Titula kao „motor“ države

Oko 25 miliona Italijana („share“ 84 odsto) bilo je u nedelju oko 22.30 uz TV ekran da bi posle produžetaka i penala koji su, konačno, doneli sreću „azurima“ (u tri prethodna pokušaja na mundijalima uvek su ispadali sa bele tačke, poslednji put u finalu 1994) došlo do eksplozije oduševljenja širom zemlje. Prednjačili su mladi, 20-godišnjaci koji ne pamte poslednju titulu is Španije 1982. Za njih je ovo bio prvenac, prva velika fudbalska radost koja je izazvala ogromne izlive patriotizma. Zastave su bile najtraženija roba a najveći optimisti unapred su ofarbali automobile u boje zastave da bi u nedelju uveče ponosno špartali ulicama i slavili… Oni koji pamte i trijumf iz 1982, misle da je euforija pre 24 godine bila, bar za nijansu, veća, možda i zato što je Italija onda nadigrala Nemačku dok je u nedelju Francuska bila više nego ravnopravna, pa čak i bolja, a pobeda je stigla sa penala.

Analitičari procenjuju da bi trijumf u Berlinu mogao da označi prekretnicu u životu zemlje kojoj u poslednje vreme baš ne ide najbolje. Ekonomija je u krizi, političke trzavice konstanta, svađe sa evropskim partnerima zbog neispunjenja raznih obaveza smeštaju Italiju u neku vrstu „magareće klupe“ Evropske unije… Možda poređenje nije baš najbolje, ali neki misle da bi fudbal danas mogao da pomogne Italiji kao što je pomogao 1954. Nemačkoj da posle sramote u Drugom svetskom ratu polako ali sigurno krene napred… Ko zna, možda tako i bude, ali Italija je, ne zaboravimo, mediteranska zemlja, što znači euforična u slavlju ali pomalo „zaboravna“ kad ono prođe.

ŠAMPIONI TREĆELIGAŠI: Koliko je Italija i zemlja apsurda pokazuje činjenica da je četvrta titula svetskog prvaka osvojena u jeku velike krize koja potresa klupski fudbal i preti seobom u niži rang nekoliko vodećih klubova. Takozvani kalčopoli drma celu Italiju već više od mesec dana, ali je Gatuzo izjavio da „Italija ne bi bila prva da nije bilo skandala“. Igrači su se dodatno ujedinili i motivisali i na kraju ostvarili veliki uspeh koji će verovatno imati uticaj na ishod afere jer nije isto drastično kazniti svetske prvake ili gubitnike u prvoj rundi ili osmini finala. Stefano Palaci, glavni tužilac pri sportskom sudu, zatražio je da Juventus ode u seriju C (Treća liga) a Milan, Lacio i Fjorentina u B, ali nije propustio priliku da se nađe u specijalnom avionu kojim su u nedelju otputovale u Berlin značajne ličnosti javnog života zemlje. Procenjuje se da će posle trijumfa u Berlinu kazne biti kompromisne: Juventus bi mogao, umesto u seriji C, da završi u seriji B, što su u klubu spremni da príhvate, a ostala tri kluba mogla bi ostati u A i od jeseni krenuti sa minusom od 6 do 12 bodova… Zanimljivo je da je u finalu, praktično, igrao ceo Juventus, sadašnji (Bufon, Kanavaro, Zambrota, Tiram, Del Pjero, Kamoranezi, Vieira, Trezege), i bivši (Zidan, Anri i trener Lipi). Ako tim ode u niži rang, otići će i gotovo svi igrači. Samo je Del Pjero izjavio da, bez obzira na sve, doživotno ostaje u „štaroj dami“. Rasplet će uslediti vrlo brzo, italijanska federacija do 20. jula treba da prijavi klubove koji će igrati evro¸-kupove.

LIPIJEVA TITULA: Na čisto sportskom planu procenjuje se da je ovo „Lipijeva titula“. Selektor Italije napravio je odličan izbor igrača, još bolje spremio tim, odbrana je funkcionisala kao sat (ne zaboravimo, Italija je primila samo dva gola, nijedan iz igre – jedan je bio autogol, drugi iz penala). Istovremeno, 13 italijanskih golova dalo je 11 igrača što može samo pravi tim. Iskusni Marčelo Lipi je izdržao sve, ponajviše sumnje i podmetanja da su neki igrači u reprezentaciji zato što ih je na račun „tatine funkcije“ zastupao Lipijev sin, inače agent… Lipi je majstorski ukomponovao tim, u prvi plan su izbili Pirlo, Kanavaro, Gatuso, Groso… Italijani su svoj najbolji meč odigrali u polufinalu protiv domaćina Nemačke, ali i kad nisu blistali niko ih nije nadigrao. Imali su „vetar u leđa“ protiv Australije (nepostojeći penal u nadoknadi vremena), ali i sudijsko favorizovanje spada u „imidž“ velikog tima. Ako možete, prisetite se kada je neki autsajder bio pomognut od strane sudije u susretu sa nekim favoritom…?

Možda je utisak i pogrešan, ali čini mi se da je šampionat, što se igre tiče, u samoj završnici pokvario utisak o „samom sebi“. Sa izuzetkom susreta Italija–Nemačka nije viđena nijedna utakmica koja će se pamtiti i koja bi, recimo, našla mesto na „top 10“ u istoriji svetskih prvenstava. Manjak golova ne mora automatski da znači i dobre odbrane. Pre će biti da je šampionat bio u manjku za majstora, tim pre što su neki od dokazanih čarobnjaka sa loptom, pre svega među Brazilcima, bili van forme. Iscprljujuća klupska sezona ostavila je trag, ali svi su manje ili više bili u istoj situaciji… Idealno bi bilo kada bi se prvenstvo sveta igralo, recimo, u oktobru, ali ne može i ne vredi ni razmišljati o tome. Nema sumnje da je organizacija šampionata bila vrhunska, dosad neviđena, ambijent na stadionima i ulicama nemačkih gradova takođe je bio dosad nedoživljen, ali spoljni efekti samo su popravili utisak o šampionatu koji, na kraju krajeva, nije bio nezaboravan kad je reč o igri.

Posebna priča su sudije. FIFA može da se upire koliko hoće da dokaže suprotno, ali suđenje je bilo slabo i tek je finiš, uz odličnu arbitražu nekoliko latinoameričkih sudija, malo popravio utisak. Odlazak Koline, Friska, Nilsena, Mejera i još nekih doskora vodećih evropskih sudija nije ostao bez posledica.

Misterija Zidan

Posle prošlonedeljnog okvira pod naslovom „Gospodin Zidan“ prinuđen sam da povučen ono „gospodin“ jer kafanski udarac glavom u prsa Materacija u 110. minutu finalnog meča nikako ne ide uz jednog gospodina. S druge strane, zadovoljan sam što je Zidan izabran za najboljeg igrača šampionata. Dobio je 2012 glasova novinara, samo 45 više od Kanavara (1977) i mnogo više od Pirla (715). Možda i stoji činjenica da su mnogi novinari glasali pre finala, odnosno pre incidenta u 110. minutu, ali je možda i bolje tako jer bi se u protivnom mnogi poveli za njegovim nesportskim gestom zanemarujući njegovo fudbalsko umeće.
Njegov talenat treba odvojiti od njegove glave koja ga je u prošlosti nekoliko puta dovela u slične situacije. Po onome što je uradio na terenu do tog 110. minuta finala, Zidan je zaslužio titulu MVP turnira. Za ono što je tada uradio zaslužio je oštru kaznu koju nikada neće odraditi jer mu je, ako se nekim čudom ne predomisli, finale bilo poslednji meč u karijeri.
Ne pada mi na pamet da branim Zidana, ali me zaista zanima šta ga je navelo na onakvu reakciju. Niko posle meča nije bio spreman da govori o tome. Zidanov agent Alen Miljaćo najavio je da će sam Zidan „vrlo brzo“ izneti svoju verziju uz dodatak da mu je Zidan jedino rekao da je reč o „teškoj uvredi“.
Do tada ostaje samo da se nagađa. Iz Italije je stigla šala po kojoj je Materaci „teško uvredio“ Zidana rekavši mu „Dođi u Inter“. Iz Engleske je, sa nekih sajtova u čije se izvore i verodostojnost može posumnjati, došla priča da ga je nazvao „islamskim teroristom“ i poručio mu da se „vrati u Alžir“… Oglasila se i organizacija SOS Rasizam koja je, pozivajući se na „pouzdane izvore iz fudbalskih krugova“, navela da je Italijan Francuza nazvao „teroristom“. Sam Materaci je energično demantovao da je to rekao, dodavši da on „nema pojma šta znači termin islamski terrorista“, ali nije otkrio šta je dobacio Zidanu. Bilo kako bilo, Materaci je obeležio finale. Prvo je skrivio penal, zatim je dao izjednačujući gol, potom isprovocirao Zidana. I još pogodio jedan od pet zlatnih penala… Materaci, inače, važi za prljavog igrača, grubijana koji se ne libi provokacija svih vrsta. Pre dve godine je bio suspendovan na dva meseca jer je glavom udario protivničkog igrača.
Neki mediji optužili su FIFA da je isključenje Zidana presuđeno na osnovu video-snimka jer niko od trojice arbitara nije video incident, isključenje je praktično presudio četvrti arbitar, Španac Medina Kantaleho koji je jedini video šta se desilo i putem radio-veze obavestio glavnog sudiju. Tjeri Anri, centarfor Francuza, stao je u odbranu Zidana i rekao da ako je tačno da je isključen na osnovu videa, onda treba tu istu tehniku iskoristiti da bi se saznalo šta mu je Materaci rekao. FIFA je demantovala da je Kantaleho koristio video kao pomoćno sredstvo. Možda i nije, ali doći će vreme kada će tehnologija pomoći da sudije bolje vide, popravljaju svoje greške i sude bolje. Iz Brazila je stigla vest da su tamošnji specijalisti za čitanje sa usana ustanovili da je Materaci Zidanovu sestru nazvao „prostitutkom“. Bilo kako bilo, bilo bi poštenije da Zidan i Materaci „podele slavu“ za tu sramnu epizodu koja je bacila senku na finale.