kao Kina (2,06 odsto), a više nego Rusija (1,1 odsto) i Turska (0,96 odsto).
Međutim, prema GII 2019, dvanaest od 20 najinovativnijih ekonomija nalaze se u Evropi. Što se tiče međunarodnih patenata, evropske zemlje zauzimaju sedam od 10 najviših pozicija – tri preostala mesta drže Izrael, Japan i Južna Koreja.
Pored standardne dominacije svetskih lidera Švajcarske i Švedske, zanimljiv je ulazak na vrh top lista po inovativnim kapacitetima vodeće Nemačke. Ona se sa svojim strategijom industrija 4.0 vratila među prvih 10 u 2016. i postala jedna od zemalja koje definišu globalne granice u razvoju klastera, patenata i mogućnostima komercijalizacije inovacija.
Najveći razlike na Kontinentu leže u tome što zemljama istočne Evrope i Balkana nedostaje „osnovni eko sistem inovacijske infrastrukture“, konstatuje se u GII 2019.
Nastavak rang liste: Austrija (21. mesto – visoki dohodak), Australija (22 – VD), Belgija (23 – VD), Estonija (24 – VD), Novi Zeland (25 – VD), Češka (26 – VD), Malta (27 – VD), Kipar (28 – VD), Španija (29 – VD), Italija (30 – VD), Slovenija (31 – VD), Portugal (32 – VD), Mađarska (33 – VD), Letonija (34 – VD), Malezija (35 – SVD), Ujedinjeni Arapski Emirati (36 – VD), Slovačka (37 – VD), Litvanija (38 – VD), Poljska (39 – VD), Bugarska (40 – SVD), Grčka (41 – VD), Vijetnam (42 – SND), Tajland (43 – SVD), Hrvatska (44 – VD), Crna Gora (45 – SVD), Rusija (46 – SVD), Ukrajina (47 – SND), Gruzija (48 – SND), Turska (49 – SVD), Rumunija (50 – SVD), Čile (51 – VD), Indija (52 – SND), Mongolija (53 – SND), Filipini (54 – SND), Kostarika (55 – SVD), Meksiko (56 – SVD), Srbija (57 – SVD), Moldavija (58 – SND), Severna Makedonija (59 – SVD), Kuvajt (60 – VD), Iran (61 – SVD), Urugvaj (62 – VD), Južna Afrika (63 – SVD), Jermenija (64 – SVD), Katar (65 – VD),
Primedba: Klasifikacija Svetske banke (jul 2018): ND = niski dohodak; SND = srednji niži dohodak; SVD= srednje viši dohodak i VD = visoki dohodak.
Regioni prema klasifikaciji UN: EUR = Evropa; SA = Severna Amerika; LAK = Latinska Amerika i Karibi; CJA = Centralna i južna Azija; JAIAO = Jugoistočna Azija, Istočna Azija i Okeanija; SAZA = Severna Afrika i Zapadna Azija; PSA = Podsaharska Afrika
izvor: cornell univerzitet, insead i wipo (2019): the global innovation index 2019: effective innovation policies for development, fontainebleau, ithaca i geneva.
ZAŠTO SRBIJA ZAOSTAJE
Srbija, na primer, pokazuje slabost kad su u pitanju ulaganja u istraživanje i razvoj, koja su se u razdoblju 2009–2014, kretala od 0,71 odsto BDP-a (2011) do 0,91 odsto BDP-a (2012). To je manje od proseka EU, kako pokazuju istraživanja koja su sproveli Jelena Vasić, Nataša Kecman iz Privredne komore Srbije i Igor Mladenović s Ekonomskog fakulteta Niškog univerziteta. Među 39 zemalja u Evropi, Srbija je 34. a 2018. bila je 35. po rangu.
Na Globalnom indeksu inovativnosti Srbija je 55. među 129 zemalja, što znači da se za 13 mesta pomerila naviše u odnosu na rang iz 2017. kada je bila 62. To nije mnogo utešno jer je Srbija plasirana 26 mesta iza Slovenije (koja zauzima 31. mesto u svetu, a 20. u Evropi), 13 mesta iza Hrvatske (44. mesto u svetu a 29. u Evropi) i 12 mesta iza Crne Gore (45. mesto na svetskoj listi zauzima, a 30. na evropskoj).
U tom kontekstu zanimljivo je podsećanje na aferu u nekadašnjem NIN u zbog teksta pokojnog uzornog kolege Miloša Mišovića o tome zašto Srbija zaostaje, objavljenog pod ublaženim naslovom „Da li Srbija zaostaje?“ To je bilo 1970-ih u SFRJ. Van SFRJ Srbija sada zaostaje više.
U nekim detaljima to zaostajanje izgleda dramatičnije: po saradnji univerziteta i industrije ona je na 76. mestu u svetu; po razvoju naučno-tehnoloških klastera na 81, po uvozu visoke tehnologije na 99, a po energetskoj efikasnosti (BDP u odnosu na količinu upotrebljene energije) na 100. mestu.
Po GII 2019. Srbija je svrstana na 11. mesto u grupi od 34 zemlje sa srednje-višim dohotkom, a u srednju podgrupu u kojoj je, po utešnoj oceni istraživača, nivo inovativnosti u skladu sa očekivanjima s obzirom na nivo dohotka. Promenu inovacijskog pejzaža, međutim, ne diktira samo nivo dohotka: neke privrede sa srednjim dohotkom se brže modernizuju, a neke bogate, kao Kuvajt (60) ili Katar (65), niže su na tabeli.
Malezija i nama susedna Bugarska, zemlje sa srednjim dohotkom, po oceni istraživača, od inovacija dobijaju onoliko koliko u odnosu na svoj obim dobijaju privrede sa visokim dohotkom. Iznad proseka za zemlje sa srednjim dohotkom ističu se i Kostarika, Tajland, Gruzija i Filipini.
Među zemljama sa srednje nižim prihodima Vijetnam napreduje, a Ukrajina gubi korak. Senku niskog dohotka preskočili su Burundi, Malavi, Mozambik, Ruanda (napreduje), Senegal (napreduje) i Tanzanija (gubi korak).
U celini uzev, Afrika je napredovala iznad očekivanja na osnovu nivoa svog razvoja.
U mnogim razvojno tehnološkim klasterima, inače, korporativna aktivnost više dominira nego univerzitetska. Međutim, u nekim slučajevima vodeću ulogu preuzimaju univerziteti, kao Masačusetski institut za tehnologiju u Bostonu, ili Univerzitet Kalifornija u Los Anđelesu. Saradnju svojih klastera najfrekventnije su podsticali su univerziteti Džons Hopkins (Vašington–Baltimor), Kolumbija (Njujork siti) i Harvard (Boston–Kembridž).
Klaster Peking je najaktivniji u omogućavanju saradnje različitih institucija i naučnih koautorstava, u čemu značajnu ulogu ima Kineska akademija nauka.
Za njim slede Vašington–Baltimor; Njujork siti, Boston – Kembridž (SAD); i Keln (Nemačka).
Što se tiče kvaliteta univerziteta, SAD i Velika Britanija zauzimaju prva dva mesta na rang listi GII 2019, a prati ih Kina (koja se ove godine popela na treće mesto sa petog na kome je bila 2018). Među privredama sa srednjim dohotkom, Kinu prate Malezija i Indija zahvaljujući rezultatima njihovih univerziteta; po tim indikatorima su i Rusija, Meksiko i Brazil takođe u grupi 10 najuspešnijih.
Što se tiče kvaliteta naučnih publikacija, vodeća mesta drže SAD, Velika Britanija i Nemačka. Na rang listi zemalja sa srednjim dohotkom Kina zauzima vodeću poziciju, ispred Indije.
KINA U VISOKOM DRUŠTVU
Među privredama sa srednjim dohotkom, Kina i Južna Afrika su na prva dva mesta, a iza njih napreduju Indija i Turska. Kina, zemlja sa srednjim dohotkom, zauzima mesto među državama čiji je dohodak visok – kao što su Nemačka, Velika Britanija, Finska, Izrael ili SAD – a to ostvaruje uz pomoć relativno nižeg nivoa ulaganja.
Neke zemlje postižu više s manje ulaganja u inovacije. Ta razlika postoji čak i među razvijenim zemljama: dok Švajcarska, Holandija i Švedska svoja ulaganja koriste efikasno, Singapur (8) i Ujedinjeni Arapski Emirati (36) u odnosu na svoja ulaganja dobijaju manje.
U GII 2019. posebno je istaknuto i poboljšanje performansi Indije, koja je opisana kao najinovativnija privreda u srednjoj i južnoj Aziji, zahvaljući klasterima nauke i tehnologije Bangalorom, Mumbaijem i Novim Delhijem, koji zauzimaju istaknuto mesto među 100 najboljih istraživačko razvojnih klastera u svetu.
Kada je u pitanju ulaganje u istraživanja i razvoj, Indija nije daleko od Kine, ali zaostaje za njom, i to zbog svoje manje efikasne birokratije i nesolventnosti, kaže se u prošlogodišnjem izveštaju Svetskog ekonomskog foruma o kompetitivnosti (The Global Competitiveness Index 4.0 2018 Rankings).
U 94 od 140 ekonomija najupečatljivije razlike između privreda tiču se oblasti istraživanja i razvoja, konstatuje se u tom izveštaju.
Majkl Porter s Poslovne škole na Harvardu i Skot Stern iz Brukings instituta u jednoj analizi ukazuju na to da se ukupna inovacijska aktivnost koncentriše u vrlo mali, mada rastući, broj zemalja. Od 1970-ih i kasnih 1980-ih, SAD i Švajcarska su jačale odnos broja „internacionalnih“ patenata po glavi stanovnika, koji je jako varirao među zemljama OECD. Skandinavske nacije, Japan i zemlje istočne Azije zabeležile su veliko povećanje, dok su zapadnoevropske zemlje, poput Francuske i Ujedinjenog Kraljevstva, ostvarile relativno stabilnu stopu inovacija.
Zašto se intenzitet inovacija razlikuje od zemlja do zemlje?
Porter i Stern ukazuju na to da su, s jedne strane, firme i privatni sektor krajnji pokretači inovacija, a s druge strane, one su pod pritiskom lokalne politike i javnosti, to jest, da intenzitet inovacija zavisi od interakcije između strategija privatnog sektora i politike i javnih institucija.
Svetska organizacija UN za intelektualnu svojinu svake godine u okviru GII predstavlja i neku tematsku komponentu koju kao perspektivnu preporučuje investitorima. U ovogodišnjem izdanju analizira se perspektiva medicinskih inovacija, koje su bila najčešće polje patentiranja u 19 klastera. Farmaceutika je pala na drugo mesto.
Polja obećavajućih medicinskih inovacija, prema GII su: genetika (istraživanje matičnih ćelija, terapije na bazi genetike i matičnih ćelija, genetsko inženjerstvo; nano tehnologija (mali uređaji koji se mogu progutati); nova generacija vakcina i imuno terapija (HIV i univerzalna vakcina protiv gripa, vakcina protiv kancera, novi metodi davanja vakcine); upravljanje bolom (efikasni lekovi protiv bola koji ne izazivaju zavisnost); tretman mentalnog zdravlja (presimptomatske dijagnoze i lečenje Alchajmerove bolesti i drugih kognitivnih slabosti); istraživanje mozga, neurologija i neurohirurgija; lečenje migrene…
(1)Tokio–Jokohama (Japan), (2) Šenžen–Hongkong (Kina/Hongkong), (3) Seul (Južna Koreja), (4) Peking (Kina), (5) San Hoze – San Francisko (Kalifornija, SAD), (9) Pariz (Francuska), (15) London (Velika Britanija), (18) Amsterdam–Roterdam (Holandija), (20) Keln (Nemačka), (23) Tel Aviv – Jerusalim (Izrael), (28) Singapur (Singapur), (31) Ajndhoven (Belgija/Holandija), (32) Stokholm (Švedska), (33) Moskva (Rusija), (35) Melburn (Australija), (39) Toronto, (Kanada), (40) Brisel (Belgija), (42) Madrid (Španija), (46) Teheran (Iran), (48) Milano (Italija), (50) Cirih (Švajcarska/Nemačka).
Iran je počeo da postavlja pomorske mine u Ormuski moreuz, jednu od najvažnijih energetskih tačaka na svetu, kroz koju prolazi oko petine globalnog transporta sirove nafte, tvrde izvori američkih obaveštajnih službi
Iran tvrdi da je gađao američku Petu flotu i više vojnih baza na Bliskom istoku u, kako navodi, „najrazornijoj operaciji“ od početka sukoba
Prvobitno najavljeno masovno otpuštanje zaposlenih u Folksvagenu sad je još masovnije. Zašto jedna od najvećih autokompanija na svetu otpušta desetine hiljada ljudi?
Video na kojem ruski predsednik Vladimir Putin prekida govor i kašlje tokom snimanja poruke za Međunarodni dan žena kratko je bio objavljen na Telegram kanalu Kremlja pre nego što je uklonjen
Donald Trump izjavio da SAD imaju ciljeve u Iranu koje bi mogli da unište za jedan dan i da čekaju razvoj situacije pre napada
Pored sitnih kriminalaca i vucibatina za jednokratnu upotrebu postoji jedna kasta koja je na samom dnu naprednjačkog lanca ishrane. Nazovimo ih jadnici, mada njihov opis više odgovara stenicama
Srbija je i meta-stabilna i hiper-ugrožena, i ekonomski tigar i tek što nije načisto propala, njenog predsednika i svi u svetu uvažavaju i obožavaju i hoće da ga svrgnu sa vlasti. Govor protivurečnosti imao je svoju svrhu, ali se u međuvremenu izlizao
Zašto su studentu Vukašinu Đinoviću i njegovoj majci „kobre“ oduzele karte na ulazu u pozorište? Zbog čega je smenjena Jelena Mirković, direktorka srednje škole u Loznici? Šta govori naprednjačko vređanja zaposlenih iz britanske ambasade u Aranđelovcu? I da li ste i vi postali građanin drugog reda
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
