U Rusiji je danas dan nacionalne žalosti za poginulima u terorističkom napadu u Krokus siti holu u blizini Moskve. Broj preminulih u terorističkom napadu na „Krokus siti hol“ u Moskvi porastao je na 133, saopštio je Ruski istražni komitet, napominjuući da su to i dalje nepotpuni podaci
U celoj Rusiji državne zastave su spuštene, televizijski kanali ne emituju reklame i zabavni program.
Od 1993. godine do tragedije u “Krokus siti centru“, dan žalosti proglašen je 29 puta, između ostalog i nakon terorističkih napada 2002. i 2004. godine, ali i u slučajevima drugih nesreća – avionskih ili elementarnih.
Poslednji put dan žalosti proglašen je 2018. godine kada je u požaru u zabavnom centru stradalo 60 osoba, najviše dece.
Širom Moskve su bilbordi na kojima se nalaze slike sveća i na kojima je ispisan dan tragedije i građani Moskve su pozvani da ne izlaze i ne odlaze na mesta gde se okuplja veliki broj ljudi.
Prilikom raščišćavanja ruševina u koncertnoj dvorani „Krokus siti“ pronađeno je još beživotnih tela, saopštila je pres služba Istražnog komiteta, a javlja TASS. Broj potvrđenih žrtava popeo se na 133.
Istražni komitet dodao je da se potraga za eventualnim dodatnim žrtvama terorističkog napada nastavlja.
Ministarstvo zdravlje Moskve nešto ranije je saopštilo da su u terorističkom napadu povređena 152 građan, od kojih je 114 hospitalizovano.
„U napadu terorista poginule su 133 osobe, uključujući troje dece, a 114 osoba, uključujući 4 dece, prebačeno je u medicinske ustanove i hospitalizovano“, navodi se u objavi ruskog ministarstva za vanredne situacije za Moskovsku oblast, prenosi TASS.
Ekipe ministarstva za vanredne situacije nastavile su raščišćavanje terena oko lokacije terorističkog napada, a tokom noći je bila angažovana i teška mehanizacija.
Islamska država objavila snimak za koji tvrdi da je snimak napada u Moskvi
Teroristička organizacija Islamska država objavila je sinoć video-snimak za koji tvrdi da je snimak napada na tržni centar „Krokus siti“ u Moskvi.
Video-snimak traje minut i po i prikazuje naoružane ljude koji otvaraju vatru na nekoliko osoba koje ulaze u koncertnu dvoranu, prenosi Rojters.
Islamska država je u petak preuzela odgovornost za teroristički napad u kojem su ubijene 133 osobe, a više od 150 je povređeno.
Sa druge strane, glavna urednica „Rasija sevodnja“ Margarita Simonjan navela je da su ruske vlasti već utvrdile ko je učestvovao u terorističkom napadu i dodala da nije u pitanju Islamska država.
„To su Ukrajinci. I zato su, pre nego što su ove osobe uhapšene, zapadne specijalne službe tvrdile da su napadači iz ISIS-a. To ih je i odalo“, rekla je Simonjan.
Moskva: Građani i noću dolaze da odaju poštu žrtvama napada u Krokusu
Građani nastavljaju da dolaze kod koncertne dvorane Krokus siti hol kod Moskve kako bi odali poštu ubijenima u terorističkom napadu u petak veče.
Kod tržnog centra u Krokus siti hola u Krasnogorsku ljudi dolaze su dolazili i noćas kako bi odali poštu poginulima, a reporter lista Izvestija naveo je da je i u četiri ujutro bilo ljudi koji su došli da odaju poštu žrtavma napada.
Na snimku se vidi kako ljudi u blizini zgrade u kojoj je došlo do napada ostavljaju cveće, igračke i balone.
Na licu mesta je i dalje nekoliko vatrogasnih vozila, kao i policija, navodi list Izvestija.
Najmanje 15 osoba je izgubilo život, a 18 je povređeno kada je popularna lisabonska uspinjača Glorija iskliznula iz šina i udarila u zgradu. Nesreća se dogodila u blizini Avenije Slobode u večernjim satima.
U ulici Jevfremova 46 u centru Lavova, u subotu 30. avgusta, linija života Andrija Parubija (na slici) mučno se ukrstila sa tokom veoma tragičnih zbivanja drame čiji je akter bio kao: galicijski ukrajinski nacionalista, čuvar sećanja na Ukrajinsku ustaničku armiju 1941-45. i na Ukrajinsku galicijsku vojsku 1918/9; kao komandant sotnije tokom Narandžaste revolucije 2004. i na Majdanu 2014; sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost koji je podsticao formiranje dobrovoljačkih bataljona i odobrio Antiterorističku akciju u Donbasu 2014/5; predsednik Vrhovne Rade, koji je zagovarao raskid sa “moskaljima”, a promovisao ukrajinski jezik i crkvenu autokefalnost i zagovarao ulazak Ukrajine u EU i NATO
Kakvo sećanje prenosi Muzej okupacije i borbe za slobodu u Viljnusu? O čemu svedoče sačuvani dnevnički zapisi progonjenih u udaljene regione Sibira? Koliko je užasa i patnji pretrpljeno u sovjetskim gulazima i kako to utiče na današnji odnos Litvanaca prema Rusima
Predsednik Rusije Vladimir Putin pozvao je ukrajinskog kolegu da dođe u Moskvu na sastanak
Kina je u centru pažnje sveta jer u devet časova po pekinškom vremenu održala najveću vojnu paradu u svojoj istoriji, u želji da demonstrira snagu i prikaže sopstvenu vojsku kao izuzetno naprednu i sposobnu
Nezamislivo je da građani i studenti priznaju pobedu izvojevanu krađom. A sasvim je izvesno da će da krade. S druge strane da li iko veruje da bi Vučić, ukoliko izgubi izbore, priznao izbore? Naravno da ne bi, ali ovoga puta ne pita se on
Jednog dana, koji nije daleko, Vučić je moći još samo da piše odjeke i reagovanja, u nadi da će ih neko objaviti. Jedino bitno pitanje za društvo u Srbiji jeste: odakle će ih pisati
Vučićev predizborni plan: uterati strahu u kosti policijskim brutalnošću, rasturiti N1 i Novu S, odglumiti za strance spremnost za dijalog, demagoški stvoriti privid bogatijeg života... No, izuzev stvaranja afera, ništa mu ne ide od ruke
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
