Rusija bez Putina ? U najmanju ruku – neobično, ali biće tako. I to ne u nekoj dalekoj budućnosti. U martu 2008, dakle za godinu dana, ruski narod izabraće novog predsednika, jer sadašnjem ističe drugi mandat, a po Ustavu niko nema pravo da tri puta uzastopno bude na ovom položaju.
Ovo „uzastopno“ već otvara špekulacije da bi Putin, ako mu bude odgovaralo, mogao i da se vrati kroz, recimo, četiri godine, ali ta kombinatorika je na jako dugom štapu i trenutno je mnogo aktuelnije pitanje ko će ga iduće godine naslediti u Kremlju. Sam Putin vešto izbegava da se izjasni na tu temu, ne želi – ili ne želi još uvek – da otkrije ko je njegov favorit i čak tvrdi da „neće ostaviti naslednika“ kao što je to na odlasku uradio Jeljcin, ali je ovih dana, u intervjuu za TV Al džaziru, uoči odlaska na Bliski istok, otkrio zanimljiv detalj. Naime, ruski predsednik je izjavio, ne navodeći imena, da su ga „neki zapadni političari nagovarali da odradi i treći mandat“. On je to odbio jer ne želi da krši Ustav, a činjenica da je to obelodanio uporedo sa nizom primedbi na ponašanje Amerikanaca u svetu i širenje NATO-a ka istoku Evrope, kao da je još jedna kritika zapadnoevropskih „prijatelja“ koji štite sopstvene ustave, a njega nagovaraju da krši ruski…
DVA KANDIDATA: Bilo kako bilo, svi će morati da se naviknu na pomisao da će od marta 2008. u Kremlju glavnokomandujući biti novi čovek. Šta će i gde će radit Putin i koliki će biti njegov uticaj na politička zbivanja u zemlji (i svetu), ostaje da se vidi, ali formalno Rusiju čekaju izbori i novi čovek na čelu najmnogoljudnije i najveće evropske države.
Dok političke partije ćute o mogućim kandidatima, politička čaršija polako počinje da slaže kockice. Na (nepostojećim) kladionicama se zasad najbolje kotiraju dvojica bliskih Putinovih saradnika. Prvi je Sergej Ivanov, ministar odbrane, drugi Dmitrij Medvedev, sadašnji potpredsednik vlade, pre toga šef Putinove administracije. U nedostatku čvrstih činjenica, posmatrači u Moskvi dovijaju se na svakojake načine ne bi li u nekom gestu, izjavi ili anketi pronašli „skriveni“ podatak koji će ukazati na pravog kandidata. Tako nedeljnik „Vlast“ u poslednjem broju nudi rejting političara po broju pominjanja (pojavljivanja) u medijima. Prvi je, naravno, Putin, drugi – gradonačelnik Moskve Juri Lužkov, treć – premijer Mihail Fradkov, a četvrti – Sergej Ivanov, svi na istim pozicijama kao i 2005. Sa šestog na peto mesto pomerio se Dmitrij Medvedev koji u vladi vodi prilično nezahvalna socijalna pitanja, ali uspeva da se nosi sa njima.
Na jednoj drugoj listi Medvedev je skočio mnogo više i to je adut za one koji bi stavili neku rublju na njega. Naime, u tradicionalnom „Godišnjaku“ koji izdaje list „Komersant“, vrh liste najpopularnijih ličnosti u Rusiji u 2006. izgleda ovako: 1. Vladimir Putin, 2. Ala Pugačova (pevačica), 3. Dmitrij Medvedev, 4. Sergej Ivanov, 5. Vladimir Žirinovski.
Putin i Pugačova su i 2005. bili na istim pozicijama, ali je Medvedev napredovao sa deobe 75-82. mesta – na treće! Napredovao je i Sergej Ivanov, sa 8. pozicije popeo se na 4. Lista ko lista, može (nešto) da znači al’ „ne mora da bude“, tim pre što je „opšteg karaktera“, jer među najpopularnijima su ljudi svih profesija, a ne samo političari. A opet, ako neko toliko „skoči“ kao Medvedev, biće da ima razloga…
LENJINGRADSKA TROJKA: Na nedavnoj konferenciji za novinare, koja je 1. februara trajala rekordna tri sata i 32 minuta, Putin je u nekoliko navrata dotakao temu predsedničkih izbora i svoje političke budućnosti, ali su odgovori bili u rukavicama, diplomatski.
„Nema razloga da žurimo sa pitanjem ko će biti predsednik. Najvažnije je da se građanima obezbedi mogućnost da ga sami odaberu. Ostavljam sebi pravo da u toku predizborne kampanje i ja predložim kandidata, ali do tada ima još mnogo vremena. Izbori će biti u martu 2008. godine i nema razloga da me pre vremena ‘terate’ sa mog mesta“, rekao je Putin.
Na pitanje „šta će raditi posle“, odgovorio je da će „biti običan čovek“, ali je takođe dodao, da će se osećati odgovornim i za ono sto će se događati u zemlji i posle marta 2008. Od nove vlasti očekuje da bude „konsolidovana i efikasna“, a na direktno pitanje hoće li se jednog dana „vratiti u politiku“, takođe je izbegao odgovor. Nije otkrio ni gde će živeti posle marta 2008, u rodnom Sankt Peterburgu ili u Moskvi, za koju je samo rekao da je „lep grad i da mu se sviđa“.
Kad je već reč o „Piteru“, kako Rusi vole da zovu Sankt Peterburg, zanimljivo je da su i Putin i Ivanov i Medvedev iz ovog grada. Putin je pravnik, Ivanov je studirao engleski na Filološkom fakultetu, a Medvedev je docent pravnih nauka. Putin i Ivanov su radili zajedno u lenjingradskoj upravi KGB–a, čiji su saradnici postali još tokom završnih godina studija. Ivanov je prvi otišao u Moskvu, u Centralnu upravu gde je kasnije formirana Služba obaveštajnog rada u inostranstvu (SVR), a odatle i na rad u inostranstvo, u Keniju i Finsku. Boravio je i u Engleskoj, usavrašavajući jezik. Karijeru važnog obaveštajca prekinuo mu je upravo Putin kada ga je 1998, već kao šef FSB-a (novo ime za KGB), uzeo za rukovodioca analitičke službe, prognoze i planiranja. Odatle je 2001. postavljen na osetljivo mesto ministra odbrane i tu je i danas, bez obzira na nekoliko ozbiljnih slučajeva koji, po principu objektivne odgovornosti, moraju da uzdrmaju ministra tog resora. Reč je o obaranju helikoptera u Čečeniji, padu strateškog aviona u Saratovskoj oblasti, aferi sa ruskim obaveštajcima u Kataru upletenim u jedno političko ubistvo u Čečeniji itd.
Medvedev je diskretniji, neki bi rekli i stidljiviji od Ivanova. Doskora se nije usuđivao da istupi u javnosti bez napisanog govora, ali je upornim radom uspeo da prevaziđe taj problem i sada se normalno ponaša pred kamerama i mikrofonima. Njegov politički uspon bio je postepen. Po završetku studija prava 1990, zaposlio se u Gradskoj upravi Lenjingrada (St. Peterburga) gde je počeo da se sreće sa Putinom. Istovremeno je radio i na Univerzitetu kao docent. Poslednjeg dana 1999, ukazom predsednika Putina, imenovan je za zamenika šefa njegove administracije, a od 2000. bio je na čelu Putinovog izbornog štaba. Od oktobra 2003. vodi administraciju predsednika države, a u martu 2004. ponovo je izabran na tu funkciju. Istovremeno je bio na čelu Saveta direktora moćne firme Gasprom, a takođe je bio i predsednik Nacionalnog bankarskog saveta. Od novembra 2003, je i član Saveta bezbednosti Ruske Federacije. Takođe je član i Saveta pri predsedniku RF sa resorom „prioritetnih nacionalnih pitanja“. Kao potpredsednik vlade vodi socijalnu politiku.
Ivanov se više pojavljuje u javnosti, često je na košarkaškim utakmicama evropskog prvaka CSKA, što zvanični spiker nikada ne propusti da naglasi. Skače i navija za svoj tim jer je, na kraju krajeva, CSKA armijski klub. Važi za velikog ljubitelja sporta uopšte. Medvedev se manje eksponira, ali obavlja komplikovane socijalne poslove. Generalno gledano, Ivanov je jači na međunarodnom planu, Medvedev na unutrašnjem, mada je ta podela vrlo uslovna.
Ostaje da se vidi da li će se u predstojećih 12 meseci pojaviti još neki kandidat, prvo u „čaršiji“, a onda i zvanično. Smatra se da bi neki od sposobnih direktora, trenutno na čelu najvećih državnih preduzeća, takođe mogli da zagaze u vode politike, ali zasad se tipuje na „lenjingradsku dvojku“.
