Brazilski predsednik Luiz Inasio Lula da Silva dočekan je u Pekingu uz najviše državne počasti i počasne plotune, a kineski predsednik Si Đinping obećao je svom kolegi da će Kina zajedno sa Brazilom raditi na “stvaranju nove budućnosti u novoj eri”.
STRATEŠKA SARADNJA
Dvojica lidera potpisali su pregršt novih ugovora u oblasti tehnologije, poljoprivrede, nauke, industrije, održivog razvoja i finansija, kojima su ojačali veze dveju zemalja i dodatno unapredili saradnju. Pojedini analitičari u zbližavanju Kine i Brazila vide i početak kraja koncepta Monroove doktrine, koja već dva vekaa na čitavom latinoameričkom kontinentu. Si Đinping je istakao i da će dve zemlje “igrati važnu i pozitivnu ulogu” kada je reč o miru, stabilnosti i prosperitetu “u svojim regionima i širom sveta”.
Snažna diplomatska aktivnost NR Kine u prethodnom periodu ogleda se i u činjenici da je od kraja marta kineski lider ugostio šefove država i vlada Španije, Singapura, Malezije, Francuske i Evropske unije. I boravak brazilskog predsednika Lule da Silve u Pekingu prethodne sedmice svakako će ojačati globalnu reputaciju Kine kao zemlje “koja se pita”.
Ukupna robna razmena između NR Kine i Brazila dostigla je vrednost od rekordnih 150,4 milijarde dolara u 2022, a Peking je još od 2009. godine vodeći trgovinski partner ove najveće i najmnogoljudnije zemlje Južne Amerike. Potpuno neverovatno zvuči podatak da je od Luline prve posete Kini 2004. godine, do danas, trgovina između dve zemlje povećana čak 21 put! Brazil knjiži i priličan trgovinski suficit pošto je Kina prošle godine uvezla brazilske proizvode u vrednosti od oko 89,7 milijardi američkih dolara, a u najveću latinoameričku zemlju izvezla robu za 60,7 milijardi dolara.
Ako stavimo ove podatke u širi kontekst, videćemo, na primer, da Ruska Federacija i Kina imaju trgovinski promet vredan 190 milijardi dolara godišnje, a da su Francuzi i Kinezi tokom 2022. razmenili robu u vrednosti od 82 milijarde. Republika Srbija, kao važan strateški partner Kine na Zapadnom Balkanu – i koja je nedavno u Pekingu otpočela zvanične pregovore o slobodnoj trgovini sa “azijskim džinom” – prošle godine je iz NR Kine uvezla robe za pet milijardi dolara, dok je obim izvoza u tu zemlju bio znatno niži i iznosio je oko 1,2 milijarde dolara.
BRIKS ALTERNATIVA
Na sastanku u Pekingu, lideri Kine i Brazila saglasili su se da još više prodube saradnju u okviru organizacije BRIKS, a obe zemlje podržavaju i diskusiju članica ove grupe o daljem proširenju. Već duže vreme Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južna Afrika pokušavaju da se pozicioniraju kao alternativa Grupi sedam najrazvijenijih zemalja sveta (G7). Sadašnja petorka BRIKS-a po ukupnom učešću društvenog bruto proizvoda u svetskoj privredi već je pretekla zemlje članice G7 – Kanadu, Francusku, Nemačku, Italiju, Japan, Britaniju, SAD i EU. Procentualno gledano, države BRIKS-a učestvuju sa 31,5 odsto globalnog BDP-a, dok je udeo G7 pao na 30 procenata.
Analitičari očekuju i da će do 2030. godine BRIKS doprinositi sa više od 50 odsto globalnom BDP-u. Uprkos razumljivom međusobnom rivalitetu nekih od vodećih zemalja BRIKS-a, ova grupa ima potencijal da privuče nove članice, te stoga ne čudi da su i brojne zemlje zainteresovane da se pridruže ovoj organizaciji, a među njima su Argentina, Iran, Tunis, Saudijska Arabija, Egipat, Turska…
Zvaničnu posetu Kini Lula da Silva je, inače, otpočeo u Šangaju gde je prisustvovao inauguraciji bivše brazilske predsednice i svoje političke saveznice Dilme Rusef na mesto šefice Nove razvojne banke, poznate i kao BRIKS banka. Sedište te ustanove nalazi se upravo u ovom megalopolisu na istoku Kine, a banka je osnovana kao svojevrsna alternativa Svetskoj banci i MMF-u, u nameri da finansijski podrži zemlje u razvoju.
Možda i najvažnija poruka brazilskog predsednika u Kini odnosi se na njegov poziv zemljama u razvoju da “pronađu alternativu dolaru”. “Zašto svaka zemlja mora da bude ‘vezana’ za dolar u trgovini? Ko je odredio da dolar postane (svetska) valuta?”, zapitao se Da Silva u Šangaju. Važan korak ka dedolarizaciji već je počeo, a dve zemlje postigle su dogovor da će međusobnu trgovinu početi da obračunavaju u domaćim valutama.Na sastanku sa predsednikom Brazila Luizom Inasijom Lulom da Silvom i novi kineski premijer Li Ćijang naglasio je da su Kina i Brazil “branioci multilateralizma” i da zajednički doprinose globalnom razvoju.
SARADNJA SA SVIMA
Narodna Republika Kina u prethodnom periodu sve više pronalazi načina da se nametne kao ključni trgovinski partner zemljama Latinske Amerike, što svakako onespokojava SAD koje dugoročno smatraju da je ovaj region ipak “njihovo dvorište”. Kina je postala i najvažnije izvozno tržište za čitavu Južnu Ameriku i njen drugi po veličini trgovinski partner, odmah posle SAD.
Ipak, bez obzira na produbljivanje saradnje sa Pekingom, zvanična Brazilija ima interes da održi i unapredi snažne veze sa Sjedinjenim Državama, kao i sa drugim važnim geopolitičkim igračima. “Želimo partnerstva sa tri velika trgovinska bloka – SAD, Evropskom unijom i Kinom”, rekao je ministar finansija Brazila Fernando Hadad.
Uostalom, Lula da Silva je u svom najnovijem, trećem po redu predsedničkom mandatu pokazao prilično uravnotežen pristup prema vodećim silama sveta. On je još u februaru bio u poseti Vašingtonu, gde je na sastanku sa predsednikom SAD Džozefom Bajdenom potvrdio da “jačanje demokratije, promovisanje poštovanja ljudskih prava i rešavanje klimatske krize ostaju u centru njihove zajedničke agende”, kako se navodi u saopštenju Bele kuće.
Ipak, čini se da NR Kina danas ima više toga da ponudi Brazilu od SAD. A već tipične američke fraze o demokratiji i ljudskim pravima teško da mogu da se mere sa “opipljivim” rezultatima pregovora Pekinga i Brazilije poput izgradnje infrastrukture, transfera visokih tehnologija, unapređenja poljoprivede i biomedicine itd. I sâm Lula da Silva je izjavio da je tokom posete Kini njegova delegacija sa kineskim partnerima potpisala ugovore vredne 10 milijardi dolara.
“SAD I EVROPA PRODUŽAVAJU RAT”
U eri sve izraženije strateške konkurencije i “blokovske” podele uzrokovane ratom u Ukrajini, i Kina i Brazil nastoje da zadrže neutralan status, a obojica lidera žele da pozicioniraju svoje zemlje kao potencijalne posrednike u sukobu Rusije i Ukrajine. Lula da Silva je već odbio zahtev Amerike za (geo)političkim svrstavanjem, odbivši takođe i da šalje oružje i municiju ukrajinskoj strani. Peking i Brazilija saglasni su u oceni da samo dijalog i pregovori mogu dovesti do održivog izlaska iz krize.
Nakon posete Kini, brazilski predsednik otputovao je u državnu posetu Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Brazil je, inače, najveći trgovinski partner UAE u Latinskoj Americi, a trgovina između dveju zemalja nastavila je snažan trend rasta u 2022. godini, u ukupnom iznosu od više od četiri milijarde dolara. Lula je u Abu Dabiju predložio stvaranje novog formata sličnog G20 kako bi se okončao rat i uspostavio mir u Ukrajini. Brazilski levičarski lider optužio je SAD i Evropu da “doprinose produžetku sukoba” u Ukrajini, kao i da Vašington “podstiče” rat isporukom oružja Kijevu. Uprkos pritiscima, ni Kina ni Brazil nisu uveli sankcije Moskvi, a UAE su zadržali neutralan stav u pogledu sukoba u Ukrajini.
