U Bezbednosnoj strategiji Donalda Trampa stoji da SAD treba da imaju „najmoćniju, najubojitiju i tehnološki najnapredniju vojsku na svetu“ i „najdinamičniju, najinovativniju i najnapredniju ekonomiju“, kao i da sprovode „meku moć“ širom sveta u sopstvenu korist
Donald Tramp daje prioritet američkim interesima u odnosu na globalne sukobe. To je oštar zaokret u odnosu na poslednje decenije i u skladu je sa sloganom „Amerika na prvom mestu“. Stvari ipak nisu tako jednostavne.
Izgleda da je slogan „Amerika na prvom mestu“ (America First) bliže realnosti nego ikada, nakon objavljivanja važnog američkog strateškog dokumenta koji iznosi spoljnopolitičke stavove administracije, ocenjuje Dojče vele.
„U svemu što radimo, stavljamo Ameriku na prvo mesto“, stoji u uvodnom pismu koje je potpisao predsednik Donald Tramp, u nedavno objavljenom dokumentu od 29 stranica pod nazivom „Nacionalna bezbednosna strategija Sjedinjenih Američkih Država“.
U njemu se navodi da je američka strategija pragmatična ali ne robuje pragmatizmu, realistična bez robovanja realizmu, principijelna ali ne i „idealistička“, snažna ali ne i „ratoborna“ i suzdržana, ali ne i „krotka“.
Trampova bezbednosna strategija: Jačanje desno-populističkih snaga u Evropi
Nacionalna bezbednosna strategija (NSS) ne određuje direktno politiku, već predstavlja viziju spoljne politike vlade. Ona, naravno, može biti prevaziđena svetskim događajima. Na primer, kako ističe američki stručnjak za spoljnu politiku Endrju Pejn, verzija iz 2022. godine, objavljena tokom mandata Džoa Bajdena, nije značajno pominjala Bliski istok.
Ali NSS ima jasan uticaj na to kako se raspoređuju resursi vlade i daje stranim državama smernice o američkim namerama.
„Bez obzira na to da li sama administracija prati principe i prioritete izložene ovde, ovo je najbolji izvor koji kreatori politika u inostranstvu imaju na raspolaganju, ako traže jasnoću o smeru administracije koja je do sada bila nedosledna i nepredvidiva“, rekao je Pejn, direktor istraživanja u londonskom Kraljevskom institutu za međunarodne odnose (Chatham House), za DW.
Pored mnogo samohvale i odbacivanja tradicionalne američke spoljne politike, Tramp iznosi mnogo snažniji nacrt „America First“ pristupa nego što je to bio slučaj u njegovoj prvoj strategiji iz 2017. godine.
„Nakon završetka Hladnog rata, američke spoljnopolitičke elite uverile su same sebe da je trajna američka dominacija celim svetom u najboljem interesu naše zemlje“, navodi se u uvodu. „Ali poslovi drugih zemalja tiču nas se samo ukoliko njihove aktivnosti direktno ugrožavaju naše interese.“
Tako je u širokim crtama strategija usmerena na udaljavanje od američke intervencije u inostranstvu, multilateralizma i međunarodnih organizacija, i okretanje ka nacionalnoj samoodređenosti — barem tamo gde to odgovara SAD.
NSS poziva na to da SAD imaju punu kontrolu nad svojim granicama, „najmoćniju, najubojitiju i tehnološki najnapredniju vojsku na svetu“ i „najdinamičniju, najinovativniju i najnapredniju ekonomiju“, kao i da zadrže „meku moć“ širom sveta u sopstvenu korist.
Na globalnom nivou poziva se na „Trampov dodatak“ Monroovoj doktrini iz 1823. godine, koja se bavila američkim stavom prema mogućim intervencijama. Dokument takođe pominje sprečavanje jedne „neprijateljske sile da dominira Bliskim istokom“ i navodi da je okončanje rata Rusije i Ukrajine ključni cilj, zajedno sa borbom protiv trgovine drogom u Karipskom moru i istočnom Pacifiku. Druge države se pozivaju da preuzmu veći deo tereta globalnih pitanja.
Ipak, ta ukupna poruka američkog izolacionizma nije uvek dosledno primenjena. Na primer, dokument navodi da se Evropa suočava sa „mogućnošću civilizacijskog brisanja“ uz niz optužbi koje mnogi vide kao mešanje. Dokument se takođe poziva na američku „prevlast“ na zapadnoj hemisferi, posebno u Latinskoj Americi, navodeći: „Nagrađivaćemo i podsticati vlade, političke partije i pokrete u regionu koji su u širokim crtama usklađeni sa našim principima i strategijom.“
Iako ovi strateški ciljevi neće nužno postati politika, njihovo eksplicitno navođenje predstavlja veliki zaokret u odnosu na dokument koji je Bajden objavio 2022. godine. Pejn navodi da nova strategija „predstavlja fundamentalno i eksplicitno odbacivanje strategija nacionalne bezbednosti razvijanih barem od kraja Hladnog rata“, uz napomenu da je „najjasnija po tome šta ona nije: tradicionalna liberalna internacionalistička ortodoksnost koja je decenijama prožimala američku veliku strategiju.“
Prirodno, bliža je Trampovom dokumentu iz 2017. godine. Ali za dr Rubrika Bigona, docenta međunarodnih odnosa na Univerzitetu u Kentu, to je u skladu sa širim promenama u njegovom drugom mandatu.
„Čini se da je to u skladu sa vrstom promena od Trampa do Trampa 2.0. Mislim da je ovaj dokument bliži Trampovom idiosinkratičnom pogledu na svet nego onaj iz 2017“, rekao je za DW, dodajući da je to delom zato što je „Tramp sada sigurniji u svoju poziciju i ima više svojih ljudi oko sebe, a ne predstavnike establišmenta.“
U Rusiji je portparol Kremlja Dmitrij Peskov pozdravio dokument rekavši da je „u velikoj meri usklađen sa našom vizijom“ i ocenio ga kao „pozitivan korak“.
Druge u Evropi dokument je uznemirio. Bivši švedski premijer Karl Bilt rekao je da se dokument „pozicionira desno od ekstremne desnice“. Reakcije aktivnih evropskih političara uglavnom su bile usmerene na umanjivanje značaja dokumenta. I to uprkos činjenici da je Tramp samo pojačao svoje napade u odnosu na one iz svog govora pred Ujedinjenima nacijama kada je tvrdio da će neke evropske zemlje biti „neprepoznatljive za 20 godina ili manje“. Pre nego što se okrenuo kritici evropske migracione politike tada je doveo u pitanje i to da li su evropske zemlje „dovoljno snažne da ostanu pouzdani saveznici“.
Nemački ministar spoljnih poslova Johan Vadeful rekao je da njegovoj zemlji ne treba „spoljni savet“, ali da Sjedinjende Države ostaju „naš najvažniji saveznik u NATO“, dodajući: „Verujem da pitanjima slobode izražavanja ili organizacije naših slobodnih društava nije tu mesto, barem kada je reč o Nemačkoj.“
Šefica spoljne politike Evriopske unije, Kaja Kalas, imala je sličan stav: „Mislim da se nismo uvek slagali u vezi sa različitim temama, ali mislim da je osnovni princip i dalje prisutan“, rekla je Kalas. „Mi smo najveći saveznici i treba da ostanemo zajedno.“
Američki predsednik Donald Tramp lično je pozvao svog bliskog saradnika Ričarda Grenela nakon što je optužen da je odgovoran za nestanak skoro šest miliona dolara. Bela kuća ispituje navode, dok Grenel odlučno odbacuje optužbe
Šesnaestogodišnji napadač je u četvrtak ušao u osnovnu školu u gradu Bend u saveznoj državi Oregon. Pucao je kroz zaključana vrata i ubio troje dece i jednog nastavnika. Napadača je usmrtio naoružani meštanin, a guvernerka Oregona zahvalila mu je što je sprečio da bude više žrtava.
Trener gimnastike Šon Gardner godinama je u Misisipiju snimao maloletnike u svlačionicama i toaletima. Sud mu je izrekao drakonsku kaznu
Predsednik SAD Donald Tramp ipak je digao ruke od javnog prenosa streljanja jednog teroriste. Otkud uopšte ovaj povratak streljanja u Americi?
Paolo Zampoli, dugogodišnji prijatelj Donalda Trampa koji je održavao bliske kontakte sa srpskim vlastima, više nije specijalni izaslanik američkog predsednika. To bi moglo da pokopa poslednju nadu vrha države da se približi Beloj kući
Cilj novosadskog mitinga bio je jasan: zastrašivanje, demonstracija masovnosti i dominacije, kao i pokazivanje snažnih kapaciteta za prinudu i nasilje
"Ljudi ne žele slobodu i to iz, čini se, jednog jedinog razloga: ako bi je poželeli imali bi je". Ovako je pisao Etjen de la Boesi pre 500 godina. A građani Srbije su se trgli i zakazali sastanak sa slobodom, spremni da odbace „dobrovoljno ropstvo“
Zašto se sve što Aleksandar Vučić dotakne pretvara u u sprdnju ili skandal, a najčešće u oboje? I zbog čega je jasno da je izgubio, ali mu to još niko nije rekao
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
