Evropa je trenutno na prvom mestu u svetu po uvozu naoružanja koji se ustrostručio, a u Poljskoj porastao čak za 852 odsto. Tržište odražava rastući strah Evropljana od rata, rezulztat je istraživanja Stokholmskog instituta za istraživanje mira
U proteklih pet godina globalne isporuke oružja porasle su za skoro deset procenata u poređenju sa prethodnim petogodišnjim periodom. To proizlazi iz novog izveštaja Stokholmskog instituta za istraživanje mira – skraćeno SIPRI.
Poslovi sa oružjem i vojnim proizvodima danas ponovo dostižu približno onaj obim kakav su imali na kraju Hladnog rata 1989. godine. U godinama posle toga, sve do početka novog milenijuma, bili su znatno opali – za oko jednu trećinu.
Između 2016. i 2020. Azija i Okeanija (42 odsto svih uvoza) i Bliski istok (32 odsto) bile su najvažnije uvozne regije. Evropa je sa samo 12 odsto bila na trećem mestu.
U međuvremenu se to promenilo. U poređenju dva petogodišnja perioda, uvoz oružja evropskih država više se nego utrostručio.
Evropa je sada na prvom mestu u svetu po uvozu naoružanja – sa udelom od 33 odsto. Slede Azija i Okeanija (31 odsto) i Bliski istok (26 odsto).
Pritom više nije samo Ukrajina ta koja uvozi oružje, mada je ona najveći pojedniačni uvoznik na svetu sa udelom od 9,7 odsto. Isporuke zemlji koja se bori za opstanak važile su od 2022. do 2024. za najočigledniji i presudan faktor porasta kupovina oružja u Evropi.
„I većina drugih evropskih država počela je da uvozi znatno više oružja kako bi ojačale svoje vojne sposobnosti zbog onoga što vide kao rastuću pretnju iz Rusije“, objašnjava Metju Džordž, jedan od autora nove SIPRI studije.
Tržište – moglo bi se reći – odražava rastući strah od rata u Evropi.
Prema podacima SIPRI-ja, obim američkih isporuka oružja Ukrajini 2025. bio je znatno manji nego u prethodne dve godine. Predsednik SAD, Donald Tramp, smanjio je vojnu pomoć svoje zemlje Kijevu.
Međutim, SAD su i dalje najvažniji izvoznik oružja za Ukrajinu. Jer čak i kada su saveznici Ukrajine – bilo evropske države, Australija ili Kanada – zajednički kupovali velike količine naoružanja iz SAD i stavljali ih na raspolaganje Ukrajini, SIPRI ih i dalje vodi kao američki izvoz oružja u Ukrajinu.
Ipak, Ukrajina više nije bila glavni razlog daljeg rasta uvoza oružja u Evropu.
Naime, osećaj ugroženosti od Rusije, ali i Trampova upozorenja Evropljanima snažno su podstakli potražnju evropskih članica NATO za oružjem. Prema izveštaju, uvoz oružja sadašnjih 29 evropskih članica NATO porastao je između perioda 2016–2020. i 2021–2025. za 143 procenta.
Najveći uvoznik oružja među evropskim članicama NATO i sedmi na planeti – je Poljska. Zabrinutost, ali i odlučnost Poljske posebno se vidi u poređenju dva petogodišnja perioda. Obim poljskog uvoza oružja u periodu 2021–2025. bio je više nego osam puta veći nego 2016–2020. SIPRI beleži rast od 852 procenta.
Ta zemlja, koja se graniči sa Ukrajinom i Belorusijom, u grupi evropskih članica NATO učestvuje sa 17 procenata svih uvoza. To odgovara udelu od 3,6 procenata u ukupnom svetskom uvozu oružja.
Sledeći najveći uvoznici bili su Ujedinjeno Kraljevstvo (2,1 procenat na svetskom nivou) i Holandija (1,8 procenata).
Uloga SAD kao „globalnog dilera“ u oblasti naoružanja dodatno raste. U periodu 2021–2025. prema podacima SIPRI-ja na njih je otpadalo 42 procenta svih međunarodnih isporuka oružja – naspram 36 procenata u periodu 2016–2020.
Američke isporuke otišle su u ukupno 99 država, ali najviše u Saudijsku Arabiju i Japan. Stručnjak SIPRI-ja za izvoz oružja Piter Vezeman kaže: „SAD su dodatno učvrstile svoju dominaciju kao dobavljač oružja čak i u sve multipolarnijem svetu.“
Pod Trampom, SAD očigledno vide izvoz oružja kao instrument spoljne politike i kao sredstvo za jačanje sopstvene vojne industrije.
Sjedinjene Države su za evropske države jedan od najvažnijih izvoznika oružja, zajedno sa Južnom Korejom.
I evropske države ojačale su svoju ulogu izvoznika oružja, poput Francuske, koja je povećala izvoz za 21 odsto i nalazi se na drugom mestu posle SAD, ali sa daleko manjim udelom od 9,8 odsto.
Nemačka je sa udelom od 5,7 procenata u svetskom poslovanju, u proteklih pet godina postala četvrti najveći izvoznik oružja u svetu i pretekla Kinu (koja najviše izvozi u Pakaistan, Tajland i Srbiju).
Italija je povećala izovoz za čak 157 odsto i na svetkom nivou je na 6. mestu sa udelom od 5,1 odsto.
I Indija kao i Pakistan su značajno povećale uvoz oružja. Obe države su tokom proteklih pet godina bile među deset najvećih uvoznika oružja u svetu.
Koliko će aktuelni potresi na Bliskom istoku dodatno podstaći regionalnu trgovinu oružjem, za sada se može samo pretpostavljati. Doduše, uvoz oružja država Bliskog istoka u proteklih pet godina ukupno je opao za 13 procenata.
Ali tri zemlje tog regiona i dalje spadaju među deset najvećih uvoznika oružja u svetu: Saudijska Arabija (6,8 procenata svetskog uvoza), Katar (6,4 procenta) i Kuvajt (2,8 procenata).
Izvor: Dojče vele (DW)
Tramp pred međuizbore Amerikancima obećava 5.000 dolara, ali samo ako republikanci zadrže vlast u Kongresu. Njegova stranka u trku ulazi sa niskim predsednikovim rejtingom i tesnom većinom
Trijumf krajnje desnice u saveznoj državi Saksonija-Anhalt ozbiljno je uzdrmao Nemačku i zapretio novim potresima po Evropi koja već duže od decenije nema odgovor na uzlet konzervativnih suverenista i antimigracionih nacionalističkih ekstremista, te pokušava da se odupre pritiscima Vašingtona i Moskve
Republikanci nisu stavili Donalda Trampa za kandidata na izborima na polovini njegovog predsedničkog mandata. Ali ga zato masovno promovišu, što može da im se obije o glavu
Poštar iz Čapljine nestao je nakon što je trebalo da podeli penzije, a prema pisanju medija iz Bosne i Hercegovine, preko Sarajeva i Turske stigao je do karte za Bangkok. Iz pošte u Mostaru poručuju da će svi penzioneri dobiti svoj novac
Šta će biti sa vladom Nemačke i njenim kancelarom nakon ubedljive pobede desničara u Saksoniji-Anhaltu
Rušenje Vučićevog režima na izborima je dečja igra u odnosu na ono što nas čeka posle: obnavljanje do temelja razorene zemlje. Ne postoji teži zadatak od toga da se od podanika stvore građani, ali to je pitanje opstanka Srbije
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić zapljuvao je sebe u ćošak, odvajajući se od svih, pa i od svoje partije. Zato će, kad stupi protiv 250 ljudi od integriteta sa Studentske liste, konačno stvarno biti sam, kako se već godinama bizarno hvališe
Na šta bi Vučić ličio ispred nekoliko hiljada migratornih mitingaša okružen kordonima i, iza njih, masom bijesnih Novosađana? Zar njegov marš na Novi Sad nije bio otkazan i prije nego što je zakazan
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
