Ne tako daleko od Murmanska ronioci su počeli sa bušenjem rupa u dvostrukom metalnom omotaču podmornice Kursk. Radi se brzo kako bi se veći deo podmornice izvukao sa dna mora do sredine septembra. No, nema nikakvih garancija da će posao i biti obavljen
Specijalno za „Vreme“ iz Moskve
U Sevastopolju je bilo baš veselo za Dan ruske mornarice 29. jula. Lep, sunčan dan, šarene zastave, padobranci koji iskaču iz aviona sve ispuštajući šareni dim, 28 ratnih brodova na defileu, dvojica predsednika, ukrajinski Leonid Kučma i ruski Vladimir Putin, kako sve to lepo prate kroz dvogled. Razloga za osmehe je čak i bilo – do pre četiri godine Rusija i Ukrajina su se svađale oko podele nekada moćne sovjetske Crnomorske flote kao i oko samog Sevastopolja, matične luke. Sevastopolj je na kraju pripao Ukrajini, ali ga Rusija dugoročno iznajmljuje kao bazu za svoj deo ratne flote. Elem, u Sevastopolju je Dan mornarice proslavljen kako dolikuje, čak je predsednik Putin izjavio da je potpisao dokument koji će „ojačati nacionalne interese Rusije i njen međunarodni status kao jedne od vodećih pomorski sila“.
SUMORNO I JOŠ SUMORNIJE: U dalekom Vladivostoku, sedištu Pacifičke flote, bilo je već sumornije. Kako zbog žestokog vetra i jake kiše, tako i zbog onoga što je ministar odbrane Sergej Ivanov imao da poruči: „Iskreno se nadam i verujem da će Pacifička flota postepeno izaći iz kome u kojoj se nalazila poslednjih nekoliko godina.“ Valjda da popravi utisak, Ivanov je dodao da je mornarica „čak i s obzirom na sve teškoće koje postoje u zemlji, sve u svemu, ipak sposobna za boj“.
No, najsumornije je bilo u sedištu Severne flote, u Murmansku, gde je ovogodišnja proslava prvi put u istoriji ove flote otkazana. Umesto proslave održana je skromna komemoracija u slavu 118 mornara i oficira koji su pre tačno godinu dana (12. avgusta 2000.) nestali u ledenim vodama Barencovog mora. „Smatramo da bi bilo pogrešno ukaljati uspomenu na naše drugove poginule na dužnosti slaveći maltene tačno na godišnjicu njihove smrti. Verujem da će svi razumeti naš potez“, izjavio je komandant Severne flote admiral Vjačeslav Popov. Dok je admiral držao slovo, ne tako daleko od Murmanska ronioci su počeli sa bušenjem rupa u dvostrukom metalnom omotaču podmornice Kursk. Radi se brzo kako bi se veći deo podmornice izvukao sa dna mora do sredine septembra dok su meteorološki uslovi koliko – toliko povoljni. No, nema nikakvih garancija da će posao i biti obavljen, Barencovo more je poznato po tome što zna naglo da podivlja i kad mu vreme nije…
PLAN I REALIZACIJA: No, ako se sve bude odvijalo prema planu, veći deo podmornice bi do kraja septembra trebalo da bude u suvom doku. Trenutno je u toku bušenje rupa za čelične sajle koje će biti pričvršćene za ogromne pontone i uz pomoć 26 hidrauličnih dizalica podići će Kursk na površinu mora. Pre toga će ronioci i specijalne mašine odrezati prednji deo podmornice koji će, bar za sada, ostati na morskom dnu. Ovo je plan, a svašta još može da krene naopačke.
U prednjem delu se nalazi naoružanje, torpeda i verovatno nešto raketnog naoružanja. Pretpostavlja se da je sve naoružanje eksplodiralo, ali šta ako nije i šta ako se desi nova eksplozija prilikom rezanja trupa. Zatim, sve čelične sajle moraju ravnomerno da izdrže pritisak dizanja trupa na površinu, što važi i za sve hidraulične dizalice. Ako koja popusti… No, čak i ukoliko sve to prođe u najboljem redu i ako se ostaci Kurska pojave na površini mora, opasnost još neće proći. Pontonska konstrukcija treba da stigne do luke i suvog doka, a iznenadno nevreme i visoki talasi mogli bi da budu smrtonosni.
Ne treba zaboraviti ni opasnost koja preti od nuklearnog reaktora na Kursku. Za sada, reaktor ne radi i nema nikakvog zračenja, kaže Aleksandar Kirjušin, direktor zavoda koji je izradio reaktor na zlosrećnoj podmornici. „Nivo radijacije koja je izmerena odgovara normalnom radioaktivnom nivou Barencovog mora.“ Potpredsednik Instituta „Kurčatov“, vodeće ruske ustanove za nuklearno istraživanje, Nikolaj Ponomarjev Stepnoj kaže da je sistem za vanredne slučajeve na podmornici obavio svoj posao i isključio reaktor prilikom havarije. „Nisu se izlivale bilo kakve radioaktivne materije. Obavili smo i sve pripremne radnje i predvideli sve moguće situacije koje mogu da se dogode prilikom dizanja podmornice na površinu, transporta i smeštaja u luku. Zajedno sa glavnim konstruktorom podmornice, zaključili smo da će i u slučaju da sve protekne kako valja, i u slučaju bilo kakve vanredne situacije, nuklearni reaktor ostati u sadašnjem bezbednom stanju.“ Aleksandar Kirjušin podseća i da se nuklearni reaktori za podmornice projektuju tako da se uzimaju u obzir mogućnost sudara, eksplozije i drugi vanredni slučajevi.
No, uprkos ovim uveravanjima, brojne ekološke organizacije se zalažu za to da se reaktor ostavi na morskom dnu i zalije slojem betona, smatrajući da bi to bilo bezbednije. Tim pre što se vađenjem predviđenog dela Kurska najverovatnije neće otkriti tajna njegove katastrofe. Naime, ključ se nalazi u prednjem delu koji će ostati na morskom dnu.
EKSPLOZIJA, ALI KAKVA: Ni godinu dana nakon tragedije ne zna se njen pravi uzrok. Snimci sa morskog dna ukazuju na to da je prednji deo na kome se nalazi naoružanje raznet kao da je od kartona, a ne od dvostrukog sloja titanijuma. To potvrđuju i zapisi seizmoloških stanica u susednim zemljama (ruski podaci nisu objavljeni) o tome da su se dogodile dve eksplozije, najpre jedna slabija, a potom znatno jača. Po svemu sudeći, to ukazuje na to da je najpre eksplodirao jedan torpedo (prilikom ispaljivanja?) a da je taj udar onda izazvao detonacije bar još dela naoružanja. Zapadni analitičari su najviše skloni ovoj teoriji, dodajući da je po svemu sudeći bilo u pitanju isprobavanje nove vrste torpeda čije gorivo nije bilo dovoljno stabilno. Ruska strana je na početku tvrdila da je u pitanju bio sudar sa nekim drugim brodom ili podmornicom, najverovatnije zapadnom koja je pratila tok ruskih pomorskih vežbi. Ili, ako ne sudar, onda nagli manevar na koji je kapetan Kurska bio prinuđen kako bi izbegao sudar. No, dokaza o prisustvu stranih brodova u tom delu nije bilo, a sudar bi u svakom slučaju izazvao štetu i na drugoj podmornici, međutim nikakvi delovi druge podmornice nisu nađeni na morskom dnu kako bi potkrepili ovu teoriju. Do dana današnjeg, međutim, ruske vlasti nisu objasnile da li je na zlosrećnoj podmornici bilo nekog eksperimentalnog naoružanja kao ni šta je uopšte podmornica poput Kurska tražila u tako plitkim vodama. Kursk je potonuo na mestu na kojem je morsko dno duboko samo 109 metara, što je maltene dužina podmornice. Kada bi se postavila vertikalno, virila bi iz vode. Podmornice ovog tipa namenjene su po pravilu dubinama okeana, a ne priobalnom plićaku. Do sada je 12 tela izvađeno sa Kurska prilikom ronilačkih operacija prošle godine, a biće ih verovatno još ako i kada trup bude podignut. Ali, bar za sada, tajna njihove pogibije ostaće prekrivena talasima.
Dok nije potonuo, Kursk je bio ponos ruske flote. Reč je o jednoj od najmlađih podmornica klase koju NATO naziva OSKAR 2 i, poput Titanika, smatrana je za nepotopljivu. Pravi je gigant, deplasmana 19.000 tona i ima dupli omotač koji bi, u teoriji, trebalo da spase i podmornicu i posadu u slučaju pogotka torpedom. No, eksplozija se dogodila iznutra…
Prema procenama uglednog londonskog Instituta za vojna pitanja Džejns difens, ruska ratna mornarica je najviše stradala u opštem rasulu i besparici nakon raspada Sovjetskog Saveza. Regionalni konflikti poput onog u Čečeniji odneli su najviše para, tako da je za obuku u mornarici ostalo veoma malo sredstava. Računa se da je kvalitet i kvantitet obuke u mornarici opao za trećinu, a u podmorničkim snagama za četvrtinu.
Epski bes prema teokratskom, autoritarnom režimu u Teheranu preliva se na NATO saveznike, demokrate, papu i MAGA influensere, koji su velikim delom zaslužni za uspon Donalda Trampa. Širi se prema svima koji se ne slažu sa predsednikom oko rata sa Iranom, a čije posledice počinju da osećaju građani Amerike
Prava pitanja nisu ona koja dominiraju javnim prostorom. Ni oduševljenje dela tehnološke scene, koja sve češće zvuči kao da razgovara sama sa sobom, ubeđena da gradi boga. Ni panika onih koji u svakom algoritmu vide apokalipsu. Već trezveno, ali tvrdoglavo insistiranje na odgovorima na pitanja: Koliko ovo košta? Ko plaća? Kome služi i šta se dešava ako ne uspe? Istorija tehnologije – od parne mašine do nuklearne bombe – pokazala je da velike promene menjaju raspodelu moći, ekonomiju, politiku, ali često i društva, i to mnogo dublje nego što njihovi tvorci u početku razumeju
Bivši predsednik Bugarske Rumen Radev (na slici) sa koalicijom “Progresivna Bugarska”, koju je predvodio na izborima prošlog vikenda, osvojio većinu –133 od 240 mesta u Sobranju. Prvi put u demokratskoj istoriji zemlje neće morati da razmišlja o koalicionom partneru kako bi formirao vladu za koju je u predizbornoj kampanji tvrdio da će se uhvatiti u koštac sa sistemskom korupcijom
I dok svet ide dalje, Iran za njime sve više zaostaje. I za to nije kriva (isključivo) Amerika. Kada stalno držite gard prema čitavom svetu, svet pre ili kasnije podigne gard prema vama. Države, kao i ljudi, ne traže društvo onih koji su u stalnom sukobu sa svojim okruženjem. Naposletku, u XXI veku, politički model koji se zasniva na obećanju dolaska bogom nadahnutog spasitelja ima malo šta da ponudi državi od gotovo 90 miliona ljudi, u kojoj je 60 odsto stanovništva mlađe od 39 godina. A još manje ima šta da ponudi susednim državama
Rođena je u Odesi iste 1889. godine kao i Čarli Čaplin, Tolstojeva Krojcerova sonata i Ajfelov toranj, pisala precizno o radosti prve ljubavi i o bolu slomljenog srca, tri puta se udavala i bila najbolja prijateljica tuđih muževa, suočila se sa smrću prvog muža pesnika Nikolaja Gumiljova i robovanjem sina, gubila nadu bez samosažaljenja, lični bol i tragedije svoje nacije pretvorila u besmrtne stihove, u starosti bila dostojanstvena u samoći i umrla je 5. marta 1966, istog dana i istog meseca kad je 1953. umro Josif Staljin – na dan koji je pri kraju života redovno svečano obeležavala
Ministar kulture Nikola Selaković nasred Skupštine poručuje opoziciji da može da ga “povuče za Generalštab”. To je ispod zdravog razuma, pristojnosti, a pre svega časti
Kako se na vatri podmetnute paljevine ocrtala mafijaška priroda vlasti? I zbog čega ne prestaje režimska odmazda nad Milomirom Jaćimovićem
Pobeda Tise Petera Mađara prevazilazi granice malene Mađarske. Ona se preliva i na susednu Srbiju kao noćna mora za Aleksandra Vučića i motivacija za sve one koji žele da mu vide leđa
Represija i dirigovana anarhija u Vučićevoj Srbiji
Koliko živ čovek može da podnese Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
