Američki predsednik poziva Irance da „preuzmu vlast“, ali ne planira slanje kopnenih snaga. Pojedini analitičari misle da je zato smena režima prazna priča
Predsednik SAD Donald Tramp objavio je „obraćanje“ putem videa nakon američkih i izraelskih udara na Iran. Tih oko osam minuta govora više su zbunili poznavaoce prilika, nego što su pružili objašnjenje o američkim ciljevima
Tramp je govorio o „velikim borbenim operacijama“ i pozvao građane Irana da „preuzmu vlast“ po završetku akcije.
„Ovo će verovatno biti vaša jedina šansa generacijama“, rekao je. „Godinama ste tražili američku pomoć, a nikad je niste dobili. Nijedan predsednik nije bio spreman na ono što ja radim ove večeri. Sada imate predsednika koji vam pruža šta hoćete, hajde da vidimo vaš odgovor.“
No, s obzirom da su američki zvaničnici oduvek isključivali mogućnost kopnenog upada – a ni sada nema naznaka tako nečeg – nejasno je da li je Trampov cilj uopšte smena režima.
„Gotovo da u modernoj istoriji nema uspešnih primera smene režima bombardovanjem iz vazduha“, piše Dejvid Senger, iskusni novinar Njujork tajmsa i dopisnik iz Bele kuće.
On se posebno čudi Trampovom pozivu moćnoj iranskoj Revolucionarnoj gardi da „položi oružje“ ili da se suoči sa smrću.
Nejasno je, piše Senger, koma bi se borci uopšte predali, ko bi ih uzeo u zarobljeništvo ili im garantovao „totalni imunitet“ koji Tramp obećava. „Moguće da je ta izjava samo trebalo da među oficire poseje crv sumnje da će vlast pasti“, analizira novinar.
Mnogi demokratski senatori već su kritikovali Trampovu naredbu za nove udare na Iran i njegove izjave kao „opasnu avanturu“ u koju uvlači Sjedinjene Države.
Za sada sa terena nema informacija da se u Iranu sprema bilo kakva pobuna. Tamošnji režim je u krvi ugušio poslednji talas protesta početkom godine, kada je pobijeno preko pet hiljada ljudi.
No, Tramp je u govoru naznačio i direktnu nameru ovih napada. Prema Trampu, izraelski udari se fokusiraju na skladišta iranskih raketa zemlja-zemlja dugog dometa, dok će američke snage prevashodno gađati iranska nuklearna postrojenja kao i ciljeve povezane sa Revolucionarnom gardom.
Više bezbednosnih izvora u Izraelu reklo je za Nujork tajms da je ideja bila da se u prvom talasu, dok postoji efekat iznenađenja, ciljaju glavešine režima.
Do sada nijedna američka služba nije iznašla dokaze da Iran predstavlja pretnju Americi ili da sprema neke napade u tom pravcu.
Baš su pre dva dana u Ženevi vođeni razgovori u kojima je Iran ponudio da prestane sa skladištenjem obogaćenog uranijuma, ali ne i da se sasvim odrekne obogaćivanja.
Vrh Pentagona računa sa ukupno obimnijim napadima nego prošle godine. U te svrhe je Tramp od početka godine naredio da se u region doteraju dva velika nosača aviona sa oko pedeset letelica, kao i razarači.
No, vrlo je moguće da će na ovakvim, navodno „preventivnim“ udarima i ostati.
Američki predsednik Donald Tramp ponovo preti Iranu da će bombardovati mostove i elektrane u slučaju da ne dođe do trajnog primirja na mirovnim pregovorima, ali i zbog novog zatvaranja Ormuskog moreuza
Rumen Radev, pobednik parlamentarnih izbora u Bugarskoj, ima priliku da prekine niz vanrednih izbora i hroničnu političku krizu u ovoj državi. Zamera mu se navodna bliskost Moskvi
Snažan zemljotres jačine 7,4 stepena pogodio je Japan, nakon čega su vlasti izdale upozorenje na cunami i pozvale građane na hitnu evakuaciju. Talasi visine do tri metra očekuju se duž severoistočne obale, dok su pojedini već stigli do prefekture Ivate
U Sjedinjenim Američkim Državama ponovo je otvorena rasprava o standardima potrošnje vode u domaćinstvima, nakon što je predsednik Donald Tramp predložio ublažavanje propisa koji ograničavaju količinu vode koju koriste toaleti
U Libiji je počela velika međunarodna vojna vežba „Flintlock 2026“, koju predvodi Komanda SAD za Afriku (AFRICOM), a u kojoj učestvuje oko 30 zemalja iz Evrope i Afrike. Vežba po prvi put okuplja i suparničke libijske snage, dok Sjedinjene Države poručuju da je cilj stabilizacija i eventualno ujedinjenje zemlje i njene vojske
Kako se na vatri podmetnute paljevine ocrtala mafijaška priroda vlasti? I zbog čega ne prestaje režimska odmazda nad Milomirom Jaćimovićem
Pobeda Tise Petera Mađara prevazilazi granice malene Mađarske. Ona se preliva i na susednu Srbiju kao noćna mora za Aleksandra Vučića i motivacija za sve one koji žele da mu vide leđa
Raspiše li Vučić izbore za leto, studentski pokret i zborovi moraju biti spremni. Iskustva stečena u Kuli, Sevojnu ili Aranđelovcu su dragocena, ali ne i dovoljna. Današnji mali propusti, već sutra mogu biti fatalni. U pitanju je budućnost Srbije
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
