Sjedinjene Američke Države saopštile su da su povećale nagradu za hapšenje predsednika Venecuele Nikolasa Madura, koga su američke vlasti optužile za trgovinu drogom. Za informacije koje mogu da dovedu do hapšenja SAD plaćaju 50 miliona dolara
Prethodna nagrada raspisana u januaru bila je 25 miliona dolara. SAD smatraju da je izbor Madura za predsednika u januaru, u vreme administracije Džozefa Bajdena, nelegitiman.
„Danas Ministarstvo pravde i Stejt department objavljuju nagradu od 50 miliona dolara za informacije koje bi dovele do hapšenja Nikolasa Madura“, napisala je državna tužiteljka Pam Bondi na društvenoj mreži Iks.
Na video snimku objavljenom na mreži Iks, Bondi je optužila Madura za saradnju sa kriminalnim grupama poput „Tren de Aragua“ i kartela „Sinaloa“.
Hil Pinto: Farsa i skretanje sa domaćih problema
„Objava američke državne tužiteljke Pam Bondi o nagradi od 50 miliona dolara za informacije koje će pomoći Vašingtonu da uhapsi predsednika Venecuele Nikolasa Madura zapravo je „cirkuska predstava i očajnički pokušaj“ da se pažnja skrene sa domaćih problema“, rekao je ministar spoljnih poslova Venecuele Ivan Hil Pinto.
„Patetična ‘nagrada’ Pamele Bondi je najsmešnija dimna zavesa koju smo ikada videli. Dok mi razotkrivamo terorističke zavere koje se organizuju iz njene zemlje, ova dama pravi medijski cirkus kako bi udovoljila poraženoj venecuelanskoj krajnjoj desnici“, napisao je Hil Pinto na svom Telegram kanalu.
Prema rečima venecuelanskog ministra, koji je snažno odbacio političku propagandu iz Vašingtona , „predstava“ Pamele Bondi predstavlja „farsu i očajnički pokušaj da skrene pažnju sa sopstvenih problema“, prenosi agencija RIA Novosti.
Veliki letnji popust na „Vreme“! Samo kliknite ovde, odaberite pretplatu i podržite redakciju u nezavisnom radu.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Napad SAD i Izraela na Iran uspeo je ono što je retko kojem sukobu “pošlo za rukom” – ubijeni su brojni verski i politički lideri Teherana, dok civile više niko ne broji. Svetsko tržište nafte se raspalo, a zauvek je izbrisan decenijama građen osećaj sigurnosti u bogatim petro-monarhijama Zaliva. Izraelu nije svejedno jer iranske rakete i dronovi sve češće prolaze kroz njegovu protivvazduhoplovnu odbranu. Tramp se ponovo posvađao sa saveznicima iz NATO, koje je optužio za kukavičluk, a u par navrata je proglasio pobedu dok rakete i dronovi samoubice u rojevima lete u oba smera, u tri smene. I sve to za samo 23 dana rata! Nije malo
Južno od Johanesburga kuca industrijsko srce Južnoafričke Republike. Ovaj region je decenijama nosio ekonomiju zemlje i borio se protiv aparthejda. Danas su radinici ostavljeni na ulici birajući da li da se leče ili da jedu
Iako je Kvinsi Adams imao uticaja, Monro je taj koji je dao poslednji pečat načelu neintervencije, nemešanja u poslove zemalja na Zapadnoj hemisferi, kao i stavovima protiv kolonizacije i rekolonizacije, te uzimanju sudbine obe Amerike u ruke Amerikanaca
Rođena je u Odesi iste 1889. godine kao i Čarli Čaplin, Tolstojeva Krojcerova sonata i Ajfelov toranj, pisala precizno o radosti prve ljubavi i o bolu slomljenog srca, tri puta se udavala i bila najbolja prijateljica tuđih muževa, suočila se sa smrću prvog muža pesnika Nikolaja Gumiljova i robovanjem sina, gubila nadu bez samosažaljenja, lični bol i tragedije svoje nacije pretvorila u besmrtne stihove, u starosti bila dostojanstvena u samoći i umrla je 5. marta 1966, istog dana i istog meseca kad je 1953. umro Josif Staljin – na dan koji je pri kraju života redovno svečano obeležavala
Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka frizirali su Platonovu ideju države i postigli ono što se u istoriji retko viđalo: kriminalizovali su sebe same
Prisluškuju li vas? Bez brige – prisluškuju. Prikupljaju li vaše lične podatke? Nego šta. Prate? Sasvim moguće. Prete li vam? Kako je kada to osetite na sopstvenoj koži, pitajte Verana Matića
Istorijski skup od Petnaestog marta nije bio „propuštena prilika“ nego važna stanica u borbi protiv režima. Narod je tada video koga je više, ali sada se vodi drugačija igra
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
