Pucnjava koja se dogodila u Vašingtonu – u kojoj su teško ranjena dvojica pripadnika Nacionalne garde Sjedinjenih Država – zapaljiva je tema iz više razloga: ne samo što su meta napada bili pripadnici garde koja je na mig predsednika Donalda Trampa u nekoliko navrata „marširala“ prema velikim američkim gradovima sa namerom da se razračuna sa imigrantima, nego je osumnjičeni za napad (samostalni, ali ciljani, kažu vlasti) ni manje ni više nego jedan Avganistanac.
U televizijskom obraćanju tim povodom, Tramp je pucnjavu ocenio kao teroristički čin i rekao da će napadač „platiti veoma visoku cenu“.
Bila je to inicijalna reakcija, a onda su usledile i konkretne mere.
Tramp je naredio raspoređivanje novih 500 pripadnika Nacionalne garde u Vašingtonu, najavio je da će ponovo ispitati Avganistance koji su došli u SAD tokom mandata Džoa Bajdena, a Američka agencija za migracije obustavila je sve zahteve za imigracije iz Avganistana.
Šta je Nacionalna garda i kada sve da deluje
Nacionalna garda je jedinica pri Vojsci Sjedinjenih Država koju čine rezervisti iz svih federalnih jedinica SAD. Nacionalnom gardom komanduje u redovnim okolnostima guverner države, osim u slučaju vanrednog stanja ili prilikom asistencije policijskim snagama, kada je to potrebno.
Nacionalna garda je tako, na primer, pomagala građanima prilikom požara u Kaliforniji ove godine. Takođe, obezbeđivali su inauguraciju Džoa Bajdena koja se bila organizovana nekoliko nedelja nakon upada Trampovih pristalica u Kapitol u januaru 2021. godine.
Osim na unutrašnjim, može biti angažovana i u spoljnim akcijama, poput vojnih akcija SAD u Iraku i Avganistanu.
Marš na Los Anđeles, Čikago, Vašington…
Međutim, tokom ove godine Donald Tramp je, kao vrhovni komandant Nacionalne garde, nekoliko puta pojačavao prisustvo gardista u većim gradovima Sjedinjenih Država.
Kritikovali su ga tada da želi da „militarizuje“ SAD i da pomera jedinice Nacionalne garde ne obazirući se na ustavna i zakonska ovlašćenja.
Kada su u Los Anđelesu letos izbile nasilne demonstracije zbog racija i hapšenja izbeglica koje je sprovodila Imigraciona policijska služba (ICE), Tramp je naložio slanje 2.000 pripadnika Nacionalne garde u prestonicu Kalifornije, bez ikakvih konsultacija sa gradonačelnicom Karen Bas.
U oktobru je Tramp ponovo odobrio slanje 300 gardista u Čikago, i to iz Teksasa.
Tamo su se takođe dešavali žestoki protesti imigranata iz sličnih razloga kao i u Los Anđelesu, što je Trampu dalo za pravo da stanje u Čikagu proizvoljno oceni kao ratno i zaobiđe redovnu proceduru donošenja odluka.
Samo nekoliko nedelja ranije više od 2.200 pripadnika Nacionalne garde raspoređeno je baš u Vašingtonu, gde su u sredu ranjena dvojica gardista.
Za promenu, tada meta nisu bile izbeglice, već „beskućnici“ i „kriminalci“ preko čijih leđa je Tramp nameravao da „zavede red“ u prestonici.
Obračun sa demokratama i izbeglicama
Nekoliko stvari povezuje svako od ovih naređenja i teško je reći da se radi o slučajnostima.
Na čelu svakog od ova tri grada na koje je Tramp slao Nacionalnu gardu bile su demokrate. Tumačili su mnogi da predsednik SAD na taj način pokušava da prikaže svoje političke protivnike kao nesposobne da se izbore sa kriminalom i imigrantima.
„Rešavajući“ te probleme, istovremeno je sprovdio svoju represivnu politiku prema izbeglicama, pod parolom bezbednosnih mera čak i tamo gde za to nije bilo potrebe.
Da li je bilo opravdano?
Trampovi saradnici, sa druge strane, sledeći politiku samog vrha govorili su da je situacija u velikim gradovima kritična i da se jedino može rešiti prisustvom dugih cevi.
Zamenik šefa kabineta Bele kuće Stiven Miler (jedan od istaknutijih „bičeva“ Trampove politike prema izbeglicama) je, na primer, Vašington uporedio sa Bagdadom.
Prema istraživanjima koja se bave stopom kriminala u Vašingtonu, broj nasilnih krivičnih dela pao je za 35 odsto u 2024. u odnosu na prethodnu godinu. To je ujedno i najniži rezultat u poslednjih 30 godina.
Otud i značajno nepoverenje prema potezima koje Tramp povlači kada su u pitanju Nacionalna garda i izbeglice. A ono što najviše zabrinjava građane Vašingtona i SAD-a, jeste to što jučerašnja pucnjava ima veze i sa jednim i sa drugim.
BLACK WEEK: Dvadeset odsto popusta na sve pretplate do kraja novembra! Pretplatite se na digitalno izdanje, štampano „Vreme“, bolji njuzleter Međuvreme plus ili podržite naš podkast bilo kojom sumom
