Ovo se nikad nije zbilo u istoriji Sjedinjenih Država. Budući kandidat i, možda, predsednik Donald Tramp ima četiri suđenja od kojih bi neka mogla da ga stave iza rešetaka. Da li bi mogao da pomiluje sam sebe
Donald Tramp, izvesno opet kandidat američkih republikanaca za predsednika, u poslednje vreme je česti posetilac sudnica.
U januaru je porota u Njujorku presudila da mora da plati jednoj spisateljici milione dolara zbog seksualnog maltretmana i klevetanja, protiv čega je Tramp uložio žalbu. To je bio parnični postupak, piše „Dojče vele“ (DW).
Sada je Tramp prvi bivši predsednik ikada koji se suočava sa suđenjem u krivičnom postupku.
Od ovog ponedeljka (15. april) u Njujorku se razmatra da li je Tramp usred kampanje 2016. godine – posle koje je ušao u Belu kuću – platio kako bi se pokopale priče o njegovom vanbračnom seksualnom odnosu sa jednom porno-zvezdom.
To je prvi od četiri krivična postupka – dva na nivou savezne države, dva federalna – koja čekaju Trampa. Drugo suđenje u Džordžiji tiče se toga da je pokušao da negira poraz na izborima u toj državi 2020. godine.
Prvi federalni slučaj tiče se toga da je navodno svesno širio laži o tome kako su izbori pokradeni, a drugi da je ilegalno zadržao poverljiva dokumenta kad je napustio Belu kuću.
Da li Tramp može da bude kandidat ako bude osuđen?
Da. Američki Ustav vidi samo tri uslova za kandidate – moraju biti rođeni kao američki državljani, najmanje 35 godina stari i da borave u SAD najmanje 14 godina.
Ima argumenata za to da ljudi pod krivičnim gonjenjem ne bi trebalo da budu kandidati, rekla je ranije za DW Laura Merifild Vilson, profesorka političkih nauka na Univerzitetu u Indijanapolisu.
„Ali svi ti argumenti su zasnovani na moralu i preferencijama, a ne na zakonskim ili proceduralnim preprekama“, rekla je ona.
Foto: AP/Andrew HarnikTramp je 2022. izjavio da je presudu Vrhovnog suda „doneo sam Bog“
Da li Trampa može diskvalifikovati 14. amandman?
No, američki Ustav ima amandman dodat posle građanskog rata, koji kaže da nijednu funkciju ne mogu obavljati oni koji su se zakleli da će poštovati Ustav, a potom bili „uključeni u pobunu“.
Oni koji bi voleli da Tramp bude izbačen iz trke smatraju da se ovaj 14. amandman može primeniti zbog upada na Kapitol od 6. januara 2021. godine. Kažu, laži koje je Tramp pričao o navodnoj izbornoj prevari pokrenuli su rulju da izvrši krvavi upad.
Neke države, poput Kolorada, iz tog razloga su htele da zabrane Trampu da uopšte učestvuje u predizborima među republikancima.
No u martu ove godine je Vrhovni sud presekao taj pokušaj Kolorada, navodeći da pojedine države nemaju nadležnost da spreče nekoga da se kandiduje za federalnu funkciju.
Vrhovni sud je potvrdio da nadležnost u tome jedino ima Kongres. Kako je Kongres podeljen – a republikanci drže većinu u Predstavničkom domu, dok demokrate imaju tesnu većinu u Senatu – mala je šansa da odande Trampu zabrane kandidaturu.
Da li će Tramp smeti da glasa ako bude osuđen?
Verovatno neće. Jer, Tramp je kao birač registrovan na Floridi gde osuđeni građani gube pravo glasa. „Većina prestupnika na Floridi dobija nazad pravo glasa kad odsluži celu kaznu, uključujući uslovnu, ili plati sve kazne i zatezne kamate“, piše Njujork tajms.
No, Trampova kazna ili rok uslovne provere verovatno ne bi istekli do novembra, kada se glasa. Tako bi se došlo do paradoksa – čovek može da postane predsednik, ali ne može glasati za sebe.
A šta ako Tramp ode u zatvor?
Niko ne zna. „Ovako nešto se ni izbliza nikad nije desilo“, rekao je Ervin Čemerinski, stručnjak za ustavno pravo sa Univerziteta Kalifornije. „Samo možemo da nagađamo.“
Zakonski, Tramp bi mogao da bude kandidat i sa robije. Ali bi bio priličan logistički izazov da se zemlja vodi iz zatvorske ćelije.
Neki pretpostavljaju da bi u tom slučaju Tramp mogao da podnese tužbu, tvrdeći da ga eventualna zatvorska kazna sprečava da ispuni dužnost predsednika Sjedinjenih Država.
Da li Tramp može da pomiluje sebe?
U teoriji, Tramp bi kao predsednik mogao da oprosti sebi zatvorsku kaznu ili čak da izrekne puno pomilovanje. Ali, to bi bilo ekstremno rastezanje predsedničkih ovlašćenja i kao slučaj vrhunskog nepotizma bi verovatno završilo pred Vrhovnim sudom. Onde pak konzervativne sudije imaju komotnu većinu od šest prema tri.
Drugi put bi bio da predsednik Džo Bajden, ako izgubi izbore, pomiluje Trampa kako ne bi nastao vakuum i potpuni haos.
A opet, to bi se moglo odnositi samo na federalna suđenja. Jer, čak ni predsednik nema nadležnost da pomiluje nekoga ko je osuđen po optužnici pojedine države, recimo Njujorka ili Džordžije.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Napad SAD i Izraela na Iran uspeo je ono što je retko kojem sukobu “pošlo za rukom” – ubijeni su brojni verski i politički lideri Teherana, dok civile više niko ne broji. Svetsko tržište nafte se raspalo, a zauvek je izbrisan decenijama građen osećaj sigurnosti u bogatim petro-monarhijama Zaliva. Izraelu nije svejedno jer iranske rakete i dronovi sve češće prolaze kroz njegovu protivvazduhoplovnu odbranu. Tramp se ponovo posvađao sa saveznicima iz NATO, koje je optužio za kukavičluk, a u par navrata je proglasio pobedu dok rakete i dronovi samoubice u rojevima lete u oba smera, u tri smene. I sve to za samo 23 dana rata! Nije malo
Južno od Johanesburga kuca industrijsko srce Južnoafričke Republike. Ovaj region je decenijama nosio ekonomiju zemlje i borio se protiv aparthejda. Danas su radinici ostavljeni na ulici birajući da li da se leče ili da jedu
Iako je Kvinsi Adams imao uticaja, Monro je taj koji je dao poslednji pečat načelu neintervencije, nemešanja u poslove zemalja na Zapadnoj hemisferi, kao i stavovima protiv kolonizacije i rekolonizacije, te uzimanju sudbine obe Amerike u ruke Amerikanaca
Rođena je u Odesi iste 1889. godine kao i Čarli Čaplin, Tolstojeva Krojcerova sonata i Ajfelov toranj, pisala precizno o radosti prve ljubavi i o bolu slomljenog srca, tri puta se udavala i bila najbolja prijateljica tuđih muževa, suočila se sa smrću prvog muža pesnika Nikolaja Gumiljova i robovanjem sina, gubila nadu bez samosažaljenja, lični bol i tragedije svoje nacije pretvorila u besmrtne stihove, u starosti bila dostojanstvena u samoći i umrla je 5. marta 1966, istog dana i istog meseca kad je 1953. umro Josif Staljin – na dan koji je pri kraju života redovno svečano obeležavala
Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka frizirali su Platonovu ideju države i postigli ono što se u istoriji retko viđalo: kriminalizovali su sebe same
Prisluškuju li vas? Bez brige – prisluškuju. Prikupljaju li vaše lične podatke? Nego šta. Prate? Sasvim moguće. Prete li vam? Kako je kada to osetite na sopstvenoj koži, pitajte Verana Matića
Istorijski skup od Petnaestog marta nije bio „propuštena prilika“ nego važna stanica u borbi protiv režima. Narod je tada video koga je više, ali sada se vodi drugačija igra
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
