Strah od epidemije i »žuta groznica«

Priča o tom zoovirusu se u početku odvijala po scenariju koji kao da je prepisan iz Kuge Albera Kamija, u kojoj se na jednom mestu kaže da je svet doživeo toliko kuga i ratova, ali ipak kuge i ratovi uvek zateknu ljude nepripravne.

Među prvih 41 pacijenata s teškom upalom pluća bez identifikovanih patogenih uzročnika 27 su bili prodavci, ili vlasnici zakupljenih objekata, ili ljudi koji su posećivali Južnokinesku veletržnicu morskih proizvoda u Vuhanu, gradu od 11,8 miliona stanovnika na obalama reke Jangce u centralnoj Kini.

To je veliki, otvoren kompleks od 50.000 kvadratnih metara sa oko 1000 zakupljenih lokala, u kome su prodavani morski plodovi, sveže meso, mesne prerađevine i druga kvarljiva roba, kao i veoma širok izbor živih divljih životinja.

Njusmagazin „Tajm“ je izveštavao da su tamošnji uslovi „nesanitarni“: žive životinje su držane u blizini zaklanih, pa i odranih životinja. „Njujork tajms“ piše da su sanitarije tamo bile sumorne, sa lošom ventilacijom i smećem nagomilanim na mokrim podovima.

Dezinfekcija te pijace u Vuhanu sprovedena je 30. decembra 2019. Zatvorena je 1. januara 2020. zbog slučajeva teške upale pluća, čiji uzrok nije bio poznat. U opštenaučnom medicinskom časopisu „Lancet“, u tekstu „Autoritarnost epidemije i informaciona politika“ piše da tokom većeg dela januara 2020. godine zdravstvena komisija u Vuhanu nije prijavila nikakve podatke o prenošenju virusa korona sa čoveka na čoveka, već slučajeve pneumonije nepoznatog uzroka. Bolnicama je nalagala da podatke prijavljuju interno i ne objavljuju ih javno.

FESTIVAL, KONGRES, KARANTIN

Zataškavanje informacija o epidemiji „Fajnenšel tajms“ povezuje i sa godišnjom sednicom lokalnog Narodnog kongresa na kojoj su se između 6. i 11. januara okupili kadrovi iz čitave provincije Hubei, povodom čega je za razne manifestacije podeljeno oko 200.000 besplatnih karata.

Gradske vlasti su 18. januara organizovale tradicionalni banket za Praznik dolazećeg proleća. Na deset lokacija u četvrti Baibuting na dugim stolovima postavljeno je 13.986 tanjira sa jelima koja su pripremili članovi oko 40.000 porodica. Neka jela su nosila patriotska imena, kao što su „Majka u mom srcu“ (krastavac i šunka), „Jedan pojas jedan put“ (salata od povrća).

Dva dana pre tog narodnog veselja, gradska zdravstvena komisija je saopštila da postoji mogućnosti prenošenja virusa korona sa čoveka na čoveka, ali je gradonačelnik Žou Ksijanvang tvrdio kako je zajednica Baibuting organizovala banket na osnovu prethodne ocene da je prenošenje virusa sa čoveka na čoveka ograničeno.

Kada je reporter „Fajnenšal tajmsa“ stigao u Vuhan 19. januara, ulice su bile pune, restorani i prodavnice su radili kao i obično. Raspoloženje se preobrazilo preko noći 22. januara, kada je grad najavio da će sledećeg dana zaustaviti javni prevoz. Odjednom su ulice postale mirnije i gotovo svi koji su se uputili napolje su nosili su maske. Većina preduzeća bila je zatvorena.

Šest dana posle slavlja, 23. januara, grad od jedanaest miliona ljudi pretvoren je u karantin.

Predstavnik službe hitne pomoći izjavljuje za lokalnu CCTV da je 24. januara Vuhan imao samo 57 vozila hitne pomoći – po jedno vozilo na 194.000 stanovnika, daleko manje od nacionalnog proseka prema kome jedno vozilo pada na 50.000 stanovnika. Tog dana 275 pacijenata čekalo je na jedno vozilo hitne pomoći, čija sterilizacija nakon prevoza jednog bolesnika treba da traje jedan sat. Oko 120 medicinskih telefonskih linija bilo je zagušeno sa 15.700 hitnih poziva.

U Vuhanu se tada obustavlja sav javni prevoz iz grada, uključujući autobuske, metro i trajektne linije, odlazne vozove i letove. Drastično se redukuje gradski saobraćaj. Zabranjuje se korišćenje privatnih automobila. Na ulicama su ljude preko dronova opominjali da nose maske. Stanovnicima Vuhana je zabranjeno da izlaze iz kuća, a pojedini članovi porodica mogli su da izlaze samo zbog neophodnih potreba. Funkcionisao je i sistem naručivanja pomoću elektronskih aplikacija i sistema tzv. nekontaktnog snabdevanja. Angažovani su vojska, socijalne službe, lokalni komiteti. Sportske hale, kongresni centri i škole pretvoreni su u bolnice.

Rečju, uveden je čvrsti režim ratnog stanja u zemlji veoma razuđene i tehnički efikasne socijalne kontrole.

DR LI

Ema Graham-Harison 31. januara piše u „Gardijanu“ da je Kina ubrzo dobila međunarodne pohvale za ogromnu mobilizaciju, ali da postaje sve jasnije da je isti politički sistem koji je omogućio Pekingu da naredi takav dramatičan odgovor, takođe omogućio da se virus raširi.

O tome ponešto govori slučaj oftalmologa Lija Venlijanga koji je 30. decembra 2019. godine obavestio svoju grupu na WeChat-u da je video izveštaj koji pokazuje pozitivne testove na SARS kod sedam pacijenata. Policija iz Vuhana 3. januara privodi doktora Lija i sedmoro drugih i ukoreva ih zbog širenja lažnih vesti preko interneta.

Dr Li je normalno radio u bolnici sve do tog 10. januara kada je došao kući sa kašljem i groznicom. Li je 6. februara umro od virusa COVID-19, koji je 9. januara zvanično identifikovan kao uzročnik epidemije u Vuhanu. Nacionalna komisija za zdravstvo saopštava da je do 11. februara od virusa korona obolelo 1716 medicinskih radnika, a da je šestoro umrlo, među kojima je i predsednik jedne od sedam bolnica zaduženih za borbu protiv epidemije doktor Liu Džiming.

Po odobrenju Centralnog komiteta KP Kine, Centralna komisija za disciplinu i inspekciju i Državna komisija za nadzor poslale su 7. februara Kontrolnu komisiju u Vuhan. Zbog neadekvatnog postupanja pri izbijanju epidemije Komunistička partija je 13. februara smenila partijskog sekretara provincije Hubei Džijang Kaolijanga i najviše zvaničnike.

GIGANTSKA OPERACIJA

Predsednik Kine Si Điping je izjavio da je izdao određena uputstva u vezi sa epidemijom još 7. januara. To znači da su centralne vlasti znale više o tom virusu nego što su saopštavale javnosti, ali iz kasnijeg toka događaja proizilazi da su pripremale masivnu operaciju suzbijanja epidemije. Ubrzano su izgrađene dve nove bolnice. Kompleks sa 1000 kreveta, koji se zove Huošenšan, podignut je za samo deset dana. Takav poduhvat je ipak zahtevao da se prethodno obezbede resursi, da se angažuje građevinska operativa, da se mobiliše personal itd. Do 14. februara u Vuhan i šesnaest drugih gradova u provinciji Hubei poslato je 189 medicinskih timova sastavljenih od 21.569 medicinskih radnika.

„Fajnenšel tajms“ konstatuje kako su, uprkos dokazima o zataškavanju, neki aspekti kineskog odgovora na krizu impresivni. Epidemiolog sa kalifornijskog Berklija Artur Reingold kaže da, koliko zna, u istoriji niko nije uradio tako nešto kao što je ova kineska operacija za obuzdavanje epidemije, a da u mnogim zemljama ne bi bilo moguće da se tako nešto makar pokuša.

Na kritike kineskih vlasti u zapadnim medijima zbog prikrivanja informacija o epidemiji i kasnog reagovanja na izbijanje epidemije, „Saut čajna morning post“ objavljuje tekst američkog blogera Marija Kavola, koji pod naslovom „Nešto nije u redu, ljudi“ podseća da je soj gripa H1N1 u pandemiji 2009. godine koji je usmrtio oko pola miliona ljudi, prvi put otkriven u SAD gde je mesecima bio prisutan pre nego što je zvanično proglašena epidemija, a da tada ni Japan, ni Nemačka niti neka druga zemlja nije stavila Ameriku u karantin.

Za identifikovanje virusa SARS 2003. godine trebalo je 86 dana, a za COVID-19 (skraćenica od Coronavius desease) znatno manje, 23 dana. Analiza Kineskog centra za kontrolu bolesti i prevenciju na osnovu podataka o 72.314 obolelih pokazuje da je više od 80 odsto zaraženih virusom korona (COVID-19) imalo blagu infekciju, da je 13,8 odsto teško obolelo, 4,7 odsto bilo u kritičnom stanju, a da je preminulo 1868 ljudi, što znači da stopa smrtnosti iznosi oko 2,3 odsto ukupne obolele populacije (u pokrajini Hubei 2,9 odsto).

Poređenja radi, u svetu svake godine od gripa i obolenja disajnih organa povezanih sa njim umre od 291.243 do 646.832 ljudi („Grip“, Zoran Radovanović, Predrag Kon, 2009). COVID-19 je na ovaj ili onaj način prenet u tridesetak zemalja.

Stigao je i do Italije i prekinuo karneval u Veneciji, gde je skovan izraz karantin u vreme kada su između 1403. i 1630. godine roba i putnici morali četrdeset dana (quaranta giorni) da budu u izolaciji u leprozorijumu na ostrvu Lazareto vekio, blizu Lida u Laguni, pre nego što budu iskrcani u Serenisimi.

Nemački nedeljnik „Špigel“ piše da je u Lombardiji uspostavljena „crvena zona“, karantin u kome zbog epidemije ne rade mnoge banke, gde su energetski koncerni Eni i Enel naložili svojim radnicima da ostanu kod kuće. Modni gigant Armani je u pet regija na severu Italije na nedelju dana zatvorio sve svoje fabrike, radnici su poslati na plaćeni odmor. Armani je zatvorio za posetioce i svoju centralu u Milanu (vidi okvir).

KINESKI HADŽ

Epidemija virusa korona razbuktala se u vreme Kineske lunarne nove godine kada kroz Kinu putuje više ljudi nego na hadž u Meki. Prema podacima kineskog Ministarstva saobraćaja, ove godine tokom četrdesetodnevne putničke groznice Prolećnog festivala zabeleženo je 1.476 milijardi putovanja, što je najmanje u prethodnih pet godina, a to znači da su mere vezane za epidemiju bar donekle smanjile novogodišnju putničku groznicu. Preko sistema Megadata osmatrano je kuda se kreće stanovništvo.

U Vuhanu je prekidanje novogodišnje putničke groznice došlo kasno: oko pet miliona ljudi napustilo je ovo važno saobraćajno čvorište iz koga se za nekoliko sati superbrzim vozom stiže do većine važnih kineskih gradova. „Saut čajna moning star“ identifikuje trideset destinacija masovnijeg odlaska – najviše ljudi je otišlo (i rasejalo virus) u mesta u provinciji Hubei, koja ima stanovnika kao Francuska.

KRUZER DIAMON PRINCESS

Jedan od tih novogodišnjih putnika, osamdesetogodišnji gospodin iz Honkonga, putovao je u kontinentalni deo Kine, pa odleteo u Jokohamu i tamo se ukrcao na kruzer Diamond princess, bio na brodu, plivao u bazenu i iskrcao se 25. januara u Hongkongu gde je kasnije umro od virusa korona.

Kada se to pročulo, kruzer Diamond princess sa 3700 putnika i članova posade, među kojima je i jedan državljanin Srbije, nakon dvonedeljnog krstarenja po Jugoistočnoj Aziji zaustavio se u Jokohami gde je pretvoren u ploveći karantin, jer se Japan bojao da proširenje zaraze ne ugrozi Olimpijske igre 2020. godine.

Oko 80 putnika tog kruzera bilo je starije od 60 godina. To je populacija koju ova vrsta virusa najteže pogađa (stopa smrtnosti obolelih iz te populacije u Kini dostiže 14,8 odsto).

Bi-Bi-Si u jednom izveštaju taj kruzer poredi sa Petrijevom posudom u kojoj naučnici tokom eksperimenata zasejavaju mikroorganizme. Do 20. februara na kruzeru je bilo zaraženo 612 putnika, što je veći procenat zaraženosti nego bilo gde drugde.

Jedan epidemiolog je izjavio da bi na tom brodu imao više šansi da se zarazi nego kada se borio protiv ebole u Africi, jer sterilni i zaraženi deo broda nisu razdvojeni, putnici su, doduše, bili izolovani u svojim kabinama, ali posada (među 1000 članova posade bilo je 10 obolelih) je radila i boravila u većim grupama, postojala je mogućnost da se virus širi aerosolno kroz sistem ventilacije, testiranje nije bilo solidno itd.

Na krstarenjima se, inače, primenjuju različiti protokoli kada se prijavi zaraza. Kruzer američke Sajentističke crkve Freewinds je, na primer, u maju 2019. godine stavljen u karantin u luci Santa Lucija u Karbima zbog toga što je kod jedne žene iz Kalifornije potvrđen slučaj ospica, malih boginja, bolesti za koju se verovalo da je u SAD nestala, ali je, kako je javio En-Bi-Si, prošle godine zabeleženo 700 slučajeva.

KINOFOBIJA

U prvim izveštajima o širenju zaraze često su kao izvor zaraze pominjani slepi miševi, što je priči o „kineskom virusu“ dodavalo kap mistične jeze, a na kraju ispada kao da je taj zoovirus skočio sa mačka Behemota, sataninog pomoćnika iz Bulgakovog Majstora i Margarite koji na glavu okreće postojeći red stvari: ispalo je da u Kini vlada epidemija virusa korona, a na zapadu „žuta groznica“.

Takve predrasude o „žutoj opasnosti“ su vladale kada je osnivač prve higijenske laboratorije u SAD Džozef Kinjun 1900. godine naredio da svi brodovi koji stižu u San Francisko iz Japana, Australije i sa Havaja istaknu žute zastave kao upozorenje da na brodu vlada kuga. Pošto su mnogi to smatrali štetnim za biznis, „San Francisko igzaminer“ je u tekstu pod naslovom „Zašto je San Francisko zaštićen od kuge?“ citirao neke tadašnje američke „eksperte“ koji su govorili da su Azijati, koji su na „pirinčanoj dijeti“, manje otporni na bolest nego Evropljani koji jedu meso. U karantin su stavili 25.000 Kineza koji su tamo radili.

Generalni direktor Svetske zdravstvene organizacije Tedros Adhanom Gebrejesus je sredinom februara sa tribine minhenske Konferencije o bezbednosti pozvao međunarodnu zajednicu da obrati pažnju na pogrešne informacije, stigmu i mržnju koje prate epidemiju izazvanu virusom korona.

Dok je psihoza zbog epidemija rasla, a berze se tresle, jedna zemlja za drugom obustavljale su saobraćaj sa Kinom i slale avione samo da bi dovele svoje građane kući i smestile ih u karantin.

U toj psihozi neki kruzeri su ličili na uklete brodove koje niko neće da primi.

Kruzer Vesterdam, koji je sa 1455 putnika i 802 člana posade 1. februara napustio Hong Kong, nisu htele da prime luke u Šangaju, u Jokohami, u Guamu, na Filipinima, na Tajlandu, da bi mu na kraju Kambodža otvorila svoju luku.

Svi su pregledani i pušteni kući uz obećanje kompanije da će putnicima nadoknaditi sve troškove i pokloniti im još jedno besplatno dvonedeljno krstarenje.

U Ukrajini su „povratnike“ iz karantina sa broda Diamond princess dočekali demonstranti, koji su uz sukobe sa policijom pretili da će spaliti bolnicu u kojoj ovi budu smešteni u produženi bolnički karantin.

Japanski „Asahi šimbun“ piše kako se u japanskim hotelima često čulo pitanje: „Imate li u hotelu Kineze?“ Na odgovor da trenutno nemaju, sledilo je novo pitanje: „Ako dođu, da li ćete ih primiti?“

Grupu radoznalih japanskih studenata koji su hteli da posete presušeno slano jezero Ujuni na nadmorskoj visini od 3600 metara, bolivijska policija prisilno je smestila u zarazno odeljenje lokalne bolnice jer nisu razlikovali Japance od Kineza, koje kolektivno tretiraju kao prenosioce virusa korona.

Brazilski mladić iz porodice japanskih imigranata izbačen je iz podzemne železnice u Rio de Žaneiru, a slično se desilo Kinezu koji u njujorškoj podzemnoj železnici nosio zaštitnu masku, turistima u Parizu i drugde.

KINESKI ČERNOBILJ

U SAD je virusna groznica pala na plodno tlo rastuće kinofobije nakon izbijanja trgovinskog rata sa Kinom. U govoru američkog ministra odbrane na konferenciji u Minhenu, koji se pre svega ticao pritiska na Evropljane da se odreknu kineske 5G tehnologije (što se tiče virusa druge vrste), Kina je usred epidemije označena kao „protivnik broj 1“ Amerike.

Ta retorika se odražava i u merenjima javnog mnjenja. Prema anketi istraživačkog centra „Pju“, objavljenoj u avgustu 2019. godine, 60 odsto Amerikanaca ima negativna mišljenja o Kini, a u 2018. o Kini se negativno izjašnjavalo 47 odsto ispitanika.

„Čajna dejli“ ukazuje kako neki zapadni mediji i američki funkcioneri koriste epidemiju kao alat u nastojanju da ograniče kineski privredni rast. Taj list piše da je 24. januara magazin „Forin polisi“ besramno objavio članak pod naslovom „Dobrodošli u pandemiju pojasa i puta“. Preko Amazona su prodavane majice s crtežom virusa i natpisom Made in China! Američki ministar trgovine Vilbur Ros na pitanje o epidemiji u Kini odgovara: „Mislim da će to pomoći ubrzanju povratka radnih mesta u Americi.“

Neki su epidemiju počeli zvati „kineskim Černobiljom“. U „Volstrit džornalu“ pod naslovom „Kina je zaista bolesnik Azije“ profesor međunarodnih odnosa na njujorškom Koledžu Bard Valter Rasel Mid piše kako su finansijska tržišta dugoročno verovatno opasnija od kineskih pijaca sa divljim životinjama. Sugeriše da bi čak i mali početni šok mogao dovesti do masovne „lomače taština, kada sve lažne vrednosti, naduvana očekivanja i pogrešno raspoređena imovina propadaju“. Sumnja se da kineski donosioci odluka imaju tehničke veštine da minimiziraju štetu. Upozoravaju se poslovni lideri i investitori da „imaju na umu da moć Kine, impresivna kakva jeste, ostaje krhka“.

U trenutku kada su uz mere opreza pokušavali da ljude zarobljene epidemijom vrate na posao i umanje štetu, Kinezi su ljutito reagovali na taj wishful thinkig komentar i tražili da se „Volstrit džornal“ izvini, a kad je to izostalo, proterali su tri dopisnika ovog lista. „Čajna dejli“ u tom kontekstu donosi komentar direktora Centra za afričko-kineska istraživanja na Univezitetu Johanesburg Dejvida Monijea, koji pod naslovom „Epidemija razotkriva zapadnjački kolonijalni mentalitet“ piše da su učeni profesor Volter Rasel Mid i dotične novine i te kako svesni kako je izraz „bolesnik Azije“ pogrdan, jer potiče iz stoleća u kome su zapadni i japanski imperijalisti i osvajači ponižavali Kinu.