Mnoge ideje iznete u mirovnom planu za Ukrajinu u 28 tačaka odbačene su u prethodnim pregovorima ukrajinskih i evropskih zvaničnika kao ustupci Rusiji. Predsednik SAD Donald Tramp, međutim, ne odustaje
Administracija američkog predsednika pripremila je novi plan o završetku rata u Ukrajini u 28 tačaka.
Plan, čiji je nacrt dobio CNN, predviđa da Kijev ustupi deo ukrajinskih teritorija Rusiji, američko „de fakto“ priznanje Krima i drugih ukrajinskih teritorija koje je Kremlj nasilno zauzeo i ograničenje snage ukrajinske vojske.
Mnoge ideje iznete u planu od 28 tačaka odbačene su u prethodnim pregovorima ukrajinskih i evropskih zvaničnika kao preterani ustupci Rusiji, piše CNN.
U četvrtak (20. novembar) uveče mirovni plan američkog predsednika Donalda Trampa je u Kijevu uručen ukrajinskom predsedniku Volodimiru Zelenskom. On predviđa potvrđivanje suvereniteta Ukrajine, ali pod uslovom da se odrekne nekih svojih teritorija.
Američki zvaničnici rekli su da se na planu još radi i da bi konačni sporazum zahtevao ustupke obe strane, ne samo Ukrajine.
Najnoviji mirovni plan koji su predložile SAD je „dobar je i za Ukrajinu i za Rusiju”, izjavila je portparolka Bele kuće Karolajn Livit.
Slično prekidu vatre u Gazi, nacrt plana za Ukrajinu predviđa da čitav proces „nadgleda i za njega garantuje Mirovni savet, na čelu sa predsednikom Donaldom Trampom“.
Plan koji je najpre prenela ruska privatna medijska grupa RCB (RosBiznesConsulting) predviđa da će Ukrajina uneti u Ustav odredbu da neće postati članica NATO-a i da će zadržati nenuklearni status.
Trampov i Putinov mirovni plan – bez prisustva Ukrajine i učešća EU
Navodi se da će Krim, Donjeck i Lugansk de fakto biti priznati kao ruske teritorije, dok će se u Hersonu i Zaporožju sadašnja linija frona „zamrznuti”, a bilo bi zabranjeno raspoređivanje NATO trupa u Ukrajini.
Nakon potpisivanja mirovnog plana u Ukrajini moraju da se održe izbori u rok od 100 dana, a predviđena je i amnestija za sve učesnicike rata.
U planu sa 28 tačaka koji je objavio se navodi:
Evropski i ukrajinski zvaničnici u četvrtak (20. novembar) su odbacili novi mirovni plan američkog predsednika Donalda Trampa koji, kako su naveli, ide u korist Moskve, upozoravajući da će popuštanje Rusiji samo podstaći njenog predsednika Vladimira Putina da još jače nastavi sa agresijom na NATO.
Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas poručila je timu američkog predsednika da će njihov mirovni plan od 28 tačaka propasti, jer ga ne podržavaju ni Kijev, ni Evropska unija, koja je sada najveći donator Ukrajine, prenosi Politiko.
Američki plan izazvao je uzbunu u evropskim prestonicama, delom zato što su bili potpuno isključeni iz procesa njegove izrade, a uglavnom zato što „to nije ništa više od Putinove liste želja”.
„Da bi bilo koji mirovni plan uspeo, moraju ga podržati Ukrajina i Evropa. Pritisak mora biti na agresora, a ne na žrtvu. Nagrađivanje agresije će samo podstaći agresora da nastavi još jače”, rekla je Kalas nakon završetka sastanka ministara spoljnih poslova EU.
Ukrajinski ministar spoljnih poslova Andrij Sibiha rekao je evropskim ministrima na privatnom sastanku u Briselu da je očigledno da je Rusija diktirala uslove novih predloga.
„Suština je da bilo koji mirovni plan nije izvodljiv ako se zasniva na smirivanju agresora. Ovo bi moglo doneti samo još više rata i brutalnosti Ukrajini i celoj Evropi“, rekao je Sibiha.
Američki predlog objavljen je u jeku korupcionaškog skandala u Kijevu, u trenutku kada Evropska unija pokušava da usaglasi stavove o načinima da se Ukrajini obezbedi pomoć od 140 milijardi evra.
U tom kontekstu, ove nedelje su se pojavili izveštaji da su američki zvaničnici, predvođeni Stivom Vitkofom, razgovarali sa ruskim predstavnicima kako bi oživeli mirovne pregovore.
Kalas je danas rekla da nijedan predstavnik Evrope nije bio uključen u izradu Vitkofovog plana i dodala da u njemu nema nikakvih ustupaka Rusije.
Izvor: CNN/FoNet/AFP
Članovi Odbora kojem je poverena istraga u aferi mrtvog američkog bogataša naglasili su da je njihov cilj da utvrde “kako je tako aktivan predator mogao da deluje očigledno nekažnjeno tako dugo, uprkos jasnim dokazima o njegovim zločinima koji su predočeni vlastima još 1994. godine”. Uprkos ogromnoj količini dokumenata koji su bačeni u javni domen, ostaje nejasno koliko smo bliži odgovoru na ovo pitanje
Povratak zapadne hemisphere u fokus spoljne i bezbednosne politike SAD i postojanje onoga što se naziva “Donroovom doktrinom” zahteva razumevanje korena ove politike. Intelektualni, državnički i politički legat najvećeg američkog velikog stratega u XIX veku i idejnog tvorca Monroove doktrine Džona Kvinsija Adamsa svakako je prvi i najvažniji korak u celom tom procesu
“Kako bismo u budućnosti pronašli održiv oblik postojanja pravoslavlja u Ukrajini, neophodno je započeti smirenu i otvorenu raspravu o ovom pitanju sa drugim pomesnim Crkvama. Što duže svi zajedno odbijamo takav razgovor, to će rešavanje ovog problema u budućnosti biti složenije”
Feljton o jednoj pesmi od 106 reči koja je pre šest decenija najavila današnju epidemiju usamljenosti, o samoći u ritmu lake muzike, o biznisu usamljenosti, o klasnom jazu usamljenika, beskućnicima i usamljenicima, o posesivnom individualizmu, o ekonomiji usamljenosti, o “neameričkoj samoći” i krizi muškog prijateljstva, o umreženim zumerima samotnjacima, o staračkoj čamotinji, o američkim samcima, o 40 odsto ruskih jednočlanih domaćinstava i o dva odsto ljudi bez igde ikoga u staračkoj samotinji u Srbiji, o netačnom imenu svakodnevne jadikovke
Sukob između Ruske pravoslavne crkve i Vaseljenske patrijaršije najdublje se prelama u Ukrajini, gde paralelno deluju dve crkvene strukture. Arhiepiskop Ukrajinske pravoslavne crkve Silvester u intervjuu za „Vreme” govori o prekidu veza sa Moskvom, izostanku dijaloga sa Carigradom i opasnosti od crkvene izolacije
Manja Grčić dolazi u RTS sa imidžom ratraka – između novinarstva, odanosti režimu i krupnom kapitalu, uvek je birala drugo dvoje
U čemu su sličnosti i razlike razlika između klasične mafijaške porodice i mafijaške države? Kakvu ulogu oba slučaja igra Capo di tutti capi? I gde je tu Srbija
Milo Đukanović vladao je Crnom Gorom 32 godine. Vučić bi bar toliko da mešetari Srbijom, znači još jedno 18 godina – policijskom silom, tajnim službama, paravojnim partijskim formacijama, zauzdanim pravosuđem i pobesnelim tabloidima
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
