Kako se navodi, na predlog javnog tužioca iz Tužilaštva za organizovani kriminal i korupciju Severne Makedonije sudija za prethodni postupak u Osnovnom krivičnom sudu u Skoplju odredio je u utorak (17. februar) kratkotrajni pritvor u trajanju od 48 sati za dve osobe, koje su prethodno ispitane kao osumnjičene.
„Kao rezultat preduzetih radnji i analize prikupljenih informacija i dokaza, postoje osnovi sumnje da su ta lica preduzimala aktivnosti povezane sa zaplenjenih pet tona marihuane u Republici Srbiji, zbog čega je javni tužilac podneo obrazloženi predlog za određivanje kratkotrajnog pritvora“, piše u saopštenju.
Ističe se da zahtev za kratkotrajni pritvor ima za cilj obezbeđivanje osumnjičenih lica i omogućavanje javnom tužiocu dovoljno vremena da preduzme potrebne procesne radnje i donese odgovarajuću odluku o daljem postupanju.
U takvim slučajevima, prema Tužilaštvu, posebno kada se radi o slučajevima veće složenosti, kao i o slučajevima međunarodne prirode, vremenski rokovi su često ograničeni, što opravdava primenu ove mere.
Akcija borbe protiv droge
Veliku akciju borbe protiv droge vlada Hristijana Mickoskog je pokrenula nekoliko dana nakon što je u Srbiji, krajem januara, zaplenjeno pet tona marihuane poreklom iz Severne Makedonije.
Akcija je počela u skopskom „Alfafarmu“ gde je, prema Televiziji Telma, zaplenjeno više od devet tona, jer je njen suvlasnik Ivan Dragnić uhapšen u Srbiji, a zatim je zaplenjeno i više od 30 tona iz dve kompanije u Strumičkom kraju.
Prema ministru unutrašnjih poslova Severne Makedonije Pančetu Toškovskom, „u prvoj fazi istrage“ od nekoliko firmi iz Skoplja i sa istoka zemlje zaplenjeno je ukupno 40 tona marihuane.
Za tu marihuhuanu je Komisija za odobravanje uzgoja kanabisa u medicinske svrhe Ministarstva zdravlja konsatovala da je proizvedena i skladištena van utvrđenih protokola za medicinsku upotrebu, odnosno da su je, prema rečima Toškovskog, te firme „nezakonito tretirale“.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Napad SAD i Izraela na Iran uspeo je ono što je retko kojem sukobu “pošlo za rukom” – ubijeni su brojni verski i politički lideri Teherana, dok civile više niko ne broji. Svetsko tržište nafte se raspalo, a zauvek je izbrisan decenijama građen osećaj sigurnosti u bogatim petro-monarhijama Zaliva. Izraelu nije svejedno jer iranske rakete i dronovi sve češće prolaze kroz njegovu protivvazduhoplovnu odbranu. Tramp se ponovo posvađao sa saveznicima iz NATO, koje je optužio za kukavičluk, a u par navrata je proglasio pobedu dok rakete i dronovi samoubice u rojevima lete u oba smera, u tri smene. I sve to za samo 23 dana rata! Nije malo
Južno od Johanesburga kuca industrijsko srce Južnoafričke Republike. Ovaj region je decenijama nosio ekonomiju zemlje i borio se protiv aparthejda. Danas su radinici ostavljeni na ulici birajući da li da se leče ili da jedu
Iako je Kvinsi Adams imao uticaja, Monro je taj koji je dao poslednji pečat načelu neintervencije, nemešanja u poslove zemalja na Zapadnoj hemisferi, kao i stavovima protiv kolonizacije i rekolonizacije, te uzimanju sudbine obe Amerike u ruke Amerikanaca
Rođena je u Odesi iste 1889. godine kao i Čarli Čaplin, Tolstojeva Krojcerova sonata i Ajfelov toranj, pisala precizno o radosti prve ljubavi i o bolu slomljenog srca, tri puta se udavala i bila najbolja prijateljica tuđih muževa, suočila se sa smrću prvog muža pesnika Nikolaja Gumiljova i robovanjem sina, gubila nadu bez samosažaljenja, lični bol i tragedije svoje nacije pretvorila u besmrtne stihove, u starosti bila dostojanstvena u samoći i umrla je 5. marta 1966, istog dana i istog meseca kad je 1953. umro Josif Staljin – na dan koji je pri kraju života redovno svečano obeležavala
Dve godine od nestanka male Danke Ilić nema ni tela, ni optužnice. Jedini opipljiv rezultat istrage je što je policija nekažnjeno ubila čoveka u pritvoru. I nikom ništa
Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka frizirali su Platonovu ideju države i postigli ono što se u istoriji retko viđalo: kriminalizovali su sebe same
Prisluškuju li vas? Bez brige – prisluškuju. Prikupljaju li vaše lične podatke? Nego šta. Prate? Sasvim moguće. Prete li vam? Kako je kada to osetite na sopstvenoj koži, pitajte Verana Matića
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
