Ukrajinski zvaničnici rekli da je tržni centar pogođen sa dva ruska projektila
Dvanaestoro ljudi je poginulo, a detine ranjene u ruskom napadu na specijalizovani trgovački centar s građevinskim proizvodima u Harkivu, rekli su lokalni zvaničnici, nakon što je gradonačelnik dan prije objavio da su poginule najmanje četiri osobe.
Skoro 40 ljudi ranjeno je u napadu 25. maja, koji je pogodio radnju dok su desetine kupaca bile u prodavnici.
Oleh Sinjehubov, guverner regije Harkiv, rekao je da je potvrđeno da je 12 osoba poginulo, a spasioci strahuju da će broj porasti.
Ranije su Sinjehubov i drugi ukrajinski zvaničnici rekli da je prodavnica pogođena sa dva ruska projektila koji mogu nositi eksploziv stotine kilometara daleko, a Rusija ga je koristila za razorni učinak širom Ukrajine.
„Za sada znamo da je više od 200 ljudi moglo biti u trgovini“, rekao je ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski na Telegramu.
„Ovaj udar na Harkiv je još jedna manifestacija ruskog ludila“, rekao je on.
Ruska državna novinska agencija TASS citirala je neimenovanog sigurnosnog zvaničnika koji je rekao da se unutar tržnog centra nalazi „vojna prodavnica i komandno mesto“. Nije naveden nijedan dokaz.
Protiv Netanjahua, njegovog bivšeg ministra odbrane Joava Galanta i zvaničnika Hamasa, optuženih za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, Međunarodni krivični sud u Hagu izdao je naloge za hapšenje. Izraelski lideri osudili su ovaj zahtev kao sramotan i antisemitski
Angela Merkel otkriva detalje svoje politike prema Rusiji i Ukrajini u novoj knjizi „Sloboda“. Odluke sa samita NATO 2008. i dileme oko prijema Ukrajine u Alijansu osvetljavaju njen strah od sukoba sa Rusijom, ali i izazivaju nova pitanja o odgovornosti za današnji rat
Koliko je svet daleko od nuklearnog rata Rusije i Zapada? Ako verujete srpskim tabloidima, uveliko je vreme da pakujete kofere, stvarate zalihe hrane i bežite u neko improvizovano atomsko sklonište. Realnost je, ipak, malo drugačija
Američke AI kompanije su posebno zadovoljne, njihove akcije rastu, uporedo sa očekivanjem da će biti ukinute regulacije protiv AI nakon što se Donald Tramp bude ustoličio u Beloj kući. Da li je takozvana opšta veštačka inteligencija sada sasvim izvesna, a svet se nalazi pred divovskim izazovom, onim koji je inteligententniji od svih prethodnih? Da li je, uprkos tolikim drugim teškim pitanjima, razvoj AI najveća kob našeg doba?
Otac žrtva KKK, majka u psihijatrijskoj klinici, on najpre vođa bande na ulicama Roksberija i Harlema “Detroit Red”, pa propovednik Nacije islama i rasnog ponosa koji je, ne krijući mržnju koju je rodila mržnja, impresionirao i prijatelje i neprijatelje, ubijen je pre šest decenija u prisustvu vlasti
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
