Ukrajinci i dalje veruju u pobedu u ratu s Rusijom, ali su sve spremniji za razgovore s Moskvom i mogli bi da prihvate odgađanje oslobođenja okupiranih područja.
Godina je bila teška za Ukrajinu. Posle letnje ofanzive ukrajinske vojske u kurskoj oblasti, Rusija je pojačala svoje napade u donjeckoj i harkovskoj oblasti, kao i na energetska postrojenja u ukrajinskim gradovima. Američki list Vol strit džurnal procenio je da je Rusija ove jeseni lansirala četiri puta više raketa i dronova nego u istom periodu prošle godine.
Novembarska pobeda republikanskog kandidata Donalda Trampa na američkim predsedničkim izborima unela je nesigurnost među Ukrajince. Tramp je doduše okončanje rata u Ukrajini označio kao spoljnopolitički prioritet, ali ostaje nejasno kako može da se postigne mir. Nije jasno ni u kojem obimu će biti nastavljena američka vojna pomoć Kijevu. U isto vreme, prema stručnjacima, sve više Ukrajinaca veruje da je pregovorima s Rusijom moguće doći do pravednog mira.
„Glavno je da smo izdržali“
Volodimir Fesenko iz Centra za primenjeno istraživanje politike „Penta“, kaže da je ova godina bila do sada najteža, ako se izuzmu prve nedelje rata 2022. „Najvažnije je da smo izdržali“, naglašava on u razgovoru za DW.
Uprkos umoru, Ukrajinci pokazuju doduše smanjen, ali „iznenađujuće veliki“ optimizam, smatra Anton Hruščezki iz kijevskog Internacionalnog instituta za sociologiju. Prema anketama, u pobedu veruje između 83 i 88 odsto ispitanika.
„Ali ima i pesimizma – zbog straha za budućnost i frustracije zbog nedovoljne pomoći Zapada. Velike reči nisu bile propraćene velikim delima. Osim toga, Ukrajinci jednostavno nemaju mogućnost da polože oružje. Znaju da se naprosto radi o borbi da se preživi“, kaže Hruščezki. Dodaje i da je procenat onih koji kažu da će da podnose rat onoliko dugo koliko to bude potrebno, od oktobra stabilan i iznosi 60 odsto.
Spremnost na pregovore ne znači ustupke
Istovremeno raste spremnost za pregovore s Rusijom. U poređenju s periodom od pre godinu dana, udeo ispitanika koji kategorično odbija svake pregovore s Moskvom pao je s jedne trećine, na 12 odsto. To pokazuju rezultati jedne ankete sprovedene ovog novembra.
Na Trgu nezavisnosti u Kijevu, gde broj zastavica s imenima palih ukrajinskih vojnika svakodnevno raste, pričali smo s vojnikom Jevhenom. On smatra da su pregovori s Moskvom neizbežni. Istovremeno se nada da će oni biti u korist Ukrajine.
„Sve zavisi od situacije na frontu. Potrebna nam je pomoć naših partnera, moramo da nastavimo borbu, da podržimo armiju i da sve učinimo za pobedu“, kaže Jevhen. On je, međutim, skeptičan kada je reč o strategiji da se borba nastavi dok Ukrajina ne vrati sve okupirane teritorije.
Mihajlo Miščenko iz Istraživačkog centra Rasumkov smatra da se mišljenje ljudi o pregovorima menja pod uticajem promenjene retorike državnog rukovodstva, koje od leta više ne isključuje takav scenario. „Ali ljudi govore isto što i vlada, da su spremni na pregovore ali ne i na gubitak teritorija“, kaže.
Miščenko objašnjava da većina posmatra pregovore kao put da se postigne rezultat prihvatljiv za Ukrajinu, a u to spada i povratak okupiranih područja. Tokom godine blago je porastao broj Ukrajinaca (s pet na devet odsto) koji bi bili spremni da se odreknu okupiranih teritorija.
Prvo bezbednosne garancije, pa onda povratak okupiranih područja?
I Anton Hruščezki potvrđuje da je više od pola Ukrajinaca spremno da odgodi oslobođenje okupiranih područja u ime mira, ali samo ako bi Ukrajina dobila jasne bezbednosne garancije. „Oni neće još jedan Budimpeštanski sporazum“, kaže on.
Taj sporazum su 1994. sa Ukrajinom potpisali, Rusija, Sjedinjene Države i Velike Britanija i njime se garantuje teritorijalni integritet Ukrajine, a Kijev se obavezao da će ukloniti svo sovjetsko atomsko i hemijsko oružje sa svoje teritorije.
Prema anketi koju je sproveo Info sapiens, 64 odsto ispitanika odbija pregovore s Moskvom bez ozbiljnih zapadnih garancija bezbednosti Ukrajine.
Mihajlo, građanin s kojim smo razgovarali na Trgu nezavisnosti u Kijevu, smatra da bi jedino članstvo Ukrajine u NATO donelo garanciju da Ukrajina neće opet biti napadnuta, čak i ako bi to značilo da Ukrajina mora da se odrekne nekih teritorija. „Ako nas nagovore da zamrznemo konflikt, a ne uđemo u NATO, onda se to ne bi razlikovalo od onog papira iz Budimpešte“, kaže on.
Serhij Solodki iz kijevskog analitičkog centra „Nova Evropa“ vidi dve tendencije u Ukrajini – ili da se pouzda u sopstvenu snagu ili u kolektivnu odbranu. On kaže da 31 odsto Ukrajinaca smatra da je posedovanje sopstvenog atomskog oružja najbolja garancija za bezbednost, a 29 odsto ispitanika smatra da bi bezbednost bila skopčana s „postepenom“ integracijom u NATO, s tim što bi poziv za priključenje zapadnoj vojnoj alijansi trebalo da bude upućen Ukrajini u međunarodno priznatim granicama, ali da privremeno važi samo za područja koje Kijev kontroliše – do oslobođenja okupiranih područja.
Treća po popularnost je opcija sklapanja odbrambenog sporazuma sa Vašingtonom, sa mogućnošću slanja američkih trupa u Ukrajinu – to zagovara 11 odsto ispitanika. Samo 8,9 odsto anketiranih smatra da bi bezbednost donele mirovne trupe Ujedinjenih nacija, a za trupe evropskih zemalja to misli svega 6,4 odsto anketiranih osoba.
Ukrajinci očekuju puno od Trampa
Politikolog Volodimir Fesenko veruje da će se za Kijev dosta toga promeniti kada Donald Tramp preuzme predsedničku dužnost u Sjedinjenim Državama. Dosadašnja Bajdenova administracija stalno je naglašavala da Kijev sam može da izabere vreme za pregovore. Tramp je, prema Fesenkovom mišljenju, čvrsto odlučio da pregovara odmah, ali nema strategiju za postizanje održivog mira. „Zato je najvažniji zadatak da se nađe ključ za Trampa, kako bi se u pregovore ušlo iz jake pozicije“, kaže.
Uprkos svojim protivrečnim izjavama u odnosu na rat u Ukrajini, Tramp, prema anketi koju je sproveo Info sapiens, ima poverenje 45 odsto Ukrajinaca, što je najveći procenat u Evropi. Centar „Nova Evropa“ to tumači očekivanjima da će Tramp voditi odlučniju politiku prema Ukrajini i da će isposlovati mir.
„Želela bih da sve bude završeno brzo i u našu korist, ali videćemo“, kaže Veronika iz Kijeva. Penzioner Oleksij smatra da Tramp doduše jeste nepredvidljiv, ali da će Ukrajini ipak poći za rukom da s njim uspostavi saradnju. „Ako Rusija ne bude spremana da pregovara, onda Trampu neće ostati izbor osim da pomogne Ukrajini“, smatra penzioner.
