Izrael optužuje Agenciju UN za pomoć palestinskim izbeglicama (UNRWA) da pruža podršku teroristima Hamasa. Dvadeset država je zbog toga obustavilo ili zamrzlo finansijsku pomoć za ugrožene Palestinace. O tome će danas biti reči u Briselu
Dva dana pre sastanka generalnog sekretara Agencije UN za pomoć palestinskim izbeglicama (UNRWA) Filipea Lazarinija sa ministrima Evropske unije za razvojnu pomoć u Briselu, izraelska vojska je iznela nove ozbiljne optužbe na račun UNRWA koja hrani oko dva miliona Palestinaca, prenosi Dojče vele (DW).
Navodno je ispod sedišta te organizacije u Pojasu Gaze pronađen tunel koji je Hamas koristio za obaveštajne aktivnosti. Ovu militantnu islamističku palestinsku organizaciju Hamas su EU, SAD i druge države označile kao terorističku.
Šef UNRWA negira da zna za taj tunel ili njegovo snabdevanje strujom iz sedišta organizacije.
Pored toga, zgrada UNRWA nije korišćena od 12. oktobra, dakle ubrzo nakon terorističkog napada Hamasa na Izrael 7. oktobra.
Izraelski ministar spoljnih poslova Izrael Kac traži, međutim, ostavku Lazarinija. U januaru je veliku pažnju privukla vest o navodnoj saradnji dvanaestoro zaposlenih u UNRWA sa Hamasom.
Mnogo pitanja za Lazarinija
Filipe Lazarini će ovog ponedeljka (12. februar) u Briselu morati da se suoči sa brojnim pitanjima ministara EU, nakon što su neke evropske zemlje zamrzle ili obustavile finansijsku pomoć za zbrinjavanje palestinskih izbeglica.
Žele da znaju da li su zaposleni u UNRWA mogli biti umešani u teroristički napad Hamasa na Izrael.
Filipe Lazarini, iskusni diplomata UN, od 2020. godine vodi Agenciju UNRWA i već je ranije morao da odgovora na nezgodna pitanja. Naime, njegov prethodnik Pjer Krenbil je podneo ostavku nakon brojnih optužbi za nepotizam i zloupotrebu položaja.
Nakon što je dvanaestoro od približno 13.000 zaposlenih u UNRWA u Pojasu Gaze optuženo za saradnju sa Hamasom, Ujedinjene nacije su odmah uklonile iz službe njih desetoro, preostalo dvoje više nisu živi.
U toku je i interna istraga Ujedinjenih nacija, koju je naredio generalni sekretar UN Antonio Gutereš. Svi odgovorni bi trebalo da budu identifikovani.
Kako navodi agencija UN, izraelska vlada još nije pružila nikakve dokaze za tvrdnju da je deset odsto zaposlenih u UNRWA povezano sa teroristima Hamasa.
Nemačka obustavlja pomoć, Španija povećava
Filipe Lazarini dolazi u Brisel da apeluje na EU i njene zemlje članice da nastave sa finansiranjem UNRWA. Devet država članica, uključujući Nemačku, suspendovalo je isplate toj humanitarnoj organizaciji, dok istraga ne bude završena.
Ostale članice, kao što su Irska i Belgija, nastavljaju da plaćaju. Španija je čak povećala svoj doprinos za 3,5 miliona evra, kako bi obezbedila dalju humanitarnu pomoć stanovništvu Pojasa Gaze. Portugalija takođe želi da plati više nego ranije.
„Mislim da je ukidanje finansiranja ovakvoj agenciji jednako kolektivnom kažnjavanju palestinskog naroda“, rekao je za DW španski ministar za socijalna pitanja Pablo Bustinduj. „Ti ljudi su u neopisivoj situaciji u pogledu ljudskih prava, tako da sam veoma ponosan na ovo što španska Vlada radi.“
Evropska unija trenutno ne izdvaja sredstva iz svog budžeta, jer do kraja meseca nisu bili predviđeni izdaci, saopštio je visoki predstavnik EU za spoljnu politiku Žozep Borelj.
Do tada bi analiza finansijskih tokova EU trebalo da pokaže da li je novac odlazio teroristima i da li će se saradnja sa UNRWA nastaviti. Ne postoji jedinstven stav EU i njenih država članica, požalio se Borelj. „To nije dobro.“
Borelj: UNRWA se ne može zameniti
Nakon neformalnog sastanka ministara spoljnih poslova EU početkom februara, Borelj je naglasio da se isplate za pomoć Palestincima u Pojasu Gaze definitivno moraju nastaviti:
„Svakako ćemo se zalagati za provere i kontrole zbog propusta vezanih za odgovornost, ali mogu da kažem da većina od 27 država članica smatra da se UNRWA ne može zameniti. Ponavljam, nema zamene za UNRWA!“
Prema rečima visokog predstavnika EU za spoljnu politiku, UNRWA hrani oko dva miliona ljudi, ne samo u Pojasu Gaze, već i na Zapadnoj obali, u Jordanu i Libanu. Takođe obavlja medicinske poslove i obezbeđuje školovanje.
„Ko bi preko noći mogao da je zameni?“, upitao je Žozep Borelj. „UNRWA igra ključnu ulogu. Istina je da je izraelska vlada veoma kritična prema UNRWA, ne samo sada, već i ranije. Ali ne možemo da kaznimo dva miliona ljudi.“
Šulce: Moraćemo da pomognemo
Nemačka je drugi najveći donator UNRWA sa 202 miliona dolara u 2022. godini. SAD, koje su takođe obustavile svoja plaćanja, najveći su donator sa 344 miliona dolara. Na trećem mestu je Evropska unija, odnosno zajednički fond svih država članica sa 114 miliona dolara.
Nakon optužbi, pored nekoliko država članica EU, isplate su obustavili i Japan, Švajcarska, Ujedinjeno Kraljevstvo i Kanada. Time je ukupno 20 zemalja širom sveta reagovalo na optužbe.
Nemačka ministarka za razvojnu pomoć Svenja Šulce pretpostavlja da će se finansiranje UNRWA nastaviti nakon što se čitav slučaj istraži.
„Ne mogu da zamislim da nećemo nastaviti sa podrškom s obzirom na patnju i nevolju koja trenutno vlada u tom regionu. Moramo pomoći. Takođe je u interesu Izraela da se pomogne ljudima u tom regionu“, kazala je Šulce za nemačku televiziju n-tv krajem januara.
Od marta rad ugrožen
U saopštenju za javnost prošlog četvrtka, UNRWA je objavila da će od kraja meseca imati poteškoća u održavanju snabdevanja stanovništva u Pojasu Gaze, koji je razoren izraelskim vojnim operacijama.
Organizacija za pomoć, koja je već 75 godina odgovorna za palestinske izbeglice, ne finansira se iz redovnog budžeta UN, već zavisi od godišnjih donacija.
„Iako je UNRWA navikla da se nosi sa finansijskom neizvesnošću, dešavanja u januaru predstavljaju novi nivo rizika. Ukoliko donatori ne nastave da plaćaju brzo i obimno, agencija bi krajem februara mogla doći do kraja svojih resursa“, stoji na veb stranici UNRWA.
Upravo to Filip Lazarini želi da spreči svojim nastupom u Briselu.
Protiv Netanjahua, njegovog bivšeg ministra odbrane Joava Galanta i zvaničnika Hamasa, optuženih za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, Međunarodni krivični sud u Hagu izdao je naloge za hapšenje. Izraelski lideri osudili su ovaj zahtev kao sramotan i antisemitski
Angela Merkel otkriva detalje svoje politike prema Rusiji i Ukrajini u novoj knjizi „Sloboda“. Odluke sa samita NATO 2008. i dileme oko prijema Ukrajine u Alijansu osvetljavaju njen strah od sukoba sa Rusijom, ali i izazivaju nova pitanja o odgovornosti za današnji rat
Koliko je svet daleko od nuklearnog rata Rusije i Zapada? Ako verujete srpskim tabloidima, uveliko je vreme da pakujete kofere, stvarate zalihe hrane i bežite u neko improvizovano atomsko sklonište. Realnost je, ipak, malo drugačija
Američke AI kompanije su posebno zadovoljne, njihove akcije rastu, uporedo sa očekivanjem da će biti ukinute regulacije protiv AI nakon što se Donald Tramp bude ustoličio u Beloj kući. Da li je takozvana opšta veštačka inteligencija sada sasvim izvesna, a svet se nalazi pred divovskim izazovom, onim koji je inteligententniji od svih prethodnih? Da li je, uprkos tolikim drugim teškim pitanjima, razvoj AI najveća kob našeg doba?
Otac žrtva KKK, majka u psihijatrijskoj klinici, on najpre vođa bande na ulicama Roksberija i Harlema “Detroit Red”, pa propovednik Nacije islama i rasnog ponosa koji je, ne krijući mržnju koju je rodila mržnja, impresionirao i prijatelje i neprijatelje, ubijen je pre šest decenija u prisustvu vlasti
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
