Rusija: Stroge kontrole za Ruse sa EU vizama, Rusi u Srbiji u strahu od povratka

„Sumnjive“ vize u pasošu, postovi i komentari na društvenim mrežama protiv rata koji Rusija vodi protiv Ukrajine i donacije ukrajinskim organizacijama – sve to mogu biti razlozi za detaljne provere i „saslušanja“ Rusa pri ulasku u domovinu. U nekim slučajevima to je dovelo do kasnijeg pokretanja krivičnog postupka.

Na meti osobe sa vizama EU i SAD

Kako piše „Dojče vele“ (DW), Natalija (ime promenjeno) je, na primer, prešla granicu između Estonije i Rusije u februaru 2024. Ona kaže da je službenica granične policije prelistala njen pasoš i na jednoj stranici otkrila aktuelnu letonsku vizu kategorije „D“. Viza u toj kategoriji može na licu mesta da se pretvori u dugoročnu boravišnu dozvolu.

Policajka je zatim izbliza pogledala Nataliju i zamolila je da pođe za njom u jednu prostoriju na „ispitivanje“. Tamo joj je, kaže Natalija, pitanja postavljao službenik ruske obaveštajne službe FSB. Bio je strog, pitao je za vizu iz Letonije i za njen odnos prema „specijalnoj vojnoj operaciji“ – jedino tako se u Rusiji sme nazvati ruska invazija na Ukrajinu.

Službenik FSB je takođe pretražio Natalijin telefon. „Nije našao ništa posebno, ali je kopirao serijski broj mog mobilnog telefona“, kaže ona. Taj 15-cifreni serijski broj se može koristiti za jedinstvenu identifikaciju telefona širom sveta. Prema njenim rečima, ispitivanje je trajalo nekoliko sati.

Od tada je Natalija u Rusiju ulazila samo preko Belorusije. Na belorusko-ruskoj granici zvaničnici do sada nisu pokazivali interesovanje za njenu vizu EU ili sadržaj njenog telefona, kaže ona.

Istrage nakon detaljnog pregleda

Ruski granični službenici od 2022. redovno vrše detaljne provere prilikom ulaska i izlaska iz Ruske Federacije, piše DW.

Svako može biti sumnjiv. Postoje slučajevi kada je razlog za proveru bilo strano državljanstvo, boravišna dozvola druge zemlje ili vize zapadnih zemalja. Ako se utvrdi da osoba radi nešto što zvaničnici smatraju neprihvatljivim, obično biva privedena zbog fiktivnog krivičnog dela – psovanje na javnom mestu, nepoštovanje naređenja policajaca ili nečeg sličnog. U nekim slučajevima to se dogodilo nekoliko dana nakon prelaska granice.

Takav pristup je uobičajen među snagama bezbednosti, kaže advokat Jevgenij Smirnov za DW. Prema njegovim rečima, zvaničnici međusobno razgovaraju o pokretanju krivičnog postupka, dok se dotično lice nalazi u pritvoru zbog „sitnog huliganizma“.

Optužena za „veleizdaju“

To se dogodilo 32-godišnjoj Ruskinji Kseniji Čavani, koja je 2021. postala državljanka SAD. Kada je ušla u Rusiju u januaru 2024. njen telefon je pretresen. Predstavnik FSB otkrio je donaciju od 51 dolara koja je prebačena na račun ukrajinsko-američke fondacije „Razom za Ukrajinu“ (Zajedno za Ukrajinu). To je bilo dovoljno da se protiv nje pokrene krivični postupak „zbog veleizdaje“.

Optužena je da je na taj način podržavala ukrajinsku vojsku. Ipak je uspela da se probije do Jekaterinburga, gde žive njeni roditelji. Međutim, tamo ju je uhapsila policijska patrola jer je navodno psovala na javnom mestu.

Tanjug / Strahinja Aćimović

A šta je sa Rusima u Srbiji

Srbija je jedna od retkih zemalja u Evropi koja nije uvela sankcije Moskvi i koja ima redovne avio letove za Rusiju. Za dolazak iz Rusije nije potrebna viza, pa su to mnogi iskoristili.

Od početka ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022. u Srbiju je ušlo stotine hiljada građana Rusije. Mnogi od njih su premestili svoj posao u Srbiju, a takođe su i pojedine firme prebacivale svoje zaposlene.

Međutim, neki od njih koji se ne slažu sa političkim delovanjem ruskog predsednika Vladimira Putina u poslednjih nekoliko meseci dolaze u opasnost da će morati da napuste Srbiju, jer im vlasti ne produžavaju privremeni boravak, kao što torade većini njihovih sunarodnika u našoj zemlji.

Koposova i Nikitin

Poslednji primeri Elene Koposove i Petera Nikitina potvrđuju to.

Naime, Elena Koposova je profesor ruskog jezika i sa suprugom i dvoje dece se nastanila u Srbiji , ali nakon što je javno istupila protiv Putina, počeli su problemi.

Naime, ona je dobila dva rešenja MUP-a kojima joj se ukida boravak i nalaže da napusti Srbiju u roku od 30 dana. Jedino obrazloženje je da predstavlja „neprihvatljiv rizik“ po bezbednost Srbije.

Kako u rešenjima uopšte nije objašnjena priroda navedenog „neprihvatljivog rizika“, jedino objašnjenje je da se taj „rizik“ zasniva na tome da je Elena 5. marta 2022. godine potpisala javno obraćanje članova ruske dijaspore kojim se osuđuje ruska invazija na Ukrajinu.

Još eklatantniji je primer Petera Nikitina, koji je nekoliko puta zadržavan na aerodromu, zabranjivan mu je ulazak u zemlju, a prećeno mu je i proterivanjem.

Nikitin u Srbiji ima trajni boravak od 2016, a posle invazije Ukrajine učestvuje u radu neformalne grupe „Rusi, Ukrajinci, Belorusi i Srbi zajedno protiv rata”. To je bilo dovoljno da mu prošlog jula, kada se vraćao iz inostranstva, BIA zabrani ulazak. Posle 40 sati na beogradskom aerodromu ipak je pušten u zemlju čije je državljanstvo zatražio.

AP Photo

„Volohonski“ i „Iržanski“

Poznati su slučajevi Volohonski i Iržanski.

U Srbiju je marta 2022, nakom hapšenja u Rusiji, stigao i Vladimir Volohonski, analitičar IT podataka, opozicioni odbornik u Sankt Peterburgu i osnivač RDD. Boravio je po osnovu posla, ali je po isteku roka, izgubio radnu dozvolu i morao je da napusti Srbiju.

Iako svaka država ima suvereno pravo da kontroliše ulazak i boravak stranaca na svojoj teritoriji, kao i da odluku o proterivanju obrazloži, u slučaju „Volohonski”  se nije to desilo.

U slučaju Jevgenija i Elizabete Iržanski, marketinškog stručnjaka i umetnica, desilo se nešto slično.

Došli su u Srbiju 2022. zbog protivljenja ratu. Privremeni boravak povučen je dva meseca nakon dodeljivanja, uz nalog da za sedam dana napuste zemlju.

Podneli su tužbu, ali su se, kako su mediji preneli, preselili prvo za Crnu Goru, a onda u Argentinu.