VOJNA VEŽBA: Šangajska organizacija za saradnju
Rusija okuplja države u ekonomskom usponu, uglavnom azijske, s ciljem jačanja međusobne saradnje u uslovima globalne krize, ali i sa namerom da se od Zapada traži njihovo veće uključivanje u svetsku finansijsku politiku
U Ekaterinburgu, u „prestonici“ uralske Rusije, sredinom juna održana su dva samita: država članica Šangajske organizacije za saradnju ŠOS koju predvode Rusija i Kina, kao i prvi samit lidera neformalnog kluba država pod akronimom BRIK – Brazil, Rusija, Indija i Kina. Oba samita bila su usmerena u pravcu prevazilaženja globalne ekonomske krize, ali i ostvarenja većeg uticaja u međunarodnim organizacijama kao što su Međunarodni monetarni fond. Međutim, samiti u Ekaterinburgu pokazali su da i pored pozitivnih statističkih prognoza, novi azijski i drugi „ekonomski tigrovi“ imaju dosta razlika koje će u budućnosti biti teško prevazići. Jedna od najprimentnijih tačaka njihovog razmimoilaženja je u odnosu na pitanje uticaja američkog dolara u svetu, koje je na oba samita uglavnom otvarala država „domaćin“ – Rusija.
ŠOS: Iako se ŠOS naviše bavi pitanjima granične bezbednosti, ove godine na samitu u Ekaterinburgu Šangajska organizacija za saradnju je stavila akcenat na pitanja ekonomske saradnje i potrebu za zajedničkim prevazilaženjem svetske krize. Mediji prenose da je trgovinski obrt među članicama ŠOS-a od 2001. godine kada je stvorena do 2007. godine, porastao sa 12 na 68 milijardi dolara. Predsednik Rusije Dmitrij Medvedev je na oba samita, ŠOS i BRIK, pokušao da uveri svoje kolege na potrebu smanjenja globalne zavisnosti od američkog dolara i predložio stvaranje nadnacionalne valute. „Mi moramo jačati svetski monetarni sistem ne samo za račun američkog dolara već i drugih rezervnih valuta. Stvaranje nadnacionalne valute moglo bi postati sredstvo takvog razvoja“ – rekao je Medvedev. Taj predlog snažno je podržao samo predsednik Kazahstana Nursultan Nazarbajev, dok su drugi predsednici zemalja ŠOS-a izbegavali tu temu i govorili o unutrašnjim problemima. Po pitanju uticaja dolara i stvaranja nadnacionalne valute najsuzdržanija je bila Kina koja svoja skora dva triliona dolara valutnih rezervi drži velikim delom u američkim državnim obveznicama. Lider Kine Hu Đintao na samitu u Ekaterinburgu ponudio je državama ŠOS-a kredite u visini od ukupno 10 milijardi američkih dolara. „ŠOS bi mogao postati organizacija gde bi države članice ojačale saradnju u oblasti makroekonomske i finansijske politike, a u uslovima nedostatka likvidnosti neophodno je uspostaviti saradnju između centralnih i komercijalnih banaka“ – rekao je Hu Đintao.
BRIK: Skoro paralelno sa samitom ŠOS-a u Ekaterinburgu je održan još jedan samit država BRIK-a. To je prvi samit neformalne asocijacije država, a naziv BRIK je 2001. godine upotrebio analitičar investicione kompanije Goldman Sachs Džim Onil u svojim analizima radi lakšeg prikazivanja razvijajućih ekonomija. Predsednik Dmitrij Medvedev izneo je zaključke samita BRIK-a, rekavši da će partneri ubuduće koordinisati svoje delovanje na međunarodnim forumima i u finansijskim organizacijama s ciljem „stvaranja pravednijeg mehanizma u globalnoj ekonomiji i politici“, a lideri BRIK-a naložili su ministrima finansija da razmotre „konkretne parametre nove finansijske arhitekture“ u svetu. Mediji smatraju da se radi o inicijativama koje su države BRIK-a iznele na samitu „dvadesetorice“ u Velikoj Britaniji u martu ove godine, a reč je o uvećanju njihovih kvota u Međunarodnom monetarnom fondu (MMF) i promenama vezanim za upravljanje fondovima. Međutim, to je nemoguće bez saglasnosti SAD i Evropske unije koji imaju kontrolni paket u MMF-u (skoro 17 i 33 odsto glasova) i kontrolišu imenovanje rukovodstva. Analitičari smatraju da Brazil, Rusija i Kina žele da ulože svoje monetarne rezerve u MMF, u kom se predlaže uvećanje kapitala fonda i do 750 milijardi dolara. Kina je spremna da investira 50 milijardi, a Rusija i Brazil po 10 milijardi dolara, ali paralelno sa tim traže i povećanje broja glasova svojih predstavnika u MMF-u. Takođe, Rusija je u Ekaterinburgu, u okvirima pomenute nove svetske finansijske arhitekture, predložila da rezervne „virtualne valute“ MMF-a, paralelno sa dolarom, funtom, evrom i jenom, postanu ruski rubalj i kineski juan. Kada je reč o smanjenju uticaja američkog dolara u svetskoj ekonomiji, Brazil je najskeptičniji, a njegovi lideri smatraju „da ne treba očekivati nikakve kratkoročne inicijative po tom pitanju“.
OČEKIVANJA: Postavlja se pitanje: kakve su perspektive i koliko su realna očekivanja država ŠOS-a i BRIK-a? ŠOS kao organizacija za regionalnu saradnju pokazao se efektivan po pitanju bezbednosti i geopolitičkog uticaja. Prema kriterijumima američke organizacije Freedom Hous, članice ŠOS-a su uglavnom nedemokratske države, koje među već navedenim ciljevima – kako same tvrde – imaju zaustavljanje vojno-političkog uticaja Sjedinjenih Američkih Država u Centralnoj Aziji.
Iako na prvi pogled funkcionišu regionalno, ambicije lidera BRIK-a su više globalne, zahtevaju promene u načinu upravljanja globalnom ekonomskom i političkom moći sa Sjedinjenim Američkim Državama i državama EU na čelu. Posebno je Kina u specifičnom odnosu sa SAD, zbog dugovanja Vašingtona.
Britanski Times smatra da Rusija preko samita ŠOS-a, BRIK-a i drugih inicijativa pokušava da nađe dovoljno jake saveznike sa kojima bi mogla da osnaži svoje pozicije u odnosu na Zapad, te da samiti poput tih najviše mogu da koriste interesima Moskve. List dalje piše da su preostale države učesnice samita zaokupljene vlastitim interesima i problemima: Kina ekspanzivno kupuje energo-resurse Latinske Amerike, Afrike, Iraka i Irana; Indija je zaokupljena eskalacijom nasilja na svojim granicama, a Brazil je posvećen unutrašnjim zbivanjima. Poslednjih godina analitičari primećuju tendenciju naoružavanja azijskih država i izražavaju zabrinutost povremenim talasima nasilja u dve nuklearne sile – Pakistanu i Indiji.
Sjedinjene Američke Države i države Evropske unije možda će pristati da podele uticaj u MMF-u, UN-u i drugim međunarodnim organizacijama, ali se predviđa da je teško da će države BRIK-a u budućnosti moći da sprovode jedinstvenu politiku. Pre svega zbog različitih političkih interesa, ekonomskih sistema i njihovih nivoa razvoja. I pored svega, zapadni analitičari, a posebno iz uticajnog City Groupa, smatraju da će u bliskoj budućnosti Kina, Indija i Rusija najverovatnije postati „lokomotive svetskog ekonomskog rasta“. Već pomenuti „kum“ BRIK-a Goldman Sachs smatra da te države imaju 15 odsto udela u svetskoj ekonomiji, i da za 20 godina oni mogu nadjačati ekonomije država Velike sedmorke.
Šangajska organizacija za saradnju utemeljena je sredinom devedesetih, a od 2001. godine funkcioniše kao organizacija takozvane „azijske šestorke“, Kine i bivših sovjetskih republika Rusije, Kazahstana, Kirgizije, Uzbekistana i Tadžikistana, a kao posmatrači svake godine im se pridružuju Mongolija, Iran, Pakistan i Indija. ŠOS se uglavnom bavi pitanjima bezbednosti granica, borbe protiv terorizma i organizovanog kriminala u Centralnoj Aziji, a države članice ŠOS-a više puta su organizovale i vojne vežbe. Zapadna štampa smatra da je ŠOS „azijski pandan NATO-u“, što poriču njegovi članovi, iako ne prikrivaju da je ta organizacija stvorena sa ciljem pariranja američkom vojnom uticaju u Centralnoj i Južnoj Aziji, ali i zbog opasnosti od „prelivanja“ islamskog ekstremizma iza granica Avganistana. Ruski list Njezavisimaja gazeta piše da je za vreme samita ŠOS-a u Ekaterinburgu Iran izrazio želju da u toj organizaciji unapredi svoj status od posmatrača na stalnog člana. Predsednik Irana Mahmud Ahmadinežad je na samit ŠOS-a kasnio zbog uličnih protesta nakon predsedničkih izbora, a Njezavisimaja gazeta piše da bi učlanjenje Irana u ŠOS moglo da zaoštri odnose Rusije, pa i ostalih članica te organizacije, sa Zapadom i Sjedinjenim Američkim Državama.
Kad je reč o ostalim inicijativama o vojnoj saradnji na prostoru bivšeg Sovjetskog Saveza, države potpisnice Ugovora o kolektivnoj bezbednosti (Rusija, Belorusija, Jermenija, Kazahstan, Uzbekistan, Kirgizija i Tadžikistan), sredinom juna u Moskvi potpisali su dokument o stvaranju Zajedničkih snaga za brzo reagovanje. Ugovor o kolektivnoj bezbednosti između skoro polovine bivših sovjetskih republika stvoren je još devedesetih godina, fukncioniše po principu zajedničke reakcije u slučaju napada na članice. Zajedničke snage za brzo reagovanje Ugovora o kolektivnoj bezbednosti biće skoncentrisane uglavnom u azijskom delu bivšeg SSSR.
Iran je počeo da postavlja pomorske mine u Ormuski moreuz, jednu od najvažnijih energetskih tačaka na svetu, kroz koju prolazi oko petine globalnog transporta sirove nafte, tvrde izvori američkih obaveštajnih službi
Iran tvrdi da je gađao američku Petu flotu i više vojnih baza na Bliskom istoku u, kako navodi, „najrazornijoj operaciji“ od početka sukoba
Prvobitno najavljeno masovno otpuštanje zaposlenih u Folksvagenu sad je još masovnije. Zašto jedna od najvećih autokompanija na svetu otpušta desetine hiljada ljudi?
Video na kojem ruski predsednik Vladimir Putin prekida govor i kašlje tokom snimanja poruke za Međunarodni dan žena kratko je bio objavljen na Telegram kanalu Kremlja pre nego što je uklonjen
Donald Trump izjavio da SAD imaju ciljeve u Iranu koje bi mogli da unište za jedan dan i da čekaju razvoj situacije pre napada
Pored sitnih kriminalaca i vucibatina za jednokratnu upotrebu postoji jedna kasta koja je na samom dnu naprednjačkog lanca ishrane. Nazovimo ih jadnici, mada njihov opis više odgovara stenicama
Srbija je i meta-stabilna i hiper-ugrožena, i ekonomski tigar i tek što nije načisto propala, njenog predsednika i svi u svetu uvažavaju i obožavaju i hoće da ga svrgnu sa vlasti. Govor protivurečnosti imao je svoju svrhu, ali se u međuvremenu izlizao
Zašto su studentu Vukašinu Đinoviću i njegovoj majci „kobre“ oduzele karte na ulazu u pozorište? Zbog čega je smenjena Jelena Mirković, direktorka srednje škole u Loznici? Šta govori naprednjačko vređanja zaposlenih iz britanske ambasade u Aranđelovcu? I da li ste i vi postali građanin drugog reda
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
