Ujedinjeni u nejedinstvu

Početak koncerta u nedavno sagrađenoj Elbfilharmoniji u hamburškoj luci kasnio je jedan sat. Čekalo se da Donald Tramp i Vladimir Putin završe razgovor koji je trajao duplo duže nego što je to bilo predviđeno. Kada su Tramp i njegova supruga Melanija konačno stigli, Hamburška filharmonija pod dirigentskom palicom Kenta Nagana počela je izvođenje Betovenove Devete simfonije. Putin je kasnio još desetak minuta i skromno seo na rubu koncertne sale da ne bi dizao uvažene kolege, šefove država i vlada dvadeset najmoćnijih svetskih ekonomija za koje je bio rezervisan prvi red. Kada je hor počeo da peva Odu radosti, himnu Evropske unije, publika se aplaudirajući digla na noge. Baš kako je to zamislila domaćica skupa Angela Merkel: moćnici poneseni snažnim taktovima Ludviga van Betovena pred razgovore o budućnosti planete. Poneki Evropljanin iz ubeđenja mora da je u sebi pevušio tekst Fridriha fon Šilera. Publika je nakon koncerta bila oduševljena, ujedinjena u gromoglasnom aplauzu. I što se jedinstva tiče, to je bilo sve na ovogodišnjem skupu G20.

PUTIN I TRAMP: Pored tema kao što su zaštita klime, borba protiv terorizma, migracija, kriza na Korejskom poluostrvu, globalna trgovina i privredni rast, u centru pažnje samita bio je prvi susret američkog i ruskog predsednika. O čemu su Tramp i Putin tačno razgovarali ne zna se, ali rat u Siriji, ukrajinska kriza i navodno mešanje Moskve u američke predsedničke izbore svakako opterećuju odnose SAD i Rusije.

Nakon susreta nije bilo konferencije za medije, već samo šturih saopštenja i, naravno, Trampovih tvitova. Ruski ministar inostranih poslova Sergej Lavrov okarakterisao je sastanak između Putina i Trampa kao „konstruktivan“, naglašavajući da je razgovor potvrdio zajedničku želju za nalaženjem „obostrano korisnih sporazuma“. Na svom Tviter nalogu predsednik SAD napisao je da je „došlo vreme da se krene napred u konstruktivnoj saradnji sa Rusijom“.

Utoliko detaljnije se analizirala njihova neverbalna komunikacija. U ovom sučeljavanju „alfa-mužjaka“ stručnjaci su ustanovili da je politički daleko iskusniji Vladimir Putin odneo prevagu – delovao je smirenije, dok je Tramp odavao znake nesigurnosti i nervoze.

U DRUGOM PLANU: Iako uvek u centru pažnje, Tramp ni ovom prilikom nije uspeo da pridobije naklonost medija. U analizi francuske agencije AFP, koju je prenela „Politika“, navodi se da su veoma „mučno“ delovali Trampovi pokušaji da „resetuje“ odnose sa svojim globalnim „rivalima“. To se videlo u njegovom razgovoru sa Putinom, ali i sa predsednikom NR Kine Si Đinpingom. AFP ističe da na sastanku sa kineskim šefom države Tramp „izgleda nije preveo višenedeljni javni pritisak i gnevne tvitove o Kini u smislen diplomatski napredak“. Si Đinping je pak na sastanku sa američkim kolegom rekao da čvrsti odnosi SAD i Kine doprinose globalnoj stabilnosti, a da je to posebno važno u „današnjem, komplikovanom svetu“.

Bilateralni susreti ostalih lidera na marginama samita bili su u senci susreta najmoćnijih. Britanski „Ekonomist“ zapitao se da li su, recimo, indijski premijer Narendra Modi i Si Đinping uspeli da „pronađu zajednički jezik“ kada su u pitanju njihove pogranične razmirice, koje sprečavaju da se i Indija pridruži globalnoj kineskoj inicijativi „Jedan pojas – jedan put“. „Da li će Turska i Saudijska Arabija napraviti ikakav pomak u Siriji? Hoće li Tereza Mej postići novo razumevanje sa svojim evropskim kolegama o Bregzitu?“, samo su neka od gorućih pitanja koja je postavio britanski nedeljnik.

TEŠKI PREGOVORI: Najveći kamen spoticanja na samitu bila je borba protiv klimatskih promena. Uz sve pokušaje nemačke kancelarke Angele Merkel da lideri G20 dođu do zajedničkog stava o borbi protiv klimatskih promena, Tramp je te razgovore naprosto ignorisao, pošto je pre mesec dana povukao SAD iz Pariskog sporazuma o klimi. SAD su se po tom pitanju našle izolovane i potpuno same. Zakulisna diplomatija Angele Merkel veliki uspeh postigla je jer je bitne saveznike Sjedinjenih Država – Saudijsku Arabiju i Tursku – privukla na svoju stranu, te je u završnom dokumentu istaknuto da 19 članica G20 nastavljaju svoju „snažnu posvećenost Pariskom sporazumu“, kao i da je njegova puna primena „nepovratna“.

Upadljiva neslaganja prisutnih lidera bila su vidljiva i kada se diskutovalo o slobodnoj trgovini. Nemačka kancelarka priznala je da su razgovori o trgovini na samitu Grupe 20 išli „veoma teško“. Prema njenim rečima, većina učesnika založila se za „slobodnu, ali i fer trgovinu“, podvlačeći pritom značaj Svetske trgovinske organizacije (STO). Američka agencija Asošiejted pres navela je da Merkelova nije precizirala ko je bio protiv takvog zajedničkog pristupa, ali je na samitu bila izražena zabrinutost upravo zbog Trampovog stava o „Americi na prvom mestu“, posebno kada se to odnosi na trgovinu. „Pregovori su veoma teški, ne želim da govorim o tome“, kratko je izjavila nemačka kancelarka.

I pre nego što je ušao u Belu kuću, Tramp je najavljivao da će redefinisati postojeće trgovinske sporazume, a upućeni su u tome videli najavu novog američkog „protekcionizma“. Prva „žrtva“ takve Trampove politike bio je Transpacifički sporazum o slobodnoj trgovini, koji su SAD sa Trampom na čelu već napustile. Tramp je bio posebno osetljiv na američki uvoz jeftinijeg čelika iz Kine, ali i iz EU, više puta zapretivši da će SAD, ukoliko budu prinuđene, uvesti kaznene carine na uvozni čelik. Na samitu u Hamburgu predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker zapretio je da će Evropska unija „odmah i na adekvatan način“ reagovati ukoliko SAD uvedu carine na uvoz evropskog čelika.

Nakon toga pronađeno je solomonsko rešenje: u završnom saopštenju govori se o obavezi „borbe protiv protekcionizma“, ali i da države, sa druge strane, mogu da preduzmu legitimne korake u odbrani svojih radnika i industrija, šta god to značilo.

ŠTA JE SA SIROMAŠNIMA: Liderima najrazvijenijih država sveta obratio se i papa Franja, koji je zatražio od svetskih lidera na samitu da im „apsolutni prioritet“ budu siromašni i izbeglice, „raseljene, isključene iz društva bez nacionalne, rasne, verske i kulturne odrednice“. Papa Franja takođe je zatražio i odbacivanje oružanih sukoba i okončanje „besmislenih masakra“, jer bi cilj G20 trebalo da bude „mirno razrešenje ekonomskih razlika“.

Samit u Hamburgu nije prošao bez pravih, nasilnih sukoba. Za to su se postarali antikapitalistički orijentisani demonstranti koji su u velikom broju bili prisutni u rodnom gradu kancelarke Merkel. Demonstranti su lomili sve pred sobom, paljena su kola i kamioni, a povređeno je više stotina pripadnika policije i učesnika protesta. Ulice Hamburga na momente su ličile na ratnu zonu. Antiglobalisti iz radikalne grupe „Blek blok“ pokušali su čak da se probiju do Filharmonije. Nemački ministar unutrašnjih poslova Tomas de Mezijer uporedio je radikalne učesnike protesta sa „neonacistima i islamskim teroristima“.

IVANKA ZA STOLOM: Za možda i najveći kuriozitet na samitu G20 postarala se ćerka predsednika Donalda Trampa, Ivanka, koja je na jednom od sastanaka na skupu sela na tatino mesto i faktički zamenila oca dok su trajali razgovori lidera. Na fotografiji sa tog sastanka vidi se da je Ivanka Tramp – koja, inače, obavlja funkciju neplaćene savetnice u Beloj kući, a na samit G20 došla je kao zvanična članica američke delegacije – sela između kineskog predsednika Sija i britanske premijerke Tereze Mej. To je izazvalo žestoke reakcije na društvenim mrežama u Americi. SAD su upoređene sa „banana-republikom“, a kritičari su osporavali i Ivankine kvalifikacije i njen legitimitet da predstavlja Ameriku na tako značajnom samitu. Diplomatski pomirljivo, Angela Merkel novinarima je rekla da delegacije same mogu da odlučuju o tome ko će sedeti za stolom u odsustvu predsednika.

Moglo bi se reći da je ovogodišnji samit G20 u Hamburgu ponovo doneo tek spisak lepih želja za budućnost, ali oko jedne važne globalne teme ipak je napravljen potpuni konsenzus učesnika. A to je uklanjanje svih ekstremističkih sadržaja sa interneta. U saopštenju o borbi protiv terorizma, koje je objavila vlada Nemačke, navodi se da su se lideri G20 saglasili da internet provajderi treba da uvedu novu tehnologiju i obuku zaposlenih kako bi se otkrili i uklonili ekstremistički sadržaji sa interneta. Čelnici najrazvijenijih zemalja dogovorili su se i da zajedno rade kada su u pitanju potencijalne terorističke pretnje u vazdušnom saobraćaju.