Bura na političkoj sceni Nemačke se i dalje ne stišava. Kancelar Olaf Šolc potvrdio je da će Bundestag glasati o poverenju Vladi 16. decembra. Nakon toga, potrebno je da se nemačke stranke dogovore oko nekih urgentnih pitanja
Nemački kancelar Olaf Šolc potvrdio je će zatražiti glasanje o poverenju vladi 11. decembra, kao i da će Bundestag potom o tome glasati 16. decembra, čime se otvara put da vanredni izbori budu održani 23. februara naredne godine, piše RTS.
Tokom obraćanja u nemačkom parlamentu, on je rekao da je bilo „neophodno, ispravno i neizbežno“ da otpusti ministra finansija Kristijana Lindnera, uprkos tome što je vladajuća koalicija time doživela krah.
Dodao je da je zahvalan što će novi izbori biti održani krajem februara.
Socijaldemokrate, Zeleni i demohrišćani predložili su taj plan predsedniku Nemačke Frank-Valteru Štajnmajeru.
Nemački kancelar je rekao da ima „urgentnih pitanja“ oko kojih nemačke stranke treba da postignu dogovor pre izbora, kao što su povećanje dečjeg dodatka, fiskalna pitanja, kao i inflacija.
Istorijska debata u Bundestagu
Nemački kancelar je pozvao i na veću zaštitu Ustavnog suda Nemačke.
Šolc je pre tri dana u intervjuu za javni servis ARD naveo da, ukoliko se svi slože, nije nikakav problem da postavi pitanje poverenja vladi pre Božića.
Kako je ranije objavio Bild, u Bundestagu se održava „istorijska debata“ kojoj prisustvuje cela prva garda nemačke politike.
Sam kancelar Šolc govorio je 30 minuta, a zatim slede lider i kandidat Unije (CDU/CSU) za kancelara Fridrih Merc, ministarka spoljnih poslova Analena Berbok, lider FDP Kristijan Lindner, kandidatkinja AfD za kancelara Alis Vajdel. Na sednici će se obratiti i lider Hrišćansko-socijalne unije i premijer Bavarske Markus Zeder.
Izbori za Bundestag u februaru
Novi izbori za nemački parlament trebalo bi da se održe 23. februara 2025. godine. Prema informacijama javnog servisa ARD-a, poslaničke grupe SPD-a i opozicionih Demohrišćana (CDU/CSU) usaglasile su se oko tog datuma. Izgleda da i FDP i Zeleni podržavaju predlog kojim bi trebalo da se razreši kriza nemačke vlade, piše Dojče Vele.
Tako je, nakon raspada „semaforske koalicije“ koju su činile SPD, Zeleni i Liberali (FDP), konačno postignut dogovor barem oko jednog datuma. Jer, procenjuje se da se predsednik Nemačke Frank-Valter Štajnmajer neće usprotiviti tom predlogu. On, naime, donosi konačnu odluku o datumu izbora.
Nakon raspada „semaforske koalicije“ prošle srede, Šolc se zalagao za održavanje novih izbora krajem marta. Međutim, pod pritiskom javnosti, u nedelju je pokazao spremnost na kompromis. „Za mene uopšte nije problem da postavim pitanje poverenja pre Božića, ako se svi oko toga slože“, rekao je kancelar u nedelju uveče na ARD-u.
Šolc je takođe rekao da će poštovati dogovor šefova poslaničkih klubova Rolfa Miceniha (SPD) i Fridriha Merca (CDU/CSU) po tom pitanju. Očigledno da su dvojica visokih političara o tome razgovarali i postgli dogovor.
Izvor:RTS/DW
Tramp nije anomalija niti prolazna pojava, kako je izgledalo kada je napuštao Belu kuću na kraju prvog mandata. On je većinska Amerika. Sada kada su sve poluge vlasti u Trampovim rukama, stanovnicima Amerike preostaje da se pitaju šta ovakav izbor govori o njima samima. Ako je on najbolji politički lider, kakva je to zemlja
Republikanci su nakon izbornog neuspeha 2012. godine pokrenuli proces unutrašnjeg preispitivanja: šta je krenulo po zlu. Sve to je sažeto prikazano u izveštaju koji se kolokvijalno naziva autopsijom Republikanske partije. Imajući na umu izborni rezultat 2016. godine, reklo bi se da su načinili pravi potez u pravo vreme, premda je teško utvrditi da li je tekst autopsije bio vodič za izbornu pobedu ili se, jednostavno, dogodio Donald Tramp. Pred demokratama je 2024. godine isti zadatak, pitanje je samo da li ima kadrih i voljnih da ga ispune
Politika novog predsednika SAD verzija je destruktivnog i autoritarnog nacionalnog kapitalizma – čak sa elementima rasizma – koja pruža krake prema nezadovoljnima takozvanom liberalnom hegemonijom i strukturama moći koje je održavaju. Zbog toga nije teško utvrditi odakle potiče toliki politički entuzijazam u Srbiji kada je reč o Trampu. Srbi o sebi vole da misle da su kolektivna žrtva tog istog sistema ili makar vlast u Srbiji nastoji da plasira takvu sliku prema biračkom telu
Nakon pucanja koalicije Olafa Šolca, novi izbori u Nemačkoj biće verovatno u februaru. Da li su problemi dublji od jedne loše vlade i šta tu može da učini Fridrih Merc
Presuda Višeg upravnog suda Berlin-Brandenburg ruskim državljanima koji ne žele da služe vojsku dodatno je otežala dobijanje azila u Nemačkoj. Da li ljudima iz Rusije koji se pozivaju na prigovor savesti sada preti deportacija iz Nemačke?
Stepen državne represije u Srbiji je obrnuto srazmeran rejtingu Aleksandra Vučića i Srpske napredne vrhuške: što jače budu osećali da im je vlast ugrožena, to će represija biti veća
Zašto je tako teško poverovati da je među dvadeset hiljada ljudi na protestu u Novom Sadu bilo i spremnih za radikalne metode?
Goran Ješić i ostali uhapšeni u Novom Sadu
Vučićevi politički zatvorenici Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
