Tako se kale oligarsi

„Imao sam sreće“, kaže Deripaska, a prenosi „Fajnenšel tajms“, „sve što posedujem palo mi je s neba.“ Prema pisanju časopisa „Forbs“, koji objavljuje liste najbogatijih ljudi sveta, 39-godišnji biznismen Oleg Deripaska u Rusiji zauzima drugo mesto sa kapitalom od 16,8 milijardi dolara, odmah iza Romana Abramoviča koji mu je inače poslovni partner. Poznat po tome da je kapital stekao trgujući aluminijumom, Deripska je vlasnik niza firmi koje se bave metalurgijom, auto-transportom, avio-transportom, bankarstvom, osiguranjima, medijima itd., a centralna firma njegove poslovne „imperije“ je investiciona holding kompanija „Bazni element“.

NAJMLAĐI BIZNISMEN: Oleg Deripaska u Rusiji preko holdinga „Rusal“ (Ruski aluminijum) kontroliše 70 odsto domaće trgovine aluminijumom, dok je u svetu na drugom mestu i preko inostranih firmi kontroliše deset odsto trgovine aluminijumom. Ruski mediji pišu da je Oleg Deripaska lični prijatelj predsednika Putina; ali idemo iz početka, kako je sve počelo:

Oleg Vladimirovič Deripaska rođen je u 1968. godine, nakon smrti oca i zbog prezauzetosti majke, detinjstvo provodi uz babu i dedu na selu, u Krasnodarskom kraju na jugu Rusije. Deripska često spominje Severni Kavkaz i kraj gde je odrastao, naseljen potomcima čuvenih Kozaka, koji su mu uzor u savremenoj borbi u svetu kapitala.

Za razliku od neobrazovanih „novopečenih“ bogataša koji su se u Jugoistočnoj Evropi pojavili nakon sloma komunizma, obogatili putem nasilja i upotrebom sile, Oleg Deripska završio je dva fakulteta: fiziku i fakultet za poslovanje.

Još za vreme studija, 1991. godine, u peridu raspada SSSR, Oleg Deripaska je shvatio da je u Rusiji pravi trenutak da se stekne kapital i rešio je da se bavi trgovinom kao broker na ruskoj Berzi za robu i sirovinu, na kojoj je trgovao akcijama fabrika aluminijuma. Deripaska je, zajedno sa još dva poslovna partnera, uz pomoć firme Vojna finansijsko-investiciona kompanija, osnovao firmu Rosaluminprodukt preko koje je samostalno ozbiljnije počeo sa trgovinom aluminijuma. Tvrdi se da je u tom periodu poslovanja Deripaska svoje poslovne veze „isprepleo“ sa predstavnicima ruskih bezbednosnih službi koje su mu kasnije bile od velike pomoći.

Kada su Rusi počeli da trguju preko of-šor kompanija, 1992. godine, Deripaskina ekipa otvara u Nikoziji na Kipru firmu „Alpo aluminijum prodakts limited“. I tako je počelo sa otvaranjem niza kompanija u Rusiji i inostranstvu koje su uvećavale kapital Olega Deripaske.

Sa 26 godina Oleg Deripaska postao je najmlađi i najuspešniji generalni direktor aluminijumskog giganta u Rusiji – Sajanske aluminijumske fabrike. Deripaska se priseća kako je 1994. tona aluminijuma u Rusiji koštala 70 dolara, dok je na svetskom tržištu iznosila 1600.

ALUMINIJUMSKI KUM: Osnova sadašnjeg monopola Deripaske postala je firma „Sibirski aluminijum“, koju je osnovao 1999. godine zajedno sa Romanom Abramovičem i Borisom Berezovskim, tada najuticajnijim ruskim biznismenom. U proleće 2000. firma za trgovinu energentima „Sibnjeft“ iza koje su stajali Abramovič i Berezovski, zajedno sa Deripaskom i „Sibirskim aluminijumom“ stvorili su holding kompaniju „Rusal“.

Na razvojnom putu od brokera do suvlasnika „Rusala“, Deripaski su pomogli mnogi političari na lokalnom i federalnom nivou, poput koordinatora ruske privatizacije Anatolija Čubajsa, ministra metalurgije i zamenika premijera Olega Soskoveca, gubernatora Alekseja Lebeda, gubernatora Konstantina Titova itd.

Deripaska je svoj biznis razvio na međunarodnom nivou, sklapajući ugovore (uglavnom za trgovinu boksitom) sa Italijom, Gvinejom, Brazilom, Indijom, Jamajkom, Crnom Gorom itd. Kada je reč o Crnoj Gori, Deripaska je preko „Rusala“ i firmi „Igl kapital grup“ iz Velike Britanije i „Salamon enterprajzis“ sa Kipra kupio u Crnoj Gori većinski paket Kombinata aluminijuma Podgorica (KAP), koji je najveći izvoznik u toj Republici i jedan od stubova crnogorske privrede.

Mediji često pišu o vezama Olega Deripaske sa bezbednosnim službama, privatizacijom putem organizovanog kriminala i raznih mahinacija u kojima su njegovi konkurenti bili krivično gonjeni, zatvarani ili su ginuli na krajnje tajnovit način.

Problemi Olega Deripaske sa Zapadom počeli su prošle, 2006. godine – piše „Fajnenšel tajms“ kada mu je Stejt department, iako je imao vizu, zabranio ulazak u zemlju, navodno bez objašnjenja.

„PORODICA„: Bilo koje, pa i Deripaskino bogatstvo i uticaj u savremenoj Rusiji, nemoguć je bez Kremlja i „vladarske porodice“. Reč „porodica“ u ruskom medijskom rečniku znači „zasnivanje braka iz interesa“, ali i političko-ekonomsko povezivanje savremenih vladajućih i biznis elita.

U slučaju Olega Deripaske, njegova porodična veza sa prvim predesdnikom Ruske Federacije Borisom Jeljcinom više podseća na priču iz TV sapunica: Oleg Deripaska oženjen je Polinom Jumaševom, ćerkom iz prvog braka čuvenog ruskog novinara Valentina Jumaševa, koji je svom tastu, predsedniku Ruske Federacije, bio šef administracije. Valentin Jumašev je muž Tatjane Djačenko, ćerke bivšeg ruskog predsednika Jeljcina. A zna se da, uslovno rečeno, unuci Jeljcina, šta god ko mislio o njegovoj vladavini, „ne može da fali dlaka s glave“.

Sa drugim predsednikom Ruske Federacije Vladimirom Putinom Deripaska je u političko-ekonomskom „srodstvu“, preko kog je podržavao njegove predizborne kampanje u oba mandata. Mediji kažu da je on kućni prijatelj Vladimira Putina i da je stalni član delegacije za vreme Putinovih poseta Centralnoj Aziji, a poznato je da firma „Rusal“ u tom delu Evroazije, posebno u Kazahstanu, ostvaruje profite u milijardama dolara. Predsednik Putin je više puta naglasio da je Deripaska lično doprineo razvoju ekonomije u Ruskoj Federaciji.

Oleg Deripaska ima mnoge funkcije u Rusiji, od kojih su značajnije: predsednik Međunarodne trgovinske komore Ruske Federacije, član Saveta privrednika pri vladi Ruske Federacije, potpredsednik Saveza preduzetnika Ruske Federacije. Nagrađen je 1999. godine visokim državnim odlikovanjem, ordenom Družbe.

Prema nezvaničnim informacijama iz ruskih medija, Deripaska sa svojom biznis „porodicom“ (Abramovič, Meljničenko, Mamut, Mahmudov) kontroliše oko 20 odsto bruto nacionalnog dohotka Rusije.

NEKI NOVI KLINCI: Nedavno je ruski časopis „Finans“ objavio da je Deripaska bogatiji od najbogatijeg Rusa Romana Abramoviča, te da raspolaže kapitalom od 21,2 milijarde dolara. Deripaska je to demantovao.

Buduće generacije primaće sa čuđenjem priču o raspadu SSSR i teško će shvatiti kako neko preko noći može da postane milijarder, kao što je to slučaj sa generacijom mladih biznismena na prostoru bivših sovjetskih republika u Rusiji – Deripaske, Abramoviča, u Ukrajini – Ahmetova i Timošenkove, u Kazahstanu – Alijeva. Jer, kad su zaradili svoje prve milione, svako od njih imao je oko trideset godina.

Ipak, ne treba zaboraviti da je priča o bogaćenju u Rusiji po svojoj prirodi faustovska, kao na primer ona oligarha Mihaila Hodorkovskog koji je osuđen na osam godina zatvora zbog utaje poreza i zloupotreba, dok je njegova firma „Jukos“ bila žrtva za potkusurivanje političkih i birokratskih računa. Zapadni mediji pitaju Olega Deripasku da li se plaši da će jednog dana država, koja je dopustila enormno bogaćenje oligarha, a politička ekipa okupljena oko Putina sve više jača državne monopoliste koji se bave energentima (gas, nafta), avio-transportom, mašinskom i metalnom industrijom itd., jednog dana zakucati i na njegova vrata. Deripska je na to mirno odgovorio: „Ne, nikako. Spreman sam da ‘Rusal’ ustupim državi Rusiji, ukoliko to bude potrebno. Pa ja sam deo te države i nemam drugih interesa.“