Najmanje 11 ljudi je ubijeno u pucnjavi koja se dogodila u obrazovnom centru za starije u švedskom gradu Orebro. Policija veruje da je napadač delovao sam i da incident nije povezan sa organizovanim kriminalom ili terorizmom
Najmanje 11 osoba poginulo je u pucnjavi u centru za obrazovanje odraslih u gradu Erebro u Švedskoj, saopštila je jutros policija.
„Trenutno identifikujemo stradale“, rekao je Roberto Eid Forest, šef lokalne policije Orebra.
U toku je obimni istražni rad, a hitne službe zbrinjavaju povređene, piše BBC.
Foto: Pontus Lundahl/TT News Agency via APIstražitelji na mestu zločina
Dajući više detalja o počiniocu, policija kaže da im nije bio poznat pre pucnjave, da nema veze sa bandom i da policija ne veruje da je za napad bio teroristički motiv.
„Mislimo da je on usamljeni počinilac“, rekao je Fores i dodao da je istraga u ranoj fazi.
Premijer: Pucnjava u školi najgora u istoriji zemlje
Švedski premijer Ulf Kristerson nazvao je masovnu pucnjavu u školi najgorom u istoriji zemlje.
„Svedočili smo brutalnom smrtonosnom nasilju nad potpuno nevinim ljudima. Ovo je najgora masovna pucnjava u švedskoj istoriji“, rekao je Kristerson na konferenciji za novinare.
„Teško je shvatiti razmere onoga što se danas dogodilo… Ono što jednostavno ne bi smelo da se dogodi – dogodilo se“, dodao je.
Kristerson je pozvao naciju da pomogne policiji u istrazi pucnjave.
Podsetimo, u švedskom gradu Orebro, oko 200 kilometara zapadno od Stokholma, dogodila se pucnjava u školi za obrazovanje odraslih „Risbergska“, u kojoj je, prema navodima policije, ubijeno oko deset osoba, uključujući i napadača.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Napad SAD i Izraela na Iran uspeo je ono što je retko kojem sukobu “pošlo za rukom” – ubijeni su brojni verski i politički lideri Teherana, dok civile više niko ne broji. Svetsko tržište nafte se raspalo, a zauvek je izbrisan decenijama građen osećaj sigurnosti u bogatim petro-monarhijama Zaliva. Izraelu nije svejedno jer iranske rakete i dronovi sve češće prolaze kroz njegovu protivvazduhoplovnu odbranu. Tramp se ponovo posvađao sa saveznicima iz NATO, koje je optužio za kukavičluk, a u par navrata je proglasio pobedu dok rakete i dronovi samoubice u rojevima lete u oba smera, u tri smene. I sve to za samo 23 dana rata! Nije malo
Južno od Johanesburga kuca industrijsko srce Južnoafričke Republike. Ovaj region je decenijama nosio ekonomiju zemlje i borio se protiv aparthejda. Danas su radinici ostavljeni na ulici birajući da li da se leče ili da jedu
Iako je Kvinsi Adams imao uticaja, Monro je taj koji je dao poslednji pečat načelu neintervencije, nemešanja u poslove zemalja na Zapadnoj hemisferi, kao i stavovima protiv kolonizacije i rekolonizacije, te uzimanju sudbine obe Amerike u ruke Amerikanaca
Rođena je u Odesi iste 1889. godine kao i Čarli Čaplin, Tolstojeva Krojcerova sonata i Ajfelov toranj, pisala precizno o radosti prve ljubavi i o bolu slomljenog srca, tri puta se udavala i bila najbolja prijateljica tuđih muževa, suočila se sa smrću prvog muža pesnika Nikolaja Gumiljova i robovanjem sina, gubila nadu bez samosažaljenja, lični bol i tragedije svoje nacije pretvorila u besmrtne stihove, u starosti bila dostojanstvena u samoći i umrla je 5. marta 1966, istog dana i istog meseca kad je 1953. umro Josif Staljin – na dan koji je pri kraju života redovno svečano obeležavala
Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka frizirali su Platonovu ideju države i postigli ono što se u istoriji retko viđalo: kriminalizovali su sebe same
Prisluškuju li vas? Bez brige – prisluškuju. Prikupljaju li vaše lične podatke? Nego šta. Prate? Sasvim moguće. Prete li vam? Kako je kada to osetite na sopstvenoj koži, pitajte Verana Matića
Istorijski skup od Petnaestog marta nije bio „propuštena prilika“ nego važna stanica u borbi protiv režima. Narod je tada video koga je više, ali sada se vodi drugačija igra
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
