Nekada viđen kao zapadno-prijateljsko lice Libije, a kasnije optužen za zločine protiv čovečnosti, Saif el-Islam Gadafi ubijen je pod još nerazjašnjenim okolnostima, prema navodima libijskih izvora
Saif el-Islam Gadafi, sin bivšeg libijskog lidera pukovnika Muamera Gadafija, ubijen je vatrenim oružjem, prenela je Libijska novinska agencija.
Smrt 53-godišnjeg Saifa el-Islama, koji je dugo smatran očevim političkim naslednikom, potvrdio je u utorak šef njegovog političkog tima.
Njegov advokat rekao je za agenciju AFP da je „četvoročlana jedinica“ izvršila atentat u njegovoj kući u gradu Zintanu, iako za sada nije poznato ko stoji iza napada.
Postoji i druga verzija događaja – njegova sestra izjavila je za libijsku televiziju da je Saif el-Islam preminuo u blizini granice Libije sa Alžirom.
Saif el-Islam Gadafi godinama je smatran najuticajnijom i najstrašnijom figurom u zemlji posle svog oca, koji je vladao Libijom od 1969. godine, sve dok nije svrgnut i ubijen tokom pobune 2011.
Rođen 1972. godine, imao je ključnu ulogu u približavanju Libije Zapadu od početka 2000-ih, sve do sloma Gadafijevog režima.
Obrazovan je na Londonskoj školi ekonomije (London School of Economics) i tečno je govorio engleski jezik.
Mnoge vlade su ga u to vreme videle kao prihvatljivo, Zapadu naklonjeno lice Libije.
Međutim, kada je 2011. godine izbila pobuna protiv dugogodišnje Gadafijeve vladavine, Saif al-Islam je izabrao porodične i klanske lojalnosti ispred mnogih dotadašnjih savezništava i postao jedan od glavnih arhitekata brutalnog obračuna sa pobunjenicima.
Govoreći za Rojters tokom ustanka, izjavio je: „Ovde se borimo u Libiji, ovde umiremo u Libiji.“
Upozorio je da će teći reke krvi i da će se vlada boriti do poslednjeg muškarca, žene i metka.
Te pretnje se, međutim, nisu obistinile.
Nakon pada njegovog oca, Saif el-Islam Gadafi – optuživan da je imao značajnu ulogu u brutalnom gušenju antivladinih protesta – bio je skoro šest godina u pritvoru rivalske milicije u gradu Zintanu.
Međunarodni krivični sud tražio je da mu se sudi zbog zločina protiv čovečnosti, zbog navodne uloge u represiji nad opozicionim protestima 2011. godine.
Sud u Tripoliju, na zapadu zemlje, gde vlast drži vlada uz podršku Ujedinjenih nacija, izrekao mu je 2015. godine smrtnu kaznu u odsustvu zbog učešća u obračunu sa demonstrantima.
Međutim, dve godine kasnije pušten je na slobodu od strane milicije u Tobruku, na istoku zemlje, na osnovu zakona o amnestiji.
Od svrgavanja Muamera Gadafija, Libija je podeljena na teritorije pod kontrolom različitih milicija i trenutno je rascepljena između dve rivalske vlade.
Tokom očevog mandata, Saif el-Islam je snažno uticao na kreiranje politike i predvodio važne međunarodne pregovore, iako nikada nije imao zvaničnu funkciju u vlasti, uključujući razgovore koji su doveli do odustajanja Libije od nuklearnog programa.
Ti sporazumi omogućili su ukidanje međunarodnih sankcija severnoafričkoj zemlji, a deo međunarodne zajednice video ga je kao reformistu i prihvatljivo lice Libije u promeni.
Gadafi je uvek negirao da želi da nasledi vlast od svog oca, tvrdeći da „poluge moći nisu imanje koje se nasleđuje“.
Ipak, 2021. godine najavio je kandidaturu za predsednika Libije, na izborima koji su potom neodređeno odloženi.
Ukrajina je u noći na ponedeljak ispalila više od 800 dronova na Rusiju, njih oko 600 je ciljalo Moskvu. „Ovo je jedan od najmasovnijih napada dronovima u novijoj istoriji”, izjavio je moskovski guverner
Zahvaljujući Rusiji Severna Koreja danas ima više novca, ali novi sjaj Pjongjanga ne znači i bolji život za većinu stanovništva
Nafta koja jedva prolazi kroz Ormuski moreuz primorava zemlje Persijskog zaliva da preusmeravaju izvoz ka Crvenom moru, dok se razmatraju i novi naftovodi koji su i skupi i rizični
Ruske snage jutros su raketama napale Kijev, nakon što je Ukrajina prethodnog dana izvela udare na ruski vojni aerodrom i raketni centar duboko na teritoriji Rusije
Na mestu domova koje su stanovnici Marijupolja izgubili u ruskim napadima danas niču nove zgrade u koje se useljavaju Rusi. Bivši stanovnici tvrde da se tako brišu tragovi rata i potiskuje lokalno stanovništvo
Ako se studentski pokret bude više bavio „bezbednosnim procenama“ nego pravom predizbornom kampanjom, izgubiće ono što ga je krasilo na početku i što je uzdrmalo naprednjačku Srbiju – osećanje nade koja postoji i koja je stvarna
Naš veliki glumac Svetozar Cvetković je u intervjuu za „Vreme“ rekao ono što se u našoj čaršiji ne kaže – da je bolje da ima Bitefa, Festa i drugih festivala nego da ih nema. To se mnogima neće svideti jer se vode logikom „što gore to bolje“
Desničarske partije nikako da podrže studentski pokret, uprkos kosovskom zavetu studenata i svoj onoj ikonografiji po principu „Kosovo je srce Srbije“. Jer desničarsko poimanje sveta je partikularno, a studenti čvrsto stoje na univerzalnosti republikanskog tla
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
