Tajna pod talasima

Specijalno za „Vreme“ iz Moskve

U Sevastopolju je bilo baš veselo za Dan ruske mornarice 29. jula. Lep, sunčan dan, šarene zastave, padobranci koji iskaču iz aviona sve ispuštajući šareni dim, 28 ratnih brodova na defileu, dvojica predsednika, ukrajinski Leonid Kučma i ruski Vladimir Putin, kako sve to lepo prate kroz dvogled. Razloga za osmehe je čak i bilo – do pre četiri godine Rusija i Ukrajina su se svađale oko podele nekada moćne sovjetske Crnomorske flote kao i oko samog Sevastopolja, matične luke. Sevastopolj je na kraju pripao Ukrajini, ali ga Rusija dugoročno iznajmljuje kao bazu za svoj deo ratne flote. Elem, u Sevastopolju je Dan mornarice proslavljen kako dolikuje, čak je predsednik Putin izjavio da je potpisao dokument koji će „ojačati nacionalne interese Rusije i njen međunarodni status kao jedne od vodećih pomorski sila“.

SUMORNO I JOŠ SUMORNIJE: U dalekom Vladivostoku, sedištu Pacifičke flote, bilo je već sumornije. Kako zbog žestokog vetra i jake kiše, tako i zbog onoga što je ministar odbrane Sergej Ivanov imao da poruči: „Iskreno se nadam i verujem da će Pacifička flota postepeno izaći iz kome u kojoj se nalazila poslednjih nekoliko godina.“ Valjda da popravi utisak, Ivanov je dodao da je mornarica „čak i s obzirom na sve teškoće koje postoje u zemlji, sve u svemu, ipak sposobna za boj“.

No, najsumornije je bilo u sedištu Severne flote, u Murmansku, gde je ovogodišnja proslava prvi put u istoriji ove flote otkazana. Umesto proslave održana je skromna komemoracija u slavu 118 mornara i oficira koji su pre tačno godinu dana (12. avgusta 2000.) nestali u ledenim vodama Barencovog mora. „Smatramo da bi bilo pogrešno ukaljati uspomenu na naše drugove poginule na dužnosti slaveći maltene tačno na godišnjicu njihove smrti. Verujem da će svi razumeti naš potez“, izjavio je komandant Severne flote admiral Vjačeslav Popov. Dok je admiral držao slovo, ne tako daleko od Murmanska ronioci su počeli sa bušenjem rupa u dvostrukom metalnom omotaču podmornice Kursk. Radi se brzo kako bi se veći deo podmornice izvukao sa dna mora do sredine septembra dok su meteorološki uslovi koliko – toliko povoljni. No, nema nikakvih garancija da će posao i biti obavljen, Barencovo more je poznato po tome što zna naglo da podivlja i kad mu vreme nije…

PLAN I REALIZACIJA: No, ako se sve bude odvijalo prema planu, veći deo podmornice bi do kraja septembra trebalo da bude u suvom doku. Trenutno je u toku bušenje rupa za čelične sajle koje će biti pričvršćene za ogromne pontone i uz pomoć 26 hidrauličnih dizalica podići će Kursk na površinu mora. Pre toga će ronioci i specijalne mašine odrezati prednji deo podmornice koji će, bar za sada, ostati na morskom dnu. Ovo je plan, a svašta još može da krene naopačke.

U prednjem delu se nalazi naoružanje, torpeda i verovatno nešto raketnog naoružanja. Pretpostavlja se da je sve naoružanje eksplodiralo, ali šta ako nije i šta ako se desi nova eksplozija prilikom rezanja trupa. Zatim, sve čelične sajle moraju ravnomerno da izdrže pritisak dizanja trupa na površinu, što važi i za sve hidraulične dizalice. Ako koja popusti… No, čak i ukoliko sve to prođe u najboljem redu i ako se ostaci Kurska pojave na površini mora, opasnost još neće proći. Pontonska konstrukcija treba da stigne do luke i suvog doka, a iznenadno nevreme i visoki talasi mogli bi da budu smrtonosni.

Ne treba zaboraviti ni opasnost koja preti od nuklearnog reaktora na Kursku. Za sada, reaktor ne radi i nema nikakvog zračenja, kaže Aleksandar Kirjušin, direktor zavoda koji je izradio reaktor na zlosrećnoj podmornici. „Nivo radijacije koja je izmerena odgovara normalnom radioaktivnom nivou Barencovog mora.“ Potpredsednik Instituta „Kurčatov“, vodeće ruske ustanove za nuklearno istraživanje, Nikolaj Ponomarjev Stepnoj kaže da je sistem za vanredne slučajeve na podmornici obavio svoj posao i isključio reaktor prilikom havarije. „Nisu se izlivale bilo kakve radioaktivne materije. Obavili smo i sve pripremne radnje i predvideli sve moguće situacije koje mogu da se dogode prilikom dizanja podmornice na površinu, transporta i smeštaja u luku. Zajedno sa glavnim konstruktorom podmornice, zaključili smo da će i u slučaju da sve protekne kako valja, i u slučaju bilo kakve vanredne situacije, nuklearni reaktor ostati u sadašnjem bezbednom stanju.“ Aleksandar Kirjušin podseća i da se nuklearni reaktori za podmornice projektuju tako da se uzimaju u obzir mogućnost sudara, eksplozije i drugi vanredni slučajevi.

No, uprkos ovim uveravanjima, brojne ekološke organizacije se zalažu za to da se reaktor ostavi na morskom dnu i zalije slojem betona, smatrajući da bi to bilo bezbednije. Tim pre što se vađenjem predviđenog dela Kurska najverovatnije neće otkriti tajna njegove katastrofe. Naime, ključ se nalazi u prednjem delu koji će ostati na morskom dnu.

EKSPLOZIJA, ALI KAKVA: Ni godinu dana nakon tragedije ne zna se njen pravi uzrok. Snimci sa morskog dna ukazuju na to da je prednji deo na kome se nalazi naoružanje raznet kao da je od kartona, a ne od dvostrukog sloja titanijuma. To potvrđuju i zapisi seizmoloških stanica u susednim zemljama (ruski podaci nisu objavljeni) o tome da su se dogodile dve eksplozije, najpre jedna slabija, a potom znatno jača. Po svemu sudeći, to ukazuje na to da je najpre eksplodirao jedan torpedo (prilikom ispaljivanja?) a da je taj udar onda izazvao detonacije bar još dela naoružanja. Zapadni analitičari su najviše skloni ovoj teoriji, dodajući da je po svemu sudeći bilo u pitanju isprobavanje nove vrste torpeda čije gorivo nije bilo dovoljno stabilno. Ruska strana je na početku tvrdila da je u pitanju bio sudar sa nekim drugim brodom ili podmornicom, najverovatnije zapadnom koja je pratila tok ruskih pomorskih vežbi. Ili, ako ne sudar, onda nagli manevar na koji je kapetan Kurska bio prinuđen kako bi izbegao sudar. No, dokaza o prisustvu stranih brodova u tom delu nije bilo, a sudar bi u svakom slučaju izazvao štetu i na drugoj podmornici, međutim nikakvi delovi druge podmornice nisu nađeni na morskom dnu kako bi potkrepili ovu teoriju. Do dana današnjeg, međutim, ruske vlasti nisu objasnile da li je na zlosrećnoj podmornici bilo nekog eksperimentalnog naoružanja kao ni šta je uopšte podmornica poput Kurska tražila u tako plitkim vodama. Kursk je potonuo na mestu na kojem je morsko dno duboko samo 109 metara, što je maltene dužina podmornice. Kada bi se postavila vertikalno, virila bi iz vode. Podmornice ovog tipa namenjene su po pravilu dubinama okeana, a ne priobalnom plićaku. Do sada je 12 tela izvađeno sa Kurska prilikom ronilačkih operacija prošle godine, a biće ih verovatno još ako i kada trup bude podignut. Ali, bar za sada, tajna njihove pogibije ostaće prekrivena talasima.