Evropa je trenutno na prvom mestu u svetu po uvozu naoružanja koji se ustrostručio, a u Poljskoj porastao čak za 852 odsto. Tržište odražava rastući strah Evropljana od rata, rezulztat je istraživanja Stokholmskog instituta za istraživanje mira
U proteklih pet godina globalne isporuke oružja porasle su za skoro deset procenata u poređenju sa prethodnim petogodišnjim periodom. To proizlazi iz novog izveštaja Stokholmskog instituta za istraživanje mira – skraćeno SIPRI.
Poslovi sa oružjem i vojnim proizvodima danas ponovo dostižu približno onaj obim kakav su imali na kraju Hladnog rata 1989. godine. U godinama posle toga, sve do početka novog milenijuma, bili su znatno opali – za oko jednu trećinu.
Između 2016. i 2020. Azija i Okeanija (42 odsto svih uvoza) i Bliski istok (32 odsto) bile su najvažnije uvozne regije. Evropa je sa samo 12 odsto bila na trećem mestu.
Foto: U.S. Navy via APAmerički helikopter MH-60R Sea Hawk
U međuvremenu se to promenilo. U poređenju dva petogodišnja perioda, uvoz oružja evropskih država više se nego utrostručio.
Evropa je sada na prvom mestu u svetu po uvozu naoružanja – sa udelom od 33 odsto. Slede Azija i Okeanija (31 odsto) i Bliski istok (26 odsto).
Pritom više nije samo Ukrajina ta koja uvozi oružje, mada je ona najveći pojedniačni uvoznik na svetu sa udelom od 9,7 odsto. Isporuke zemlji koja se bori za opstanak važile su od 2022. do 2024. za najočigledniji i presudan faktor porasta kupovina oružja u Evropi.
„I većina drugih evropskih država počela je da uvozi znatno više oružja kako bi ojačale svoje vojne sposobnosti zbog onoga što vide kao rastuću pretnju iz Rusije“, objašnjava Metju Džordž, jedan od autora nove SIPRI studije.
Tržište – moglo bi se reći – odražava rastući strah od rata u Evropi.
Manje američkih isporuka Ukrajini
Prema podacima SIPRI-ja, obim američkih isporuka oružja Ukrajini 2025. bio je znatno manji nego u prethodne dve godine. Predsednik SAD, Donald Tramp, smanjio je vojnu pomoć svoje zemlje Kijevu.
Međutim, SAD su i dalje najvažniji izvoznik oružja za Ukrajinu. Jer čak i kada su saveznici Ukrajine – bilo evropske države, Australija ili Kanada – zajednički kupovali velike količine naoružanja iz SAD i stavljali ih na raspolaganje Ukrajini, SIPRI ih i dalje vodi kao američki izvoz oružja u Ukrajinu.
Ipak, Ukrajina više nije bila glavni razlog daljeg rasta uvoza oružja u Evropu.
Foto: Heikki Saukkomaa/Lehtikuva via APNemački Leopard
Poljska – rekorder po uvozu oružja
Naime, osećaj ugroženosti od Rusije, ali i Trampova upozorenja Evropljanima snažno su podstakli potražnju evropskih članica NATO za oružjem. Prema izveštaju, uvoz oružja sadašnjih 29 evropskih članica NATO porastao je između perioda 2016–2020. i 2021–2025. za 143 procenta.
Foto: FoNet/MO HrvatskeFrancuski Rafal
Najveći uvoznik oružja među evropskim članicama NATO i sedmi na planeti – je Poljska. Zabrinutost, ali i odlučnost Poljske posebno se vidi u poređenju dva petogodišnja perioda. Obim poljskog uvoza oružja u periodu 2021–2025. bio je više nego osam puta veći nego 2016–2020. SIPRI beleži rast od 852 procenta.
Ta zemlja, koja se graniči sa Ukrajinom i Belorusijom, u grupi evropskih članica NATO učestvuje sa 17 procenata svih uvoza. To odgovara udelu od 3,6 procenata u ukupnom svetskom uvozu oružja.
Sledeći najveći uvoznici bili su Ujedinjeno Kraljevstvo (2,1 procenat na svetskom nivou) i Holandija (1,8 procenata).
SAD i dalje vodeći izvoznik
Uloga SAD kao „globalnog dilera“ u oblasti naoružanja dodatno raste. U periodu 2021–2025. prema podacima SIPRI-ja na njih je otpadalo 42 procenta svih međunarodnih isporuka oružja – naspram 36 procenata u periodu 2016–2020.
Foto: AP Photo/Giannis AngelakisAmerički nosač aviona USS Gerald R. Ford
Američke isporuke otišle su u ukupno 99 država, ali najviše u Saudijsku Arabiju i Japan. Stručnjak SIPRI-ja za izvoz oružja Piter Vezeman kaže: „SAD su dodatno učvrstile svoju dominaciju kao dobavljač oružja čak i u sve multipolarnijem svetu.“
Pod Trampom, SAD očigledno vide izvoz oružja kao instrument spoljne politike i kao sredstvo za jačanje sopstvene vojne industrije.
Sjedinjene Države su za evropske države jedan od najvažnijih izvoznika oružja, zajedno sa Južnom Korejom.
Nemačka na 4. mestu po izvozu oružja u svetu
I evropske države ojačale su svoju ulogu izvoznika oružja, poput Francuske, koja je povećala izvoz za 21 odsto i nalazi se na drugom mestu posle SAD, ali sa daleko manjim udelom od 9,8 odsto.
Nemačka je sa udelom od 5,7 procenata u svetskom poslovanju, u proteklih pet godina postala četvrti najveći izvoznik oružja u svetu i pretekla Kinu (koja najviše izvozi u Pakaistan, Tajland i Srbiju).
Italija je povećala izovoz za čak 157 odsto i na svetkom nivou je na 6. mestu sa udelom od 5,1 odsto.
I Indija kao i Pakistan su značajno povećale uvoz oružja. Obe države su tokom proteklih pet godina bile među deset najvećih uvoznika oružja u svetu.
Bliski istok
Koliko će aktuelni potresi na Bliskom istoku dodatno podstaći regionalnu trgovinu oružjem, za sada se može samo pretpostavljati. Doduše, uvoz oružja država Bliskog istoka u proteklih pet godina ukupno je opao za 13 procenata.
Ali tri zemlje tog regiona i dalje spadaju među deset najvećih uvoznika oružja u svetu: Saudijska Arabija (6,8 procenata svetskog uvoza), Katar (6,4 procenta) i Kuvajt (2,8 procenata).
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
U podvizima autsajdera istakli su se ponajviše golmani – od katarskog Mahmuda Abunade, preko australijskog Patrika Biča i saudijskog El Ovaisa, do Vozinje – čuvara mreže Zelenortskih Ostrva. Preko noći su postali nacionalni heroji, ali i globalne zvezde: Vozinja je nakon utakmice sa Španijom dobio novih sedam miliona pratilaca na Instagramu, a do pre neki dan imao je 50.000. Važnije od toga je to što im je svima vrednost na fudbalskoj berzi najmanje udvostručena
Analitičari procenjuju da britanskoj vojsci od oružja najviše nedostaju mornarička i sredstva protivvazduhoplovne odbrane, ali i savremeni tenkovi, dok zalihe municije ne omogućavaju dugotrajno ratovanje punog intenziteta. Tim pre što su nekadašnje rezerve odavno potrošene na ratištima Ukrajine
Ono što je do juče bilo javno, opšte i neposredno, danas postaje posredovano, a to posredovanje počinje debelo da se naplaćuje, ali i boji neočekivanim bojama. Vrhunac ove tehnologije ne nalazi se samo u rukama nekolicine privatnih kompanija, već pod direktnom kontrolom jedne jedine države koja jednim jedinim dekretom može od nje da odseče ostatak planete
Pogrešno je pitati da li je Ilon Mask odgovoran za nasilje u Severnoj Irskoj. Za nasilje su odgovorni oni koji su ga počinili. Mnogo je neprijatnije pitanje zašto je njegovo mišljenje o Belfastu uopšte relevantno. Odgovor na to pitanje ne govori mnogo o Ilonu Masku. Govori o društvu koje je privatno bogatstvo postepeno pretvorilo u političku moć, a zatim se iznenadilo kada je ta moć počela da se koristi
Gotovo svake nedelje Agencija EU za droge otkrije neku novu, ilegalnu psihoaktivnu supstancu koja je izbačena na tržište. Ne samo da je dejstvo ovih sintetičkih droga potpuno nepredvidivo, već ih dileri mešaju sa heroinom ili kokainom. Posledice mogu da budu fatalne
Što treba znati o Vučićevoj najavi ostavke? Zašto neće sesti u fotelju koju mu greje Macut? I zbog čega mora da spoji predsedničke i parlamentarne izbore
Zašto su građani Srbije crveni od srama poslije naprednjačke operacije u Tivtu? Zbog čega Vučić redovno bruka zemlju i građane koje predstavlja? Upita li se kako ga na Samitu u Tivtu vide drugi državnici i što mu govore iza leđa
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
