Svi tragovi krvavog napada u Dagestanu ukazuju na islamski ekstremizam, mada Moskva ponovo upire prst u Ukrajinu. Na scenu je stupila nova genarcija mladih islamističkih militanata
Dagestan je jedan od najsiromašnijih krajeva Ruske Federacije i ima značajan protestni potencijal, kažu za DW stručnjaci o tamošnjim terorističkim napadima. Oni uočavaju i novi trend u ekstremističkom podzemlju.
Šokantne slike mrtvih, video-zapisi o pucnjavi, teškoj mehanizaciji i spaljenoj sinagogi. U terorističkim napadima 23. juna 2024. u gradovima Mahačkala i Derbent ubijeno je najmanje 20 ljudi. Najveći broj njih bili su policajci. Osim toga, 46 osoba je povređeno.
Cilj napada su bili pravoslavna crkva i sinagoga, a u glavnom gradu Mahačkali jedna crkva i policijska stanica u blizini sinagoge. U Dagestanu, republici Ruske Federacije, 24. jun proglašen za dan žalosti.
Terorizam protiv hrišćana i Jevreja
„Napadi su islamističke prirode“, kaže ekspert za Severni Kavkaz sa američkog Univerziteta Indijana Herold Čembers. Prema njemu se radi i o antisemitskim, antihrišćanskim kao i političkim uverenjima.
„U međuvremenu je poznato da je otac i stric trojice napadača član partije Jedinstvena Rusija i da je bio ugledan. Da se radi o islamističkom terorizmu pokazuje i činjenica da su počinioci na vratima sinagoge ostavili citate iz Kurana, na koje se inače pozivaju džihadisti“, kaže Čembers.
Njega ne iznenađuje što su počinioci izabrali i sinagogu kao cilj, s obzirom na izgrede prošle jeseni.
„Mislim na antisemitske izgrede na međunarodnom aerodromu Mahačkala. U dobrom delu društva može se videti da postoje javno nezadovoljstvo i nasilni potencijal“, objašnjava Čembers.
Nemačka novinarka i ekspertkinja za Dagestan Elke Windiš smatra da antisemitska osećanja u tom regionu protivreče svakoj logici, pošto je prema njenoj proceni jevrejska zajednica, koja je nekada postojala u Dagestanu, praktično potpuno napustila republiku.
Vlasti govore o ukrajinskim tragovima
Avganistanski ogranak Islamske države „Vilajet Horosan“ pohvalio je počinioce terorističkog napada u Dagestanu. Saopštenje je objavljeno na društvenim mrežama i to na profilima koji su povezani sa ruskom ćelijom ove grupe. Predsednik Dagestana Sergej Melikov je doveo u vezu terorističke napade u regionu s ratom u Ukrajini. Rekao je da je „rat došao i kod nas u kuću“.
Upućeni posmatrači smatraju da ovakvo dovođenje u vezu islamističkog terorizma i Ukrajine nije verodostojno. „Naravno, samo manjina će poverovati da u celoj priči postoji ukrajinski ili američki trag. Većina zna da islamizam postoji kao faktor koji je nezavisan od Zapada. Zar na Zapadu islamisti ne vrše terorističke napade? Setimo se samo 11. septembra“, kaže Abas Galjamov, ruski politikolog koji je 2022. napustio zemlju. Prema njemu taj pokušaj da se islamski terorizam poveže s Ukrajinom nije samo apsurdan, već i ironičan, ako se uzme u obzir da je Rusija bukvalno pomagala islamskim militantima da odu u Siriju, kako bi ih se otarasila.
Ukrajinski napad američkim raketnim sistemom ATACMS na Sevastopolj i napadi u Dagestanu desili su se istog dana. Galljamov se ironično pita, zar to ne mogu biti samo dva odvojena događaja istog dana.
Nova generacija radikalnih islamista
Stručnjaci kažu da deo krivice za porast islamističkog raspoloženja na Severnom Kavkazu imaju i ruske vlasti. Galjamov smatra da je s jedne strane u porastu samovolja države, a s druge strane zvanične instance daju doprinos sve većoj arhaizaciji društva, što kod muslimana dovodi do jačanja islamističkih tendencija. „Država sama stvara pretpostavke za to, ne doprinosi modernizaciji društva, već deluje na povećanju arhaičnosti u društvu, a islamizam je forma arhaičnosti“, kaže Galjamov.
Harold Čembers kaže da vlast sprovodi snažnu represiju i guši svaki pokušaj javne aktivnosti, „čak i za podršku režimu“. On smatra da ta zabrana javnog delovanja dovodi do toga „da jedino mesto gde nešto može da se preduzme jeste internet. A tamo se susreću radikalni akteri“, upozorava stručnjak.
Elke Vindiš kaže da je istovremeno došlo do smene generacija u redovima radikalnih pobunjenika. Oni koji su devedesetih i dvehiljaditih učestvovali u napadima za vreme ratova u Čečeniji, napustili su zemlju i otišli u Siriju zahvaljujući tajnom sporazumu iz 2012.
Čembers o novoj generaciji ekstremista kaže: „Oni nisu živeli u Sovjetskom Savezu. Doživeli su vreme relativnog religioznog buđenja i slobode, mada kao muslimani na Severnom Kavkazu naravno nisu sasvim slobodni. Njihovo razmišljanje je znatno drugačije“. On dodaje da se mnogo češće kod radikalnih ljudi nacionalizam ukršta sa religijom.
Veliki potencijal za nezadovoljstvo
Dagestan je jedan od najsiromašnijih regiona Rusije. Elke Vindiš kaže da uprkos velikom ekonomskom potencijalu „ponekad nema čak ni priključaka za vodu iako ima dovoljno vode“.
Osim toga, Vindiš ukazuje na činjenicu da je Dagestan najreligioznija republika na Severnom Kavkazu. „Dagestanski muslimani pripadaju šafijskoj školi koja je stroža“. Ona dodaje da u Dagestanu decenijama tinjaju i međuetnički sukobi, a tu živi stotinak etničkih grupa.
Vindiš zato smatra da je problematično to što Moskva rukovodeće kadrove dovodi spolja – kao što je to slučaj s predsednikom Dagestana Sergejem Malikovim – umesto da ih regrutuje iz lokalnog stanovništva. „Njemu ne veruju da može do detalja da shvati složenost situacije u Dagestanu kako bi doneo ispravne odluke“, kaže Vindiš. Ona dodaje da su takvi lideri „strano telo“.
Vindiš smatra da će šok koji su izazvali napadi brzo proći: „Mislim da će se brzo vratiti svakodnevnim poslovima. Ali će ostati opasnost da posle naizgled beznačajnih povoda opet dođe do ovakvih napada, pošto je potencijal za nezadovoljstvo veliki“.
Izvor: Deutsche Welle
Premijer Izraela zbog naloga za hapšenje Međunarodnog krivičnog suda u Hagu svakako neće putovati ni u jednu od 124 zemlje potpisnice Rimskog statuta, ali se to ne odnosi na Sjedinjene Američke Države, odakle je već dobio veliku podršku, ukazao je spoljnopolitički komentator Boško Jakšić
Predsednički izbori u Hrvatskoj zakazani su za 29. decembar, a sve su prilike da će Zoranu Milanovićevu glavni protivnik biti Dragan Primorac, kandidat kog je podržao vladajući HDZ. Da li iko može da stane na put najpopularnijem političaru u Hrvatskoj u pokušaju da obezbedi novi predsednički mandat
Trenutno je oko 15 odsto danske teritorije je pod šumom, tačnije 640.835 hektara. Ali uz najavljene planove, koji čekaju formalno odobrenje parlamenta, ove brojke bi mogle znatno da porastu
Dugo je Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD) raspravljala o tome ko bi bio bolji kandidat za kancelara: Olaf Šolc ili ministar odbrane Boris Pistorijus. Sada je Pistorijus objavio da ne želi da bude kandidat
Protiv Netanjahua, njegovog bivšeg ministra odbrane Joava Galanta i zvaničnika Hamasa, optuženih za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, Međunarodni krivični sud u Hagu izdao je naloge za hapšenje. Izraelski lideri osudili su ovaj zahtev kao sramotan i antisemitski
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
