U Nigeriji godišnje od side umre oko 300.000 ljudi (od čega oko 55.000 dece mlađe od 15 godina), a oko 1,5 milion mališana u ovom trenutku živi bez roditelja, koji su preminuli od ove bolesti
Na put sam krenuo sam, sa ciljem da dovršim prikupljanje materijala za dokumentarni film o HIV-u i AIDS-u, na kome radim sa Jasminom Cvišićem, studentom režije na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu.
Zašto baš u Nigeriju, kada u njoj situacija nije najgora? Prema podacima NACA-e (Nacionalnog komiteta za borbu protiv side) iz decembra 2001. godine u Nigeriji oko 5,8 odsto stanovništva živi sa HIV/AIDS-om. Za razliku od Bocvane ili Južne Afrike, gde je svaki četvrti građanin zaražen, Nigerija ima neuporedivo nižu stopu silovanja, jednog od glavnih uzročnika prenošenja HIV-a u zemljama na jugu Afrike, i mnogo više komplikacija u procesu informisanja građanstva i podizanja nivoa svesti o načinima na koje se treba štititi. I na kraju, a što nikako nije manje bitno, prema podacima UNAIDS-a za 2000. godinu, u Nigeriji godišnje od side umre oko 300.000 ljudi (od čega oko 55.000 dece mlađe od 15 godina), a oko 1,5 milion mališana u ovom trenutku živi bez roditelja, koji su preminuli od ove bolesti. To su, nažalost, vodeće brojke u svetskim okvirima.
Kako se radi o zemlji u razvoju, koja nema mehanizme da zaštiti najugroženije slojeve društva, a posebno više od 3 miliona zaraženih, može se govoriti o katastrofi nacionalnih razmera, ona se ne meri samo iz zdravstvene perspektive, reč je i o posrednom uticaju na obrazovanje (Nigeriji nedostaju desetine hiljada nastavnika), ekonomiju (uticaj HIV/AIDS-a na radničku populaciju, pomore stoke zbog toga što siročići nisu u stanju da se o njoj brinu na valjan način i sl.), te na mnoge druge vitalne sfere bitisanja države.
Vlada Nigerije je kroz aktivnosti NACA-e razvila plan na nacionalnom nivou pokušavajući da pobedi epidemiju. Potreban budžet za njegovu realizaciju iznosi oko 240 miliona US dolara i u njegovoj implementaciji učestvovaće sve etničke i verske grupe (koliko religija dozovoljava) i jedna korporacija koja se bavi proizvodnjom poznatih bezalkoholnih, gaziranih pića, bez čije pomoći i snažne distributivne mreže materijali, informacije i edukovano ljudstvo ne bi moglo da stigne do velikog broja žitelja Nigerije. (Govorimo o sistemu koji niko u Nigeriji ne može da nadmaši.)
Sagledavajući ovaj problem i tražeći odgovor na sumnju o razvijanju borbe protiv HIV/AIDS-a kao globalnog trenda i polja za vežbanje organizaciono-marketinško-medijskih aktivnosti agencija UN (malarija, nedostatak vode za piće, kao i mnogi drugi medicinski, ekonomski i socijalni problemi mnogo više utiču na stradanje ljudi u Africi, ali su raspoloživi budžeti znatno skromniji, medijska pažnja neuporedivo slabija, a aktivnosti nadležnih institucija, čini se, neprimerene veličini problema). Predstavnici UNAIDS u Nigeriji, kada se govori o HIV/AIDS-u, te o brojnim siročićima i obolelim mališanima i odraslim Nigerijcima koji su žrtve neinformisanosti i nebrige, kao najčešći oblik prenosa HIV-a ističu kontakt sa nezaraženom osobom.
(Analize koje je NACA obavila ukazuju da je u velikim delovima Nigerije još uvek samo 5 odsto stanovništva informisano o svemu što AIDS jeste.
Prešli smo više od hiljadu kilometara u sedam nigerijskih država. Video sam nekoliko mesta u kojima su tek završeni verski sukobi, spavao sam na podu u jednom selu, kao i u hotelu u Baučiju i mlatio mokrim peškirom. Bilo je toplo, ušuškao sam se u trenerku i rasterivao komarce. Pred svitanje sam se uspavao i smrdeo na barem 5 hemikalija za borbu protivu malih krvopija. Zadovoljan se probudih bez ijednog ujeda. Bilo je čudno. Video sam sirotišta, decu i ljude u poslednjem stadijumu AIDS-a, pričao sa njima i bio zbunjen Nigerijom. Prošli smo petnestak vojnih kontrola i nekoliko paramilitarnih grupica, koje će u budućnosti osnovati Stranku jedinstva Nigerije, lanac pekara i poslastičarnica, kao i fudbalski klub. Sa njima je bilo čupavo, ali smo se sredili. Pored toga sam imao događaj i u Abudži, kada sam krišom, i to prvog dana, hteo da slikam jedan od buvljaka. To je rizična stvar ovde i čak mi dozvola koju sam dobio od Ministarstva za informisanje striktno brani ulazak u buvljak sa opremom i bilo kakve aktivnosti. No, ipak sam se zaleto i onda je šest osoba uletelo u auto i tražilo kameru, novac i, da sam se dao, uzeli bi mi sve. Srećom, snašli smo se pa je stradao samo film. Ipak, dobio sam taj market video-kamerom i to nekoliko dana kasnije, posle požara, koji su, kako se čuje u informisanim „buvljačkim“ krugovima, podmetnuli majstori iz konkurentskog buvljaka i to zato što se bližio božić a samim tim i prodaja stvari i stvarčica. I sve je izgorelo, a jedna žena je poginula spasavajući dete.
Sudije Apelacionog suda u Parizu proglasile su Marin Le Pen krivom za zloupotrebu evropskih fondova, osuđujući je na tri godine zatvora. Ipak, ona potencijalno može da učestvuje na predsedničkim izborima
Evropu će u narednim nedeljama pogoditi novi smrtonosni toplotni talasi, upozorila je Svetska zdravstvena organizacija (SZO), navodeći da manje od polovine evropskih zemalja ima nacionalne planove za zaštitu stanovništva od ekstremnih vrućina
Kuba je ponovo pogođena velikim energetskim kolapsom nakon što je danas nestala struja na celom ostrvu. Vlasti istražuju uzrok, dok se zemlja suočava sa ozbiljnom nestašicom goriva i sve većim problemima u elektroenergetskom sistemu.
Najveća ruska naftna rafinerija u Omsku našla se na meti napada dronovima, a prema navodima ukrajinskih vlasti, pogođen je jedan od ključnih energetskih objekata u Rusiji. Omsk je udaljen više od 2.500 kilometara od ukrajinske granice
Vlast i opozicija u Crnoj Gori imaju dogovor o o izmenama Ustava koje će biti korak u ispunjavanju obaveza iz evropske agende te zemlje
Kako je informativni razgovor sa Zdravkom Ponošem probio dno beščašća? Imaju li opskurni likovi iz Informera policijske značke, a policajci legitimacije Informera ili to dođe na isto? I zbog čega kmeči Visoko javno tužilaštvo
U pohodu na vlast moraćemo manje obrazovanim građanima da kažemo ponešto od onoga što žele da čuju. Da li je to demagogija? Svakako. Da li je to isto što radi i Vučić? Nesumnjivo. Dakle, isti smo kao Vučić? E, u tome je kvaka. Nismo
Ljudi iz autobusa plaše se svega, a naročito da ne razljute glavu porodice. On im onoliko ponavlja da jedino zahvaljujući njemu imaju posao, zarade i penzije. Njihovo je samo da stoje, aplaudiraju i ostanu poslušni
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
