Granatirana energetska infrastruktura, minus 25 u Kijevu i četvrta godina iscrpljujućeg rata. Ipak, većina Ukrajinaca poručuje da je spremna da izdrži koliko god bude potrebno. Istraživanja i svedočenja sa terena otkrivaju odakle dolazi ta otpornost – iz besa, gubitaka, ali i vizije buduće evropske Ukrajine
Početkom februara Kijevski međunarodni institut za sociologiju (KIIS) objavio je rezultate istraživanja sprovedenog krajem januara. To je bilo u trenutku kada su, nakon masovnih ruskih napada na energetska postrojenja, delovi zemlje – naročito prestonica Kijev – bili suočeni sa akutnim nestašicama struje, kao i grejanja i vode. Sve to pri temperaturama koje su se spuštale i do minus 25 stepeni.
Prema mišljenju 88 odsto ispitanika, Rusija želi da napadima na ukrajinski energetski sistem primora Ukrajinu na kapitulaciju. Njih 65 odsto navelo je da su spremni da rat izdrže onoliko dugo koliko bude potrebno. U septembru i decembru 2025. godine isto je izjavilo 62 odsto ispitanih, prenosi Dojče vele.
„Ovaj januar kod mene nije izazvao još veću odlučnost i bes, jer sam već od 2022. maksimalno odlučna i besna. Ovo je jednostavno još jedna etapa izuzetno teške borbe, koju ćemo, ovako ili onako, dobiti“, kaže Julija iz Kijeva u razgovoru za DW. Njen suprug, sa kojim ima ćerku, od 2024. je na ratištu.
„Najviše mi pomaže moj bes da ostanem postojana, ali i saznanje da nemamo drugu opciju. Sve drugo osim istrajnosti bilo bi mnogo gore“, dodaje ona.
Anton Hrušecki, direktor KIIS-a, objašnjava u razgovoru za DW da je jedan od ključnih faktora otpornosti stanovništva svest o tome da je ruski rat protiv Ukrajine egzistencijalan. Kako kaže, za Ukrajince se ne radi samo o pravdi, već o pukom opstanku.
„Otpornost Ukrajinaca je i dalje visoka. S jedne strane, oni su iscrpljeni i otvoreni čak i za teške ustupke. S druge strane, uprkos svemu, nisu spremni da pređu ‘crvene linije'“, kaže Hrušecki. Dodaje da ni pokušaji Rusije da tokom zime stvori neizdržive životne uslove u Ukrajini nisu promenili takav stav.
Sociolog navodi da Ukrajinci danas sve češće govore o „Holodomoru“. Taj izraz je izveden iz pojma „Holodomor“, koji na ukrajinskom znači „ubistvo glađu“ i odnosi se na glad koju je staljinistički režim sistematski izazvao u Ukrajini između 1932. i 1933. godine. U tom kontekstu, „Holodomor“ se danas koristi kao izraz za „ubistvo hladnoćom“.
I psihološkinja Kateryna Kudrčinska ukazuje na to da su Ukrajinci iscrpljeni hroničnim stresom. „On razara telo, nervni sistem i psihu“, kaže ona. Prema njenim rečima, otpornost stanovništva oblikuje i psihološki efekat: posle tolikih gubitaka, ljudi ne žele da se odreknu i onoga što im je preostalo.
„Želimo da izdržimo, jer bi, u slučaju predaje, pod ruskom vlašću bilo mnogo gore“, kaže studentkinja Natalija za DW. Ona je došla na Trg nezavisnosti u Kijevu kako bi na improvizovanom memorijalu poginulim vojnicima postavila malu zastavu u čast svog oca, koji je nedavno poginuo u Donjeckoj oblasti. Priznaje da joj je ponekad teško da izdrži – gubitak oca, ekstremne životne uslove i svest o ozbiljnosti situacije u zemlji.
„Snagu crpim iz toga što živim za svog oca, koji je želeo da živi i gradi budućnost sa svojom porodicom. Zbog njega ne mogu tek tako da odustanem. Ukrajina ima budućnost, u to sam uverena“, kaže Natalija, koja je na početku rata pobegla u inostranstvo, ali se kasnije vratila. „Ukrajina je moja domovina. Ne želim da odem. Želim da ponovo izgradim svoju zemlju.“
I Olga iz Kijeva želi da ostane. „Ne mogu samo da uzmem dete za ruku i odem. To bi bila izdaja mog muža, koji se bori u ratu“, kaže ona za DW. Njen suprug se već na samom početku ruske invazije kao dobrovoljac priključio borbama i trenutno je raspoređen u oblasti Pokrovsk. Kući dolazi veoma retko, priča Olga, koja odgaja dvogodišnjeg sina i uz to radi.
Prema njenim rečima, mnogi Ukrajinci se nadaju kraju rata. Primećuju znake ekonomskih problema u Rusiji i crpe nadu iz činjenice da Rusiji ni posle četiri godine nije pošlo za rukom da ostvari značajnije vojne pobede. Upravo to, smatra ona, hrani veru da će se sve ipak dobro završiti.
Serhij (ime promenjeno) se pre četiri godine kao bolničar dobrovoljno priključio ukrajinskim oružanim snagama. Smatra da motivacija i unutrašnja snaga slabe iz više razloga: ne postoje jasno definisani periodi službe, mogućnosti za demobilizaciju su minimalne, a finansijska podrška vojnicima koji nisu direktno na frontu je nedovoljna.
Kirilo (ime promenjeno), pripadnik veze u kopnenim snagama, kaže da su se njegovi saborci već pomirili sa nedostatkom odmora. „Ovde smo se toliko navikli da se više i ne sećamo kako je bilo ranije. Na početku su postojali planovi za budućnost, a sada ih više nema. To nije pesimizam – više je osećaj da će se dogoditi ono što mora da se dogodi. To je neka vrsta poniznosti, a ne beznađa“, kaže on.
Kirilo dodaje da raspoloženje u vojsci dodatno opterećuju korupcionaški skandali u vlasti i slučajevi pronevere sredstava namenjenih odbrambenoj industriji. „U tim trenucima osećaj da smo prevareni posebno je snažan“, kaže on za DW.
„Kada mi lično ponestane motivacije, ostaju mi samo disciplina i svest da Ukrajina – ta država, ta nacija, taj identitet – možda neće postojati u budućnosti ako ne izdržimo i ne nastavimo da se borimo“, kaže „Mos“, vojnik jednog ukrajinskog dron-puka. I on se suočavao sa sagorevanjem i apatijom, ali mu je pomogla svest da alternativa ne postoji.
Prema rečima sociologa Antona Hrušeckog, otpornost Ukrajinaca na kraju četvrte godine rata oblikuje i saznanje da evropski partneri nastavljaju da podržavaju Ukrajinu, te da Kijev ima podršku savremenog, razvijenog sveta. „Današnje patnje doživljavaju se kao ulaganje u budućnost“, kaže on i dodaje: „Naši najnoviji podaci pokazuju da više od 60 odsto građana ostaje optimistično i veruje da će Ukrajina za deset godina biti prosperitetna članica Evropske unije.“
Deca i mladi koji su odrasli u mafijaškim porodicama dobiće priliku da se odvoje od organizovanog kriminala novim zakonom koji je donet u Italiji, a koji ima za cilj da zaustavi međugeneracijsko regrutovanje u mafiji
Vlada Petera Mađara ima u parlamentu dvotrećinsku većinu. To joj otvara mogućnost da ustavnim promenama stvori uslove za radikalan obračun sa zaostavštinom Viktora Orbana, sa njemu lojalnim ljudima koji se nalaze na ključnim mestima u državi
Američka vojska pokrenula je drugi talas napada na Iran, nakon napada u sredu u ranim jutarnjim satima čiji cilj je bilo ostrvo u blizini Ormuskog moreuza. Teheran odgovara odlučnim parolama
U mnogim zemljama širom sveta Kina se prvi put doživljava pozitivnije nego Sjedinjene Američke Države. Gde je došlo do prekretnice
Prošlog utorka, 7. jula 2026, sudsko veće apelacionog suda u Parizu izreklo je drugostepenu presudu u postupku protiv Marin le Pen i još 11 kooptuženih iz njene ekstremnodesne stranke Nacionalno okupljanje (RN) zbog “lažnih asistenata”, evroposlanika RN. Reč je o dobro razrađenom sistemu pronevere javnih sredstava EU u korist sitnosopstveničkih partijskih interesa najužeg kruga oko same Le Penove. Nisu se uplašili politički analitičari, ali i specijalisti prava i javnog prava, da presudu nazovu “istorijskom”
Zlo se zavuklo pod most i tamo, zaklonjeno od svetla, ćutalo i čekalo. Kad je Vladimir Arsenijević izašao iz taksija, nad Beogradom se opet nadvila ona isto neman koja je onemogućavala izložbu Rona Haviva, sprečavala održavanje prve Parade ponosa, palila Bajrakli džamiju i Ambasadu Sjedinjenih Američkih Država i vandalizovala i centar grada tokom Parade ponosa 2010.
Šta govore ubistvo Aleksandra Nešovića Baje i ranjavanje Milana Ostojića Sandokana? Zašto su porasli apetiti podzemlja? Kakvu tu ulogu igra policija? I zbog čega Vučić stalno najavljuje najave izbora
Pođimo od toga da Vučićev režim prvo uspe da pokrade parlamentarne pa onda raspiše predsedničke izbore koje bilo koji njegov kandidat teško da može da dobije. Častan predsednik Republike u nečasnom sistemu bio bi poput oveće rupe u tkanini koja se već dobrano oparala
Intervju: Vladan Đokić, rektor Univerziteta u Beogradu
Pobeda je sigurna Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
