Bura na političkoj sceni Nemačke se i dalje ne stišava. Kancelar Olaf Šolc potvrdio je da će Bundestag glasati o poverenju Vladi 16. decembra. Nakon toga, potrebno je da se nemačke stranke dogovore oko nekih urgentnih pitanja
Nemački kancelar Olaf Šolc potvrdio je će zatražiti glasanje o poverenju vladi 11. decembra, kao i da će Bundestag potom o tome glasati 16. decembra, čime se otvara put da vanredni izbori budu održani 23. februara naredne godine, piše RTS.
Tokom obraćanja u nemačkom parlamentu, on je rekao da je bilo „neophodno, ispravno i neizbežno“ da otpusti ministra finansija Kristijana Lindnera, uprkos tome što je vladajuća koalicija time doživela krah.
Dodao je da je zahvalan što će novi izbori biti održani krajem februara.
Socijaldemokrate, Zeleni i demohrišćani predložili su taj plan predsedniku Nemačke Frank-Valteru Štajnmajeru.
Nemački kancelar je rekao da ima „urgentnih pitanja“ oko kojih nemačke stranke treba da postignu dogovor pre izbora, kao što su povećanje dečjeg dodatka, fiskalna pitanja, kao i inflacija.
Istorijska debata u Bundestagu
Nemački kancelar je pozvao i na veću zaštitu Ustavnog suda Nemačke.
Šolc je pre tri dana u intervjuu za javni servis ARD naveo da, ukoliko se svi slože, nije nikakav problem da postavi pitanje poverenja vladi pre Božića.
Kako je ranije objavio Bild, u Bundestagu se održava „istorijska debata“ kojoj prisustvuje cela prva garda nemačke politike.
Sam kancelar Šolc govorio je 30 minuta, a zatim slede lider i kandidat Unije (CDU/CSU) za kancelara Fridrih Merc, ministarka spoljnih poslova Analena Berbok, lider FDP Kristijan Lindner, kandidatkinja AfD za kancelara Alis Vajdel. Na sednici će se obratiti i lider Hrišćansko-socijalne unije i premijer Bavarske Markus Zeder.
Izbori za Bundestag u februaru
Novi izbori za nemački parlament trebalo bi da se održe 23. februara 2025. godine. Prema informacijama javnog servisa ARD-a, poslaničke grupe SPD-a i opozicionih Demohrišćana (CDU/CSU) usaglasile su se oko tog datuma. Izgleda da i FDP i Zeleni podržavaju predlog kojim bi trebalo da se razreši kriza nemačke vlade, piše Dojče Vele.
Tako je, nakon raspada „semaforske koalicije“ koju su činile SPD, Zeleni i Liberali (FDP), konačno postignut dogovor barem oko jednog datuma. Jer, procenjuje se da se predsednik Nemačke Frank-Valter Štajnmajer neće usprotiviti tom predlogu. On, naime, donosi konačnu odluku o datumu izbora.
Nakon raspada „semaforske koalicije“ prošle srede, Šolc se zalagao za održavanje novih izbora krajem marta. Međutim, pod pritiskom javnosti, u nedelju je pokazao spremnost na kompromis. „Za mene uopšte nije problem da postavim pitanje poverenja pre Božića, ako se svi oko toga slože“, rekao je kancelar u nedelju uveče na ARD-u.
Šolc je takođe rekao da će poštovati dogovor šefova poslaničkih klubova Rolfa Miceniha (SPD) i Fridriha Merca (CDU/CSU) po tom pitanju. Očigledno da su dvojica visokih političara o tome razgovarali i postgli dogovor.
Izvor:RTS/DW
Predsednik Rusije Vladimir Putin traži da se Ukrajina odrekne istočnog Donbasa, članstva u NATO-u i prisustva zapadnih trupa na svojoj teritoriji, a u slučaju da Kijev ne pristane na te uslove, rat će biti nastavljen
Nakon što je američka vlada sankcionisala četvoro sudija MKS-a zbog istraga protiv američke i izraelske vojske, sud je poručio da će nastaviti rad u interesu žrtava međunarodnih zločina.
Trebalo je da pregovarači u Enkoridžu razreše Gordijev čvor u kome su zapletene tri decenije rusko-ukrajinskih sukoba, krvavi rat među braćom i opasni dijagram američko-ruskih odnosa, čije sinusoide oštro laviraju: raspad SSSR-a, denuklearizacija Ukrajine (1994), pregovori o Crnomorskoj floti (1991–1997), ekspanzija NATO (2004–2010), Evromajdan, Krim, pobune i antiterorističke operacije u Donbasu, Minsk I i II (2013–2015), rat u Ukrajini, propali pregovori
Američki predsednik Donald Tramp je istakao da su Francuska, Nemačka i Velika Britanija među onima koji „žele da imaju vojnike na terenu“
Na samitu u Vašingtonu postignut je ograničen napredak ka mirovnom sporazumu o Ukrajini, ali Evropljani su ipak postigli jedan cilj: ujedinjeni se suprotstavljaju Trampu i Putinu
Devojke i momci – žrtve krvave nedelje – konačno su privukli pažnju Evrope. A u zemlji, dobar deo naprednjačkog biračkog tela više se ne pita da li će biti penzija i plata ako Vučić ode s vlasti, već hoće li ih primati ako ostane
Policajka Radosavljević jedva se suzdržavala da ne brizne u plač, dok je stajala kao štit komandantu JZO Marku Kričku kada su mu građani došli na vrata
Rimski imperatori su građansko nezadovoljstvo smirivali politikom „hleba i igara“. Pokušao je to i Aca Srbin, ali bezuspešno, pa sa opredelio za „laži i šamara“
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
