Američki predsednik poziva Irance da „preuzmu vlast“, ali ne planira slanje kopnenih snaga. Pojedini analitičari misle da je zato smena režima prazna priča
„Ovo će verovatno biti vaša jedina šansa generacijama“, rekao je. „Godinama ste tražili američku pomoć, a nikad je niste dobili. Nijedan predsednik nije bio spreman na ono što ja radim ove večeri. Sada imate predsednika koji vam pruža šta hoćete, hajde da vidimo vaš odgovor.“
Šta je cilj
No, s obzirom da su američki zvaničnici oduvek isključivali mogućnost kopnenog upada – a ni sada nema naznaka tako nečeg – nejasno je da li je Trampov cilj uopšte smena režima.
„Gotovo da u modernoj istoriji nema uspešnih primera smene režima bombardovanjem iz vazduha“, piše Dejvid Senger, iskusni novinar Njujork tajmsa i dopisnik iz Bele kuće.
On se posebno čudi Trampovom pozivu moćnoj iranskoj Revolucionarnoj gardi da „položi oružje“ ili da se suoči sa smrću.
Nejasno je, piše Senger, koma bi se borci uopšte predali, ko bi ih uzeo u zarobljeništvo ili im garantovao „totalni imunitet“ koji Tramp obećava. „Moguće da je ta izjava samo trebalo da među oficire poseje crv sumnje da će vlast pasti“, analizira novinar.
Mnogi demokratski senatori već su kritikovali Trampovu naredbu za nove udare na Iran i njegove izjave kao „opasnu avanturu“ u koju uvlači Sjedinjene Države.
Za sada sa terena nema informacija da se u Iranu sprema bilo kakva pobuna. Tamošnji režim je u krvi ugušio poslednji talas protesta početkom godine, kada je pobijeno preko pet hiljada ljudi.
No, Tramp je u govoru naznačio i direktnu nameru ovih napada. Prema Trampu, izraelski udari se fokusiraju na skladišta iranskih raketa zemlja-zemlja dugog dometa, dok će američke snage prevashodno gađati iranska nuklearna postrojenja kao i ciljeve povezane sa Revolucionarnom gardom.
Više bezbednosnih izvora u Izraelu reklo je za Nujork tajms da je ideja bila da se u prvom talasu, dok postoji efekat iznenađenja, ciljaju glavešine režima.
Dokazi
Do sada nijedna američka služba nije iznašla dokaze da Iran predstavlja pretnju Americi ili da sprema neke napade u tom pravcu.
Baš su pre dva dana u Ženevi vođeni razgovori u kojima je Iran ponudio da prestane sa skladištenjem obogaćenog uranijuma, ali ne i da se sasvim odrekne obogaćivanja.
Vrh Pentagona računa sa ukupno obimnijim napadima nego prošle godine. U te svrhe je Tramp od početka godine naredio da se u region doteraju dva velika nosača aviona sa oko pedeset letelica, kao i razarači.
No, vrlo je moguće da će na ovakvim, navodno „preventivnim“ udarima i ostati.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Napad SAD i Izraela na Iran uspeo je ono što je retko kojem sukobu “pošlo za rukom” – ubijeni su brojni verski i politički lideri Teherana, dok civile više niko ne broji. Svetsko tržište nafte se raspalo, a zauvek je izbrisan decenijama građen osećaj sigurnosti u bogatim petro-monarhijama Zaliva. Izraelu nije svejedno jer iranske rakete i dronovi sve češće prolaze kroz njegovu protivvazduhoplovnu odbranu. Tramp se ponovo posvađao sa saveznicima iz NATO, koje je optužio za kukavičluk, a u par navrata je proglasio pobedu dok rakete i dronovi samoubice u rojevima lete u oba smera, u tri smene. I sve to za samo 23 dana rata! Nije malo
Južno od Johanesburga kuca industrijsko srce Južnoafričke Republike. Ovaj region je decenijama nosio ekonomiju zemlje i borio se protiv aparthejda. Danas su radinici ostavljeni na ulici birajući da li da se leče ili da jedu
Iako je Kvinsi Adams imao uticaja, Monro je taj koji je dao poslednji pečat načelu neintervencije, nemešanja u poslove zemalja na Zapadnoj hemisferi, kao i stavovima protiv kolonizacije i rekolonizacije, te uzimanju sudbine obe Amerike u ruke Amerikanaca
Rođena je u Odesi iste 1889. godine kao i Čarli Čaplin, Tolstojeva Krojcerova sonata i Ajfelov toranj, pisala precizno o radosti prve ljubavi i o bolu slomljenog srca, tri puta se udavala i bila najbolja prijateljica tuđih muževa, suočila se sa smrću prvog muža pesnika Nikolaja Gumiljova i robovanjem sina, gubila nadu bez samosažaljenja, lični bol i tragedije svoje nacije pretvorila u besmrtne stihove, u starosti bila dostojanstvena u samoći i umrla je 5. marta 1966, istog dana i istog meseca kad je 1953. umro Josif Staljin – na dan koji je pri kraju života redovno svečano obeležavala
Dve godine od nestanka male Danke Ilić nema ni tela, ni optužnice. Jedini opipljiv rezultat istrage je što je policija nekažnjeno ubila čoveka u pritvoru. I nikom ništa
Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka frizirali su Platonovu ideju države i postigli ono što se u istoriji retko viđalo: kriminalizovali su sebe same
Prisluškuju li vas? Bez brige – prisluškuju. Prikupljaju li vaše lične podatke? Nego šta. Prate? Sasvim moguće. Prete li vam? Kako je kada to osetite na sopstvenoj koži, pitajte Verana Matića
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
