Sudanski ministar spoljnih poslova Ali Jusef Šarif izjavio je u Moskvi da je postignut je sporazum o uspostavljanju ruske pomorske baze u Sudanu, na obali Crvenog mora.
„Potpuno smo saglasni o ovom pitanju i nema nikakvih prepreka, rekao je Šarif posle razgovora u Moskvi sa ruskim kolegom Sergejem Lavrovim, ali nije izneo dodatne detalje“, prenosi Rojters.
Generali sudanske vojske koji su zbacili bivšeg predsednika Omara al-Bašira 2019. godine su ponavljali da se ovaj plan razmatra, ali sporazum o ruskoj bazi nije bio realizovan.
U međuvremenu, Kremlj je negovao veze sa obe strane sukobljene u sudanskom građanskom ratu koji traje skoro dve godine, a ruski zvaničnici su poslednjih meseci posećivali ratnu prestonicu sudanske vojske Port Sudan.
Prošle godine, jedan sudanski general je rekao da je Rusija tražila od Sudana da izgradi bazu za snabdevanje brodova gorivom na Crvenom moru u zamenu za oružje i municiju.
Takva baza bi bila korisna za Rusiju, posebno nakon što je pad Asadovog režima u Siriji doveo u pitanje opstanak ruskih baza na sirijskoj obali Mediterana.
Podsetimo, u novembru 2020. godine, ruski predsednik Vladimir Putin dao je instrukcije Ministarstvu odbrane da potpiše sporazum o uspostavljanju logističkog centra za mornaricu u Crvenom moru. Moskva je čak objavila nacrt sporazuma, ali je njegovo potpisivanje više puta odlagano zbog sukoba između sudanske vojske i Snaga za brzu podršku (RSF).
Sporazum predviđa izgradnju logističkog centra u blizini grada Port Sudan. Ovaj centar će moći istovremeno da primi do četiri ruska broda, uključujući i one na nuklearni pogon.
Maksimalan broj ruskog vojnog i civilnog osoblja u logističkom centru neće prelaziti 300 ljudi, ali bi mogao biti povećan uz saglasnost sudanske strane. Prema dogovoru, sudanska strana će biti zadužena za spoljnu bezbednost baze, dok će Rusija preuzeti zaštitu pomorske granice, protivvazdušnu odbranu i unutrašnju bezbednost.
Sporazum takođe omogućava Rusiji da u bazu uvozi i izvozi oružje, municiju i opremu, kao i da uspostavlja privremene vojne položaje u Sudanu radi zaštite baze.
Strateški značaj baze i međunarodne tenzije
Stručnjak za strateška pitanja, Roland Bijamov, ističe da je Rusiji potrebna ovakva logistička stanica kao kapija ka Africi, naročito nakon što je tokom sovjetske ere izgubila pomorsku bazu Berbera u Somaliji.
Govoreći za Al Džaziru, Bijamov je naglasio da će baza pomoći ruskim brodovima u borbi protiv pirata u regionu i unaprediti ruske ekonomske i vojne projekte u Africi. On smatra da će sporazum uskoro biti potpisan i da će Rusija učiniti sve da izgradi ovu stratešku bazu, što potvrđuju i „uznemirene“ izjave zapadnih zvaničnika koji rusko-sudansku saradnju vide kao pretnju sopstvenim interesima.
Dodatni faktor zabrinutosti za Zapad jeste mogućnost da Iran takođe ojača svoje prisustvo u regionu. Teheran već snabdeva Sudan dronovima, a moguća rusko-iranska saradnja mogla bi dodatno promeniti ravnotežu moći u regiji.
Bijamov tvrdi da Rusija ne podržava nijednu stranu u sudanskom sukobu, jer njena spoljna politika nalaže neutralnost. Moskva komunicira sa svim stranama u Sudanu i potencijalno bi mogla igrati ulogu posrednika. Takođe, naglašava da su ruske kompanije, uključujući Vagner grupu, imale odnose sa komandantom RSF-a Mohamedom Hamdanom Dagalom, poznatim kao Hemedti, ali da je ta saradnja završena pre nekoliko godina.
Oprezni optimizam i neizvesnost sudbine baze
Stručnjak za vojna pitanja, Anton Mardasov, izrazio je oprezniji stav u vezi sa realizacijom sporazuma. On upozorava da njegovo potpisivanje ne garantuje dugoročno očuvanje baze, jer bi buduća sudanska vlast mogla odustati od dogovora pod pritiskom Zapada ili u zamenu za finansijske beneficije.
Ipak, Mardasov ističe da je jačanje vojne saradnje sa Sudanom jedan od ključnih ciljeva Kremlja, s obzirom na to da je Sudan drugi najveći afrički kupac ruskog oružja, odmah nakon Alžira.
Rat u Siriji pokazao je značaj pomorskih i vazdušnih baza van teritorije Rusije, jer one omogućavaju snabdevanje gorivom, municijom i rotaciju osoblja. Rusija želi da bude prisutna na ključnim trgovačkim rutama između Indije, Istočne Azije i Evrope, ali i da ozvaniči svoje vojno prisustvo u Sudanu, koje su ranije uglavnom održavale privatne vojne kompanije.
Ocena je da sudbina ruske baze u Sudanu zavisi od mnogih faktora – od političke situacije u zemlji, preko međunarodnih pritisaka, do ruskih geopolitičkih ambicija. I dok Rusija vidi ovu bazu kao stratešku tačku za širenje uticaja u Africi, Zapad sa zabrinutošću posmatra razvoj događaja, strahujući od ruskog i iranskog prodora u region Crvenog mora.
