Tragične su razmere katastrofe u Češkoj – 14 ljudskih žrtava, oko tri milijarde eura direktne štete, hiljade teških priča i sudbina nastradalih, uznemiravajuće vesti o stanju mnogih kulturnih institucija na koje su Česi posebno ponosni, odluka da se moraju usmrtiti slon i još četiri velike životinje u praškom zoološkom vrtu
Specijalno za „Vreme“ iz Praga
Pre samo pet godina, na jugu i delimično na istoku Češke dogodile su se velike poplave koje su poprimile sve elemente prirodne katastrofe s nekoliko desetina poginulih, s hiljadama ljudi koji su ostali bez kuća i imetka, s privredom koja se ni do danas nije oporavila od enormnih gubitaka… Tada su stručnjaci za vode umirivali Čehe da je do poplava došlo samo zbog nedovršenog sistema za regulisanje vodotokova reke Morave. Kao primer kako je trebalo rešavati tokove reka u celoj Češkoj stalno je pominjana Vltava, ukrocena celim tokom s nekoliko visokih pregrada-brana i one čine takozvanu vltavsku kaskadu, koja je, govorilo se – sjajan regulator nivoa reke, pa veliki izvor za proizvodnju električne energije i, najzad, ima nekoliko stotina omiljenih mesta za rekreativce svih vrsta.
I zaista, pri pogledu na brane visoke i po 80 metara i neupućeni će pre razmišljati o snazi čoveka koji je u stanju da zauzda prirodu, kako o tome uče i đaci u češkim osnovnim školama, nego o velikoj potencijalnoj opasnosti po trećinu češke teritorije. Sve do pre nedelju dana…
TEMPO RAZARANJA: A onda je u roku od samo nekoliko dana, stogodišnja voda prelila sve vltavske kaskade, sjurila se kao pomahnitala i čistila pred sobom sve prepreke koje joj je čovek godinama postavljao. Svoju punu promociju nekontrolisane sile, podivljala Vltava je imala baš u Pragu, kroz koji je tutnjalo dvadeset puta više nego obično i dva puta više vode nego što Dunavom prođe kroz Budimpeštu. Naravno da će se tek otvoriti sva pitanja o toma kako se posle davne 1890. godine ponovo dogodilo da Češka doživi tako velike poplave, pa i da li je trebalo blagovremeno prazniti akumulaciona jezera, kako bi poluprazna jezera mogla da prihvate veliku vodu.
Već sada se zna da bi, recimo, samo brana Orlik, jedna od poslednjih odbrana Praga, mogla da se puni čitavih šest dana dodatnim vodama koje su onako opasno divljale, odnosno da je samo ta pregrada mogla, ako ne sasvim da akumulira dodatne vode, a ono sigurno da ozbiljno svede na minimum opasnost od katastrofalnih poplava. U Češkoj javnosti se postavljaju pitanja tipa – da li je zaista potcenjena opasnost od nadolazeće vode, da li je jak lobi proizvođača elektroenergije, pri odlučivanju šta da se radi, uspeo da se nametne tezom da se „voda može ispuštati iz jezera, ali da se ne ugrozi proizvodnja struje“, što je izgovorio portparol energetičara samo dan-dva pre poplave.
Sa svoje strane, i oni koji su navikli da uživaju uz obale akumulacionih jezera imaju adute. Jedan od vodećih ljudi u ministarstvu za životnu okolinu kaže da su rekreativci i ljudi željni odmora navikli na svoje plaže i romantična mesta uz jezera i da bi „ispuštanje veće količine vode ta mesta uništilo, a posetioce nateralo da do vode gacaju kroz blato“.
Svakako je preterano tvrditi da je poplava rezultat, u suštini, sitnih ustupaka elektroprivredi ili vikendašima, ali je sigurno da će se uskoro u Češkoj odrediti nešto drugačiji prioriteti u gazdovanju vodama.
RAZMERE: Tragične su razmere katastrofe u Češkoj – 14 ljudskih žrtava, oko tri milijarde eura direktne štete, hiljade teških priča i sudbina nastradalih, uznemiravajuće vesti o stanju mnogih kulturnih institucija na koje su Česi posebno ponosni, odluka da se moraju usmrtiti slon i još četiri velike životinje u praškom zoološkom vrtu jer ih je bilo nemoguće spasti, zakasnela i nedovoljna zaštita ogromnog hemijskog kompleksa u Neratovicama, severno od Praga, gde je zabeleženo nekontrolisano isticanje hlora, a svi se pitaju šta li je sa još opasnijim dioksinom… Možda će najveće štete biti registrovane kasnije, recimo, u još uvek poplavljenim područjima uz Labu i Odru, prema granici s Nemačkom – tamo su stvorena velika jezera, voda ne otiče, sela su poplavljena, a stručnjaci kažu da će možda biti potrebne i decenije pre nego što se zemlja isuši.
S druge strane, niko ne može da pretpostavi koliko će trajati obnova svih puteva, mostova, pruga, plinovoda, elektrovodova, telefonskih linija… (ukupna šteta neće biti registrovana bar još nekoliko nedelja), ali je jasno da će se u skorijoj budućnosti češkog društva i ekonomije više govoriti u humanitarno-socijalnim kategorijama, nego o nastavku burnog trenda rasta inostranih investicija. Velike investicije iz sveta su tokom cele ove godine ojačale domaću krunu za oko 15 odsto i taj kurs jake krune traje čak i u dane poplava. Ali, nevolje zbog poplave su krenule – berza je bila zatvorena nekoliko dana, investitori se užurbano interesuju za neka druga tržišta, inostrani turisti, kojih u Češkoj godišnje bude 105 miliona, ovih dana otkazuju dolazak u Prag.
Vlada je nagovestila da će odustati od najavljene kupovine dvadesetak nadzvučnih aviona „gripen“, kako bi Češka, kao članica NATO-a, najzad smestila preostale MIG-ove na vojne otpade. Nepune dve milijarde eura, koliko je Češka bila voljna da plati te avione, sada će se sigurno okrenuti u vidu najrazličitijih kredita i drugih olakšica nastradalima u poplavama. Štampa je ovih dana puna vesti o povećim sumama jednokratne novčane pomoći, kao i o veoma povoljnim dvadesetogodišnjim kreditima koje će dobijati postradali za izgradnju novih kuća.
Nova, tek ustoličena vlada premijera Vladimira Špidle, inače socijaldemokrate, sigurno nece ponoviti grešku Vaclava Klausa, koji je, svojevremeno, posle poplava u Moravskom kraju, podelio nastradalima humanitarnu pomoć i istog časa prestao da pita za sve muke poplavljenih, što ga je veoma koštalo već na prvim sledećim izborima. To se ne zaboravlja. Vladimir Špidla, kažu upućeni, pre će se odlučiti da sačini poseban socijalni program za postradale u poplavama, za šta će verovatno lako dobiti podršku parlamenta, a može se dogoditi da vlada dobar deo posla podeli s nevladinim organizacijama, koje imaju veliko iskustvo u humanitarnom radu i, povrh svega, dovoljno entuzijazma i energije.
JAVNOST PITA: Češka javnost se već uveliko bavi i pitanjima odnosa prema poplavama svih odgovornih ljudi i institucija u zemlji – vatrogasci, policajci, vojnici, hiljade dobrovoljaca i nacionalna TV, inače javni servis, dobijaju pohvale sa svih strana. Zaista – funkcionišu besprekorno. Ima odlučnosti, nema panike, tamo su gde je najteže. Češka televizija je danonoćnim neprekidnim informativnim programom, zapravo direktnim prenosom katastrofe, onako usput, potukla do nogu sve privatne TV stanice, koje jednostavno nisu bile u stanju da prate događaje. Dalje – jeste da je Vaclavu Havelu zamereno što već prvog dana poplava nije prekinuo svoj zdravstveni odmor u Portugalu, ali od njega je mnogo lošije prošao v.d. gradonačelnika Praga koji je u želji da stanovnike umiri preterao, pa je dan pred stihiju govorio kako nema velike opasnosti, neće biti nikakve katastrofe, a dan kasnije je preterivao u suprotnom smislu…
BROJKE O POLAVI: Do ponedeljka 19. avgusta zabeleženo je ukupno četrnaest žrtava poplava, evakuisano je više od 200.000 ljudi, porušeno je više hiljada kuća, stanova i vikendica, broj angažovanih vatrogasaca, zajedno s njihovim kolegama iz deset evropskih zemalja, premašio je7000, vojnika je bilo 4500, isto toliko i policajaca, niko ne zna koliko je bilo dobrovoljaca… Desetak rečnih brodova i šlepova uništeno je eksplozivom da bi se sačuvali mostovi. Zabeleženo je šest pokušaja pljački, svi potencijalni lopovi su pohvatani, jedan je već u zatvoru po pravosnažnoj presudi. Za humanitarnu pomoć otvoreno je 27 računa, Evropska unija i više zemalja iz sveta već su uputile humanitarnu i drugu pomoć, a među njima je i Argentina, kojoj bi pomoć takođe dobro došla.
Nije prošlo mnogo, a počinju prepucavanja na relaciji prestonica–unutrašnjost. Čuju se primedbe da katastrofalne poplave na Moravi 1997. nisu imale ni upola ovoliki publicitet kao ovogodišnje u Českoj. Bilo kako bilo, iskustva istočnih delova zemlje pomogla su da se ovoga puta bude uigraniji i organizovaniji.
„Svi se brinu da li će izdržati Karlov most, a naš je već skroz pod vodom. Neke statue je već odnela bujica“, zabrinuto vrti glavom gradonačelnik Piska, grada u kome se nalazi najstariji kameni most u centralnoj Evropi.
Česi, uvek spremni na kritiku, već su se obrušili na firme koje dajući pomoć rade na svom publicitetu. Nisu poštedeli ni predsednika zato što je prvo obišao kulturne spomenike, a ne postradale.
Blaga češka narav i optimizam, na sreću, nisu otišli do đavola. Svi hvale prisebnost vatrogasaca i spasilačkih ekipa, a naročito ljubaznost policajaca, koji, i pored toga što danima stoje u vodi, imaju strpljenja da umiruju ljude i daju detaljna obaveštenja.
U parku Letna, istoga dana, na razdaljini od samo stotinak metara, obavljena su dva venčanja u improvizovanim matičnim uredima pod vedrim nebom.
Znam da Martina kuburi s novcem, ali je za nekoliko hiljada kruna nakupovala namirnice i odnela ih pravo u Crveni krst. Vratila se ozarena: „Kakav je to prizor! Automobili samo pristižu. Srela sam bakicu koja je donela samo jedno veliko pakovanje toalet-papira. Odmah s vrata kaže da će doći ponovo jer ne može da nosi teško.“
Dok sedite u kafani sa jednog stola možete da čujete mladića koji nešto žučno objašnjava, a sa drugog glasan smeh. Mladić pljuje po opštinarima koji su prvo sebi počeli da isušuju poplavljene podrume. „Zar je to najvažnije sada kada je hiljade ljudi ostalo bez krova nad glavom?“, ljuti se mladić.
Na drugom stolu prisluškujem vic. „Zbog nedavnih poplava u Nemačkoj češka vlada odlučila je da susedima pošalje humanitarnu pomoć. Vodenim putem šaljemo stolove, dušeke, pa i čitave kuće.“ Dobro je da se vicevi šire isto toliko brzo kao i gnev.
Ana Vehauc
Epski bes prema teokratskom, autoritarnom režimu u Teheranu preliva se na NATO saveznike, demokrate, papu i MAGA influensere, koji su velikim delom zaslužni za uspon Donalda Trampa. Širi se prema svima koji se ne slažu sa predsednikom oko rata sa Iranom, a čije posledice počinju da osećaju građani Amerike
Prava pitanja nisu ona koja dominiraju javnim prostorom. Ni oduševljenje dela tehnološke scene, koja sve češće zvuči kao da razgovara sama sa sobom, ubeđena da gradi boga. Ni panika onih koji u svakom algoritmu vide apokalipsu. Već trezveno, ali tvrdoglavo insistiranje na odgovorima na pitanja: Koliko ovo košta? Ko plaća? Kome služi i šta se dešava ako ne uspe? Istorija tehnologije – od parne mašine do nuklearne bombe – pokazala je da velike promene menjaju raspodelu moći, ekonomiju, politiku, ali često i društva, i to mnogo dublje nego što njihovi tvorci u početku razumeju
Bivši predsednik Bugarske Rumen Radev (na slici) sa koalicijom “Progresivna Bugarska”, koju je predvodio na izborima prošlog vikenda, osvojio većinu –133 od 240 mesta u Sobranju. Prvi put u demokratskoj istoriji zemlje neće morati da razmišlja o koalicionom partneru kako bi formirao vladu za koju je u predizbornoj kampanji tvrdio da će se uhvatiti u koštac sa sistemskom korupcijom
I dok svet ide dalje, Iran za njime sve više zaostaje. I za to nije kriva (isključivo) Amerika. Kada stalno držite gard prema čitavom svetu, svet pre ili kasnije podigne gard prema vama. Države, kao i ljudi, ne traže društvo onih koji su u stalnom sukobu sa svojim okruženjem. Naposletku, u XXI veku, politički model koji se zasniva na obećanju dolaska bogom nadahnutog spasitelja ima malo šta da ponudi državi od gotovo 90 miliona ljudi, u kojoj je 60 odsto stanovništva mlađe od 39 godina. A još manje ima šta da ponudi susednim državama
Rođena je u Odesi iste 1889. godine kao i Čarli Čaplin, Tolstojeva Krojcerova sonata i Ajfelov toranj, pisala precizno o radosti prve ljubavi i o bolu slomljenog srca, tri puta se udavala i bila najbolja prijateljica tuđih muževa, suočila se sa smrću prvog muža pesnika Nikolaja Gumiljova i robovanjem sina, gubila nadu bez samosažaljenja, lični bol i tragedije svoje nacije pretvorila u besmrtne stihove, u starosti bila dostojanstvena u samoći i umrla je 5. marta 1966, istog dana i istog meseca kad je 1953. umro Josif Staljin – na dan koji je pri kraju života redovno svečano obeležavala
Ministar kulture Nikola Selaković nasred Skupštine poručuje opoziciji da može da ga “povuče za Generalštab”. To je ispod zdravog razuma, pristojnosti, a pre svega časti
Kako se na vatri podmetnute paljevine ocrtala mafijaška priroda vlasti? I zbog čega ne prestaje režimska odmazda nad Milomirom Jaćimovićem
Pobeda Tise Petera Mađara prevazilazi granice malene Mađarske. Ona se preliva i na susednu Srbiju kao noćna mora za Aleksandra Vučića i motivacija za sve one koji žele da mu vide leđa
Represija i dirigovana anarhija u Vučićevoj Srbiji
Koliko živ čovek može da podnese Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
