Američki predsednik poziva Irance da „preuzmu vlast“, ali ne planira slanje kopnenih snaga. Pojedini analitičari misle da je zato smena režima prazna priča
Predsednik SAD Donald Tramp objavio je „obraćanje“ putem videa nakon američkih i izraelskih udara na Iran. Tih oko osam minuta govora više su zbunili poznavaoce prilika, nego što su pružili objašnjenje o američkim ciljevima
Tramp je govorio o „velikim borbenim operacijama“ i pozvao građane Irana da „preuzmu vlast“ po završetku akcije.
„Ovo će verovatno biti vaša jedina šansa generacijama“, rekao je. „Godinama ste tražili američku pomoć, a nikad je niste dobili. Nijedan predsednik nije bio spreman na ono što ja radim ove večeri. Sada imate predsednika koji vam pruža šta hoćete, hajde da vidimo vaš odgovor.“
No, s obzirom da su američki zvaničnici oduvek isključivali mogućnost kopnenog upada – a ni sada nema naznaka tako nečeg – nejasno je da li je Trampov cilj uopšte smena režima.
„Gotovo da u modernoj istoriji nema uspešnih primera smene režima bombardovanjem iz vazduha“, piše Dejvid Senger, iskusni novinar Njujork tajmsa i dopisnik iz Bele kuće.
On se posebno čudi Trampovom pozivu moćnoj iranskoj Revolucionarnoj gardi da „položi oružje“ ili da se suoči sa smrću.
Nejasno je, piše Senger, koma bi se borci uopšte predali, ko bi ih uzeo u zarobljeništvo ili im garantovao „totalni imunitet“ koji Tramp obećava. „Moguće da je ta izjava samo trebalo da među oficire poseje crv sumnje da će vlast pasti“, analizira novinar.
Mnogi demokratski senatori već su kritikovali Trampovu naredbu za nove udare na Iran i njegove izjave kao „opasnu avanturu“ u koju uvlači Sjedinjene Države.
Za sada sa terena nema informacija da se u Iranu sprema bilo kakva pobuna. Tamošnji režim je u krvi ugušio poslednji talas protesta početkom godine, kada je pobijeno preko pet hiljada ljudi.
No, Tramp je u govoru naznačio i direktnu nameru ovih napada. Prema Trampu, izraelski udari se fokusiraju na skladišta iranskih raketa zemlja-zemlja dugog dometa, dok će američke snage prevashodno gađati iranska nuklearna postrojenja kao i ciljeve povezane sa Revolucionarnom gardom.
Više bezbednosnih izvora u Izraelu reklo je za Nujork tajms da je ideja bila da se u prvom talasu, dok postoji efekat iznenađenja, ciljaju glavešine režima.
Do sada nijedna američka služba nije iznašla dokaze da Iran predstavlja pretnju Americi ili da sprema neke napade u tom pravcu.
Baš su pre dva dana u Ženevi vođeni razgovori u kojima je Iran ponudio da prestane sa skladištenjem obogaćenog uranijuma, ali ne i da se sasvim odrekne obogaćivanja.
Vrh Pentagona računa sa ukupno obimnijim napadima nego prošle godine. U te svrhe je Tramp od početka godine naredio da se u region doteraju dva velika nosača aviona sa oko pedeset letelica, kao i razarači.
No, vrlo je moguće da će na ovakvim, navodno „preventivnim“ udarima i ostati.
Donald Tramp je, reagujući na papine pozive na mir u Iranu, optužio Lava XIV da je „slab“ po pitanju kriminala i „užasan“ po pitanju spoljne politike, poručivši mu da prestane da se dodvorava „radikalnoj levici“ i da se fokusira na to da bude „veliki papa, a ne političar“.
Od bekstva Nikole Gruevskog 2018. do slučajeva iz Poljske, Mađarska je tokom vlasti Viktora Orbana pružala zaštitu političarima optuženim za korupciju. Nova vlast najavljuje prekid te prakse
Budući premijer Mađarske Peter Mađar optužio je državnu televiziju za širenje propagande i višemesečne napade na njega i njegovu porodicu. „Suspendovaćemo lažne informacije koje se ovde sprovode i stvoriti uslove za nezavisne, objektivne medije", poručio je Mađar
Rusija je izgubila 1,3 miliona vojnika od početka invazije 2022. godine, saopštio je Generalštab ukrajinskih oružanih snaga. Ovo je tek jedna u nizu tvrdnji o broju žrtava u ratu u Ukrajini. Zašto nikome ne možemo sa sigurnošću da verujemo
U stambeno-poslovnom kompleksu „Arlis“ u Tirani izbio je požar koji je zahvatio više spratova zgrade, dok je najmanje 11 osoba zatražilo medicinsku pomoć zbog udisanja dima
Pobeda Tise Petera Mađara prevazilazi granice malene Mađarske. Ona se preliva i na susednu Srbiju kao noćna mora za Aleksandra Vučića i motivacija za sve one koji žele da mu vide leđa
Raspiše li Vučić izbore za leto, studentski pokret i zborovi moraju biti spremni. Iskustva stečena u Kuli, Sevojnu ili Aranđelovcu su dragocena, ali ne i dovoljna. Današnji mali propusti, već sutra mogu biti fatalni. U pitanju je budućnost Srbije
Upisivanje Brenta Sadlera kao direktora medija Junajted grupe je pretposlednji korak u puzajućem davljenju kritičkih medija. Vlast to neće spasiti, ali je barem publika dobila važnu lekciju
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
