U potrazi za „srpskom karikom“

Atina

Jedne stižu iz Amerike, druge iz Kine. Prve su originalne, iz fabrika velikih kompanija, druge kopije iz ilegalnih radionica, spakovane pod poznatim etiketama, po potrebi. Putevi im se ukrštaju na Kipru, stižu do Soluna – gde su i najveća skladišta – ilegalno izlaze u susednu Albaniju, Makedoniju, Bugarsku. One koje ne nastavljaju put prema drugim balkanskim i zemljama bivšeg Sovjetskog Saveza vraćaju se u Grčku u novoj ambalaži. Deo ostaje na domaćem tržištu, a veći mahom preko luka na jugu i zapadu zemlje odlazi dalje, za Evropu.

Bez obzira na to gde se i kako pretovaruju – brodovima, kamionima, gliserima, i da li putuju kao „pomorandže“ ili „suvo grožđe“, ili se prepakuju u samo za to specijalizovanim ilegalnim radionicama, švercovane cigarete počinju da zadaju ozbiljne glavobolje Grčkoj – kako političke, tako i ekonomske. Zvanična Atina odbija optužbe partnera iz EU o tome da su joj granice šuplje, a kontrole tanke, i ozbiljno nastoji da se organizuje u borbi protiv svih oblika organizovanog kriminala, u čemu prednjači šverc – bile to cigarete, izbeglice ili žene.

POD ISTRAGOM: Kipar takođe plaća ceh za to što se smatra čvorištem tranzita papira i robe razne vrste, jer mu takav glas otežava željeni prijem u EU, koji se očekuje za vreme grčkog predsedavanja 2003. Ostrvska zemlja je i pod istragom specijalnog odeljenja EU-a za suzbijanje šverca (OLAF), a sklopila je i sporazum sa petnaestoricom o sprovođenju nezavisne istrage, sve u okviru prilagođavanja pravilima EU-a. Uprkos tome, stvari baš ne stoje najbolje, što potvrđuje i postupak Brathoa Pronka, holandskog evro-poslanika i člana zajedničke parlamentarne komisije EU i Kipra koji je, nezadovoljan učinkom zemlje-kandidata u suzbijanju šverca, u septembru demonstrativno odsustvovao sa glasanja o izveštaju o napretku Kipra u približavanju EU-u.

Ako je grčkim partnerima i stalo do toga da se šverc suzbije pre nego što stigne do njihovog tržišta – bez obzira na to koliko su i sami umešani – ono do čega je stalo grčkoj državi jeste izgubljen prihod od poreza i drugih dažbina.

Procenjuje se da bi Grčka prošle godine bila na šteti oko 114 miliona DEM za takse i poreze samo od zaplenjenih švercovanih cigareta, da su izašle na ulicu.

Samo u Solunu je u protekle tri godine zaplenjeno oko 11 miliona kutija cigareta, pa nije čudo što je Služba za suzbijanje ekonomskog kriminala (SDOE) ponosna na prošlonedeljni uspeh – rekordnu zaplenu više od 18 miliona kutija, takođe u Solunu. Porez na tu količinu iznosio bi oko 69 miliona DEM, ili 35 miliona evra, a zarada švercera čak oko 287 miliona DEM, odnosno 147 miliona evra, procenjuju nadležni.

Međutim, po svemu sudeći, to nije ni vrh ledenog brega, jer SDOE tvrdi da je međunarodna švercerska mreža, koja je razbijena prilikom zaplene „Bensona“, „Regala“ i „Sovereigna“ u bescarinskoj zoni solunske luke, do sada preko Makedonije i Bugarske prošvercovala u EU više od 50 miliona pakli cigareta. Operacija grčkih službi bila je deo šire akcije tokom koje je zaplenjena roba mreže iste bande u Italiji, Nemačkoj i Velikoj Britaniji. Njihove cigarete je u Solunu uskladištila, po zvaničnom saopštenju, „jedna firma registrovana na ostrvu Man u Kanalu Lamanš“, „umešane su“ i tri firme registrovane na Kipru: „CT Tobaco LTD“ i dve čija imena nisu navedena, kao i grčka „Macotrans Trading LTD“, i „više od deset osoba“ o kojima se istraga vodi u Makedoniji, Bugarskoj i Velikoj Britaniji, saopštila je SDOE.

UHAPŠENI: Ako se istraga i vodi, nije poznato da li ima uhapšenih i da li među njima ima Grka. U grčkim zatvorima sede, doduše, neki Italijani, zanimljivi utoliko što su povezani sa italijanskim švercerskim mrežama. Posle istrage koja je počela pred leto 2000, krajem novembra ove godine u Italiji je pohapšeno oko 40 ljudi zbog šverca cigareta, a postoje podaci o umešanosti još oko 180, među kojima i Grka. Smatra se da su uhapšeni bili povezani sa Albinom Prudentinom, koji važi za jednog od najvećih međunarodnih švercera cigareta, i za jednog od šefova ilegalne organizacije „Sacra Corona“. Prudentino je uhapšen 27. decembra 2000. u Patri, grčkoj luci na Jonskom moru, gde je dočekivao teret uglavnom iz Roterdama, i ispraćao ga sopstvenom flotom što za Albaniju, što za Italiju. Procenjuje se da je, zajedno sa sinovima, prošvercovao ukupno 1.100 tona cigareta u vrednosti od oko 138 miliona evra. Svega pet dana ranije, u Solunu je uhapšen Frančesko Prudentino, Albinov zemljak iz sela kod Brindizija, i verovatno član iste ‘porodice’, ne krvne nego mafijaške. Za razliku od „evropski orijentisanog“ Albina, Frančesko je po svemu sudeći bio zadužen za plasiranje robe na balkanskom tržištu.

Leto i jesen 2000. bili su kobni i za još nekoliko preduzetnika umešanih u šverc cigareta: u julu su jedan za drugim ubijeni grčki „kumovi“ Krićanin Temis Kalapotarakos i njegov otac, u avgustu Antonio Benvenuto, saradnik Albina Prudentina, a u oktobru Vladimir – Vanja Bokan. Prema tvrdnjama najtiražnijeg grčkog dnevnika „Ta Nea“, Bokan je samo 1998. i 1999. organizovao šverc 800 miliona pakli cigareta (od čega 50 miliona iz Grčke) u vrednosti 925 miliona DEM u Crnu Goru. SDOE je tada tvrdila da su cigarete završile na zapadnom tržištu, ali nije poznato da je ikada išta bilo zaplenjeno. Iako zvanično nedokumentovane, tvrdnje o ovim količinama ukazuju na prave razmere značaja „rekordne“ zaplene prošle nedelje u Solunu.

„Srpska mafija u Grčkoj je demontirana“, tvrde izvori bliski grčkim službama, navodeći da u tom pogledu sada vode Gruzijci i takozvani Roso-Pondi, odnosno doseljenici grčkog porekla iz crnomorske oblasti, dok se za cigarete specijalizuju Grci i Albanci. Drugi izvori, pak, tvrde da se upravo u Atini traga za „srpskom karikom“ koja i dalje povezuje švercerski lanac najvećih razmera. Iako imena nisu objavljena, tvrdi se da su u mreži koja je izgubila prilikom rekordne zaplene učestvovali Grci, Bugari, Kiprani i Makedonci.