Rusija širi nuklearnu doktrinu: Šta Putin poručuje Zapadu?

Predsednik SAD Džozef Bajden dolazi sredinom oktobra u Nemačku. Na sastanku kontakt-grupe za Ukrajinu razgovaraće se i o ograničenjima upotrebe zapadnog oružja. Putin preti nuklearnim udarom, prenosi Dojče vele.

Volodimir Zelenski otputovao je u SAD s „planom za pobedu“, ali u Vašingtonu nije dobio očekivanu efikasniju vojnu podršku Zapada. Prema želji ukrajinskog rukovodstva, ta podrška bi trebalo da bude dogovorena na samitu Ukrajine i država NATO 12. oktobra u Ramštajnu, američkoj vojnoj bazi u Nemačkoj.

Ukrajina mesecima vrši pritisak na svoje zapadne partnere da ukinu ograničenja za upotrebu zapadnog oružja u Rusiji. Međutim, velike države NATO i dalje oklevaju, ne žele da odobre dugometno oružje za ciljeve u ruskoj pozadini. Nemački kancelar Olaf Šolc opravdava odbijanje „velikim rizikom eskalacije“. Međutim, neki NATO-partneri imaju drugačiji stav.

Putin najavljuje novu nuklearnu doktrinu

U tom kontekstu, stručnjaci analiziraju i proširenje ruske nuklearne doktrine. Predsednik Vladimir Putin je proteklih meseci više puta pretio upotrebom nuklearnog oružja i naglasio da postojeća pravila treba prilagoditi „novim okolnostima“.

Krajem septembra, ruska državna televizija prenosila je snimke s inače tajne sednice „Stalne komisije Saveta bezbednosti za nuklearno odvraćanje“. Putin je na toj sednici rekao da je Rusija proširila spisak vojnih pretnji protiv kojih bi nuklearno oružje moglo da se koristi u svrhe odvraćanja. Moskva sada može da odgovori nuklearnim oružjem u slučaju žestokog vazdušnog napada, bilo da se radi o krstarećim raketama, avionima, projektilima ili rojevima dronova. Nova pravila važe i za susednu Belorusiju, koja sa Rusijom čini Državnu uniju.

Zapad kao cilj ruskih uzvratnih udara?

Ažurirana doktrina sadrži i direktnu poruku Zapadu: „U ažuriranoj verziji dokumenta predlaže se da se agresija na Rusiju od strane države bez nuklearnog oružja, ali uz učešće ili podršku neke nuklearne sile, smatra zajedničkim napadom na Rusku Federaciju“, rekao je Putin na sednici.

Za zapadne nuklearne sile ta nova formulacija mogla bi povećati rizik da postanu cilj ruskog uzvratnog udara. Prilagođenom doktrinom Moskva formalno snižava prag za upotrebu nuklearnog oružja i proširuje svoj manevarski prostor. To znači da bi Moskva mogla da odgovori nuklearnim napadom već i na masivniji napad dronovima na Rusiju, poput onih koji su već nekoliko puta izvedeni.

Međutim, ostaje nejasno gde tačno leži tačka u kojoj bi Rusija posegla za nuklearnim oružjem i da li Kremlj to uopšte razmatra. Moskva je svojevremeno ukrajinske raketne napade na Krim označila kao „crvenu linija“, ali onda ipak nije bilo nuklearne eskalacije.

Signal Zapadu

Političari i stručnjaci za bezbednost u prilagođenoj doktrini trenutno ne vide „revolucionarnu promenu“ i između ostalog ukazuju na to da preventivni nuklearni udari nisu predviđeni u doktrini. Međutim, ruski propagandisti i političari proteklih meseci više puta su zahtevali kršenje tog tabua.

U ovom trenutku nove formulacije u doktrini su „signal Zapadu“, ocenjuje litvanski ministar odbrane Laurinas Kaščiunas. Putin se plaši da bi Ukrajina od Zapada mogla dobiti mogućnost za duboke udare na ruskoj teritoriji.

„Putin zapravo priznaje da bi to ozbiljno pogoršalo situaciju za njega. Za nas to znači da bi trebalo da Ukrajini damo dugometno oružje, ukinemo geografska ograničenja (za napade), stavimo Ukrajini na raspolaganje polovnu opremu ili investiramo u ukrajinsku vojnu industriju kako bi sama mogla da proizvodi takvu opremu“, rekao je Kaščiunas za DW.

Kremlj je u međuvremenu reagovao na kritike sa Zapada u vezi s proširenom nuklearnom doktrinom. Prilagođavanje nuklearnog odvraćanja bilo je neophodno, jer se infrastruktura NATO sve više približava granicama Rusije, a zapadne sile svojim isporukama oružja Ukrajini, žele da ostvare pobedu nad Moskvom, rekao je Putinov portparol Dmitri Peskov.

Duga prethodnica nove orijentacije

Nova orijentacija ruske nuklearne politike započela je još 2000-ih, kada su se pogoršali odnosi Rusije i NATO. Moskva je reagovala modernizacijom svog strateškog i taktičkog nuklearnog oružja i prilagođavanjem strategije upotrebe.

Predsednik Putin je 2020. sveobuhvatno ažurirao nuklearnu doktrinu. Strategija je postala znatno fleksibilnija i agresivnija. Rusija zadržava pravo da upotrebi nuklearno oružje ako je zemlja ili njeni saveznici ugroženi konvencionalnim ili nuklearnim napadima. Uloga strateškog nuklearnog oružja, koje može da uništiti cele države, ostaje centralni element politike odvraćanja.

Istovremeno, naglašava se i značaj taktičkog nuklearnog oružja, koje se može koristiti na bojnom polju. Moskva bi upotrebila taktičko nuklearno oružje ako bi vojni neuspeh „nepovratno sprečio rusku vojsku da zaustavi veću neprijateljsku agresiju“, izvestio je „Fajnenšel tajms“ ovog proleća, koji je, prema sopstvenim navodima, imao pristup ruskim tajnim dokumentima iz perioda od 2008. do 2014.