Lai Čing-Te kaže da je voljan da ponovo otvori pregovore sa Kinom. Kina je ocenila uoči izbora da Lai predstavlja ozbiljnu opasnost
Kandidat vladajuće Demokratske napredne stranke (DPP) Lai Čing-Te je pobednik na danas održanim tajvanskim predsedničkim izborima prema gotovo potupno prebrojanim glasovima, a njegovi protivnici već su priznali poraz.
Poslednje predizborne anketama, davale su mu prednost u odnosu na druga dva protiv kandidata.
Lai Čing-Te će na čelu Tajvana zameniti predsednicu Cai Ing-Ven koja nije mogla da se ponovo kandiduje jer je predsednički mandat ograničen na dva mandata.
Kina je ocenila uoči izbora da Lai predstavlja ozbiljnu opasnost zbog svojih stavova u prilog nezavisnost Tajvana, koji Kina smatra svojom teritorijom.
Dosadašnji potpredesnik Tajvana je bivši gradonačelnik grada Tajnana na jugu zemlje. Lekar koji je studirao na Harvardu pre nego što je ušao u politiku, kaže da je voljan da ponovo otvori pregovore sa Kinom, ali ga je Peking označio kao „separatistu“.
Njegov glavni protivnih Hou Jou-ji, kandidat opozicionog Kuomintanga (KMT) koji se zalaže za približavanje sa Pekingom dobio je 33,4 odsto glasova, a treći kandidat, Ko Ven-je iz male Narodne tajvanske partije (TPP) koji se predstavljao kao protivnik establišmenta je treći sa 26,4 odsto glasova.
Pravo glasa ima oko 19,5 miliona ljudi. Birači moraju imati najmanje 20 godina, pa je oko milion ljudi moglo da glasa po prvi put. Predsednički izbori u Tajvanu pobeđuju se prostom većinom glasova i održavaju se svake četiri godine.
Kratka istorija Tajvana
Ostrvo Tajvan, koje je više od 200 godina bilo pod kineskom vlašću (1683. do 1895.) i potom 50 godina pod Japanskim carstvom (1895. do 1945.) porazom Japana u Drugom Svetskom ratu – pripalo je Republici Kini koja je u to vreme imala kontrolu nad kontinentalnom Kinom.
Sledi građanski ratu u Kini u kojem pobeđuje Komunistička partija pod vođstvom Mao Cedunga i 1949. se uspostavlja Narodna Republika Kine na kopnu.
Poraženi Čang Kaj Šek i njegov Kuomintang, vlada, elite i oružane snage Republike Kine beže na Tajvan, i tamo uvode vanredno stanje koje traje decenijama.
Odnosi Kine i Tajvana su veoma napeti. Vlada Republike Kine Tajvan je predstavljala kinesku državu u Ujedinjenim nacijama i bila je stalna članica Saveta bezbednosti UN i nakon proglašenja Narodne Republike Kine 1949.
Kao rezultat politike jedne Kine od strane Narodne Republike Kine, sve više država prekida svoje diplomatske odnose sa Republikom Kinom, koja je morala da odustane od članstva u UN koje 1971. pripalo Narodnoj Republici Kini.
Smrt Čang Kaj Šeka (1975) i Mao Cedunga (1976) otvara put za odmrzavanje odnosa.
Sjedinjene Amerićke Državesu 1979. prekinule diplomatske kontakte sa Tajvanom nakon uspostavljanja zvaničnih odnosa sa Narodnom Republikom Kinom.
Vanredno stanje u Tjavanu je ukinuto 1987. kada Kuomintang počinje sporu tranziciju ka demokratiji. Četiri godine kasnije (1991) Tajvan okončava ratno stanje sa Narodnom Republikom Kinom.
Na prvim direktnim predsedničkim izborima na Tajvanu 1996. pobeđuje Kuomintang predvođen predsednikom Li Teng-huijem.
Promena na izborima 2000.
Na izborima 2000. nakon više od 50 godina vlasti Kuomintanga, prvi put pobeđuje Demokratska napredna partija (DPP), koju su osnovali protivnici Kuomintanga tokom ere vanrednog stanja da promovišu poseban tajvanski identitet.
Kuomintang 2008. ponovo dobija predsedničku funkciju. Dijalog između Tajpeja i Pekinga se nastavlja i nastupa period toplijih veza. Kineski lider Si Đinping i predsednik Tajvana Ma Jing-Džu održali su 2015. istorijski samit u Singapuru, što je prvi put od 1949. da su se lideri Kine i Tajvana sastali licem u lice.
A na predsedničkim izborima 2016. pobeđuje kandidatkinja DPP-a Cai Ing-Ven. Peking prekida većinu komunikacija sa Tajpejem i počinje da pojačava ekonomski, diplomatski i vojni pritisak. Na izborima 2020. Cai je ponovo izabrana ogromnom većinom jer, tajvanski birači su postali oprezni nakon gušenja prodemokratskih protesta u Hong Kongu od strane Pekinga.
Kina povećava vojni pritisak na Tajvan. Poseta Tajvanu 2022. tadašnje predsednice Predstavničkog doma Kongresa SAD Nensi Pelosi pokrenula je najveće kineske vojne vežbe usmerene na Tajvan poslednjih decenija.
NATO ima stotine stranica detaljnih vojnih planova o tome kako da se odbrani od napada spoljnog neprijatelja. Nijedan, međutim, ne predviđa da, recimo, SAD izvrše invaziju na Grenland, tj. Dansku
Jedna žena ubijena je u akciji američkih imigracionih agenata. Nepažnja, redovna aktivnost ili domaći terorizam
Među 66 organizacija iz kojih je povlačenje najavio Donald Tramp su i dva Haška tribunala i Venecijanska komisija
Loša vremena su stigla. Nemačka automobilska industrija nalazi se u najvećoj krizi u svojoj istoriji. Posrću i druge grane privrede. Čak ni nekada bogati gradovi i komune više ne mogu da pokriju svoje rashode
Predsednik SAD Donald Tramp povećava vojni budžet za više od 50 odsto i gradi ‘vojsku iz snova’. Za to će biti izdvojeno hiljadu i po milijardi dolara. Nakon što je izneo svoje teritorijalne pretenzije to zvuči zlokobno
Da li je moguće da smo, posle hiljada godina imperijalnih poduhvata, sada, odjednom, toliko iznenađeni američkim upadom u Venecuelu, da ne možemo da dođemo do daha?
Predsednik SAD Donald Tramp naredio je vojni napad na suverenu Venecuelu i otmicu njenog predsednika Nikolasa Madura. Neka se pripremi Gustavo Petro u Kolumbiji
Četiri simptoma ukazuju na propadanje režima Aleksandra Vučića. Da se još jednom poslužimo rečima mudrog Etjena de la Bosija: ljudi više ne žele tiranina.
Intervju: Nenad Lajbenšperger, ličnost godine 2025.
Nemam prava da ćutim na nepravdu Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
