U raljama Velikog brata?

Osnivač Vikiliksa, haker još od kada je u mladosti pripadao grupi International Subversives, advokat borbe za totalnu transparentnost, politički azilant Džulijan Asanž ostaje sa svojom mačkom koja drema na prozoru u ambasadi Ekvadora u Londonu, u kojoj ga povremeno posećuje holivudska zvezda Pamela Anderson (a iz solidarnosti i Joko Ono, Ledi Gaga i nekoliko drugih zvezda), a oko koje se mota mnoštvo novinara i britanskih policajaca.

foto: ap

Glavna tužiteljka Švedske Marijane Ni je 19. maja odustala od preliminarne istrage o navodnom silovanju, za koje je Džulijan Asanž u Švedskoj osumnjičen nakon što je u avgustu 2010. tokom skupa na temu „U ratu, istina je prva žrtva“ uživao u švedskoj tradicionalnoj letnjoj svečanosti na kraju sezone lova na rakove, zvanoj kräftskiva, što bi mi valjda nazvali rakovom žurkom, a usput i u još nekim spornim noćnim aktivnostima.

Izgleda da je on tada stupio u višestruke intimne odnose sa dve žene. Jedna od njih je tridesetogodišnja Ana Ardin (radikalna feminiskinja, koja mu je obezbedila smeštaj u svom stanu). Oni koji smatraju da je Asanž lažno optužen, kažu da je Ana Adrin učesnica više kontroverznih političkih akcija, u koje spada i poseta Kubi, iz koje je proterana pod optužbom za podrivačku delatnost tokom sprovođenja programa obuke političkih opozicionara koje je finansirao fond švedskog SDP-a, a koju je, prema istim izvorima, pokrivala CIA. Druga navodna žrtva Asanžove navodne pohote je dvadesetšestogodišnja fotografkinja Sofija Vilen, koja živi sa nekim Amerikancem. Te dve žene su optužile Asanža za silovanje, što Asanž negira.

O slučajevima silovanja u Švedskoj se pred sudom raspravlja bez prisustva javnosti, ali je o ovom slučaju dan nakon prijave prilično detaljno pisao švedski tabloid „Ekspresen“. Policijski izveštaj od čak 98 stranica bio je dostupan i britanskom „Obzerveru“, koji je iz njega 2016. citirao mnogo detalja – iz kojih je teško utvrditi da li je bila reč o nameštaljki ili o silovanju, bludu, neprijatnom seksu, seksu u snu, seksu uz upotrebu probušenog kondoma (zbog čega su oštećene bile uplašene od moguće infekcije HIV-om i neželjene trudnoće iz koje će se roditi dete koje će, kako se Asanž sledećeg jutra neumesno šalio, dobiti ime Avganistan).

Tužiteljka nije proglasila Asanža nevinim, kako tvrdi Asanžov advokat, već je konstatovala da trenutno ne postoji razumna mogućnost da mu se sudi u Švedskoj, a ako se pojavi do 2020, proces će biti nastavljen.

PROIZVOLJNO PRITVOREN: Ta odluka je možda politički iznuđena. Vlada Ekvadora je nedavno poslala pismo švedskoj vladi u kome se izražava zabrinutost zbog „nedostatka napretka“ u ovom slučaju i traži garantija da Asanž neće biti izručen u treću zemlju.

Radna grupa za arbitrarni pritvor Saveta UN za ljudska prava (Human Rights Council Working Group on Arbitrary Detention) objavila je u decembru 2015. zaključak da je Asanž „proizvoljno“ pritvoren i da treba da bude oslobođen i da ima pravo na naknadu. Tadašnji britanski ministar spoljnih poslova Filip Hemond odbacio je zaključak tog panela UN kao „smešan“. Britanija je do sada potrošila trinaest miliona funti da Asanž ne bi neprimećen mogao da ode iz ekvadorske ambasade.

Kako prenosi BBC, britanska policija je saopštila da će Asanža uhapsiti ako napusti ambasadu zato što je dužna da izvrši nalog Suda u Vestminsteru, kome se Asanž nije predao 29. juna 2012. zbog čega mu preti godinu dana zatvora iz kog može biti izručen SAD.

Javni tužilac SAD Džef Sešens je najavio da će hapšenje Asanža biti prioritet, mada je na osnovu amnestije koju je potpisao bivši predsednik Barak Obama iz zatvora upravo puštena Čelzi Mening, koja je, dok je bila vojnik Bredli Mening, osuđena zbog doturanja Vikiliksu poverljivih informacija o američkoj vojsci.

Pred pravosudnim komitetom američkog Senata nedavno smenjeni direktor FBI-ja Džejms Komi 3. maja nazvao je delatnost Vikiliks „obaveštajnom pornografijom“, što je povezao i sa takozvanim „rašagejtom“, navodnim ruskim hakerskim mešanjem u američke izbore.

MILIONI NEPRIJATNIH DOKUMENATA: Prilično je jasno zašto je „duboka država“ stavila u metu Asanža i zašto je reporter „Njujorkera“ 2010. opisivao kako paranoja niskog stepena trese Vikiliks zajednicu. Vikiliks je često sarađivao sa renomiranim medijskim kućama: sa britanskim „Gardijanom“, američkim „Njujork tajmsom“, ili nemačkim magazinom „Špigel“. Platforma Vikiliks objavila je do sada 76.900 dokumenata o ratu u Avganistanu; 391.832 dokumenta tzv. iračkog dosijea, među kojima i snimak bombardovanja Bagdada iz helikoptera AH–64 apache tokom koga su u julu 2007, između ostalih, stradali i novinari Rojtersa; zatim 779 tajnih fajlova o tretmanu zarobljenika u bazi Gvantanamo; pa 1,7 miliona fajlova diplomatske prepiske SAD od sedamdesetih godina prošlog veka do 2013; pa dokumente pod nazivom Espionnage Elysee, koji pokazuju kako su američke službe špijunirale francuske kompanije, francusku vladu i predsednike Fransoa Olanda, Nikolasa Sarkozija i Žaka Širaka, a i nemačke federalne ministre, pa i samu kancelarku Angelu Merkel.

U 2017. organizacija Vikiliks je objavila seriju dokumenata, nazvanu Vault 7, o globalnom programu CIA za razbijanje elektronskih sistema širom sveta i 8.761 tajni dokument CIA o sistemima nadgledanja Samsungovih pametnih telefona, televizora i automobila.

Bilo je pokušaja da se zaustavi platforma Vikiliks koju je 2006. pokrenula organizacija Sunshine press. Sud države Kalifornija je 2008. naložio da se spreči pristup domenu vikiliks.org, ali se to pokazalo neefikasnim zbog toga što je materijal Vikiliksa razmešten na stotine domena preko dvadesetak servera i njihovih „ogledala“, tako da bi demontiranje tog sistema zapravo podrazumevalo da se razmontira čitav internet. Asanž je taj sistem postavio 2006. u saradnji sa sedam hakera, a sada ga čini 1200 volontera, matematičara, novinara, tehnologa iz SAD, Evrope, Australije, Južne Afrike i Tajvana.

STARE BITKE: Bilo je pokušaja i da se onemogući prikupljanje sredstva za Vikiliks – otkazivali su saradnju Pay pal i drugi platni sistemi, ali su nalaženi drugi kanali – bitcoin, na primer.

Novac za sudske troškove osnivača Vikiliksa Džulijana Asanža prikupljao je, kažu, Gevin Mekfadejn (76), direktor Viliksa, a takođe i direktor i osnivač Centra za istraživačko novinarstvo u Londonu, koji je umro od raka pluća 22. oktobra 2016. Taj američki novinar se pročuo istraživanjima i dokumentarcima o eksploataciji dece, mučenju političkih zatvorenika, neonacistima u Velikoj Britaniji, kontraškim ubistvima u Nikaragvi, izbornim prevarama u Južnoj Americi, stanju u rudnicima u Južnoj Africi. Kažu da mu je svojevremeno bio zabranjen ulazak u Južnu Afriku i SSSR, a da je bio hapšen i u SAD – zajedno sa levičarskim pretendentom na demokratsku nominaciju za predsednika SAD Bernijem Sandersom.

Prethodnica Vikiliksa kao fenomena borbe protiv „Velikog brata“ je, po nekima čuveno curenje 1971. „Dokumenata Pentagona“. To je bilo vreme kada je Vrhovni sud SAD zaključio da američki ustav garantuje anonimnost onima koji otkrivaju nepočinstva države. To nije tako jednostavno.

Reporterka „Njujork tajmsa“ Džudit Miler je, na primer, provela tri meseca u zatvoru zato što nije htela da otkrije svoj izvor u obaveštajnoj zajednici. Neki kritičari, pak, pišu da je ta bivša novinarka „Njujork tajmsa“, kasnije saradnica TV Foks njuz, kao tzv. embedded journalist (novinar pridodat vojnim jedinicama na terenu) netačno i veoma tendenciozno izveštavala o iračkom biološkom oružju, što je druga strana iste priče.

Nekada lete i glave. Džulijan Asanž je ponudio 20.000 dolara kao nagradu za informacije o smrti Seta Riča, bivšeg službenika zaduženog za elektronske komunikacije Demokratskog nacionalnog komiteta. Policija je zaključila da su Riča jula 2016. u Vašingtonu, dok se u zoru vraćao kući, ubili ulični nasilnici. Oni koji sumnjaju u tu verziju naglašavaju da je neobično da nasilnici Riča nisu opljačkali, a da je u vreme njegove smrti počelo da curi 40.000 kompjuterskih fajlova e-pošte Hilari Klinton. Da je Rič dostavio tu poštu Vikiliksu preko Gavina za Foks njuz je izjavio jedan privatni istražitelj, koga „LA tajms“ opisuje kao advokata sklonog teorijama zavere, od koga se ograđuje i Ričova porodica, koja ne želi da se Riču pripiše antiameričko curenje informacija.

Otkrivanje poverljivih informacija u nekim zemljama (Kina, delovi Afrike i Bliskog istoka) za posledicu može imati dugogodišnje lišavanje slobode, pa čak i smrtnu kaznu. U SAD se borci za totalnu transparentnost u gustoj magli vašingtonske antihakerske groznice suočavaju s besom „duboke države“, kojoj mejnstrim mediji sada više drže stranu nego onima koje nadgleda Veliki brat.