Za subotu su najavljene demonstracije širom zemlje protiv politike deportacija Donalda Trampa. Tu je i grupa „No Kings“ koja poručuje da u SAD ne žele „ni prestole, ni krune, ni kraljeve“.
U Los Anđelesu se nastavljaju verovatno najveći protesti tokom drugog mandataameričkog predsednika Donalda Trampa. Ljudi i dalje demonstriraju u i oko Los Anđelesa protiv Trampove stroge imigracione politike i protiv imigracione službe ICE. Iako većina demonstranata ostaje mirna, Tramo je prvo poslao Nacionalnu gardu, a zatim i oko 700 marinaca u metropolu južne Kalifornije, piše Dojče vele (DW)
Za subotu su najavljene demonstracije širom zemlje. Otpor prema Trampovim opsežnim akcijama deportacije jeste u fokusu – ali to nije jedini razlog. Iza protesta stoji grupa koja se zove „No Kings“ (Bez kraljeva). Oni poručuju da u SAD ne žele „ni prestole, ni krune, ni kraljeve“.
Immigration Raids Los AngelesHapšenje demonstranata u Los Anđelesu / Foto: AP Photo/Eric Thayer
Demonstracije bi trebalo da se održe u subotu u svakoj od 50 američkih država, uključujući udaljenu Aljasku i ostrvsku državu Havaji. Prema rečima organizatora ukupno će biti skoro 2.000 demonstracija.
Šta su protesti „No Kings“ koji su planirani za subotu?
Protesti su dobili na aktuelnosti zbog Trampove upotrebe vojske protiv demonstranata u Los Anđelesu. Međutim, pokret „No Kings“ je generalno usmeren protiv politike Trampove administracije.
„Suprotstavili su se našim sudovima, deportovali Amerikance, hapsili ljude sa ulica, napali naša građanska prava i ukinuli naše programe pomoći“, navodi se na veb-stranici pokreta „No Kings“. Iza pokreta stoji tzv. „Inicijativa 50501“. Naziv označava 50 saveznih država, 50 protesta, jedan pokret.
Untitled-8Marinci čuvaju zgradu savezne administracije u Los Anđelesu / Foto: AP Photo/Noah Berger
Trampa njegove pristalice vide kao jakog predsednika koji uvodi red u SAD, između ostalog tako što smanjuje broj vladinih organizacija i odlučno se suprotstavlja neželjenim imigrantima. Protivnici američkog predsednika, među kojima su i organizatori „No Kings“ protesta, smatraju da on zaobilazi sudove i Kongres, ugrožavajući tako temeljne demokratske principe SAD.
To što se protesti „No Kings“ održavaju baš u subotu nije slučajnost. Oni treba da budu protivteža velikoj vojnoj paradi koju Tramp tog dana organizuje u glavnom gradu SAD.
Kako će izgledati Trampova parada u Vašingtonu?
Povod za veliku vojnu paradu je 250. godišnjica američke vojske, a održaće se 14. juna – na Trampov 79. rođendan. Zvanično, međutim, predsednik paradom odaje počast američkim vojnicima, a ne sebi.
Tema parade je „Ratovi SAD“. Biće obeleženi svi veliki vojni sukobi u američkoj istoriji: od rata za nezavisnost, preko svetskih ratova, do Vijetnama. Svaki od tih ratova predstaviće vojnici i vojnikinje u istorijskim uniformama, a za njima će marširati po 400 pripadnika savremenih jedinica u aktuelnim uniformama. Paradu će upotpuniti brojna vojna vozila, kao i borbeni avioni i helikopteri iz različitih epoha.
Nacionalna garda u centru Los Anđelesa / Foto: AP Photo/Eric Thayer
„U Vašingtonu ćemo imati spektakularnu vojnu paradu kakvu još nismo videli“, rekao je Tramp, prenose američki mediji. Događaj će biti „bolji i veći od svih parada koje smo ikada imali u ovoj zemlji“.
Poslednja vojna parada u SAD održana je 8. juna 1991. godine, u čast uspešne američke vojne intervencije u Zalivskom ratu, pod predsednikom Džordžom H. V. Bušom.
Još tokom svog prvog mandata od 2017. do 2021. godine, Tramp je želeo veliku vojnu paradu u Vašingtonu, ali su tadašnje gradske vlasti odbile plan – zbog previsokih troškova i mogućih oštećenja ulica teškim vojnim vozilima.
Možda je 250. godišnjica američke vojske sada dovoljno veliki povod da nadjača svaki otpor. Procenjuje se da će parada koštati oko 45 miliona dolara, uključujući 16 miliona dolara za popravku ulica nakon parade.
Zašto u Vašingtonu neće biti „No Kings“ demonstracija?
Protesti „No Kings“ održavaju se širom zemlje – ali ne i u neposrednoj blizini Trampove vojne parade. Američki predsednik je unapred najavio da kontrademonstracije neće biti tolerisane na njegovoj proslavi. „Ako demonstranti žele da dođu, naići će na veoma veliku silu“, rekao je predsednik u utorak.
Dakle, to je pre svega bezbednosno pitanje. Organizatori „No Kings“ pokreta kažu da žele da spreče da cela pažnja u subotu bude usmerena samo na Vašington. „Prava moć ne dolazi iz Vašingtona. Ona dolazi sa svih drugih strana“, navodi se na veb stranici pokreta. Umesto da Trampova „rođendanska parada“ bude u centru pažnje, oni žele da ljudi tog dana pričaju o događajima u ostatku zemlje – dakle, o njihovim protestima.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Napad SAD i Izraela na Iran uspeo je ono što je retko kojem sukobu “pošlo za rukom” – ubijeni su brojni verski i politički lideri Teherana, dok civile više niko ne broji. Svetsko tržište nafte se raspalo, a zauvek je izbrisan decenijama građen osećaj sigurnosti u bogatim petro-monarhijama Zaliva. Izraelu nije svejedno jer iranske rakete i dronovi sve češće prolaze kroz njegovu protivvazduhoplovnu odbranu. Tramp se ponovo posvađao sa saveznicima iz NATO, koje je optužio za kukavičluk, a u par navrata je proglasio pobedu dok rakete i dronovi samoubice u rojevima lete u oba smera, u tri smene. I sve to za samo 23 dana rata! Nije malo
Južno od Johanesburga kuca industrijsko srce Južnoafričke Republike. Ovaj region je decenijama nosio ekonomiju zemlje i borio se protiv aparthejda. Danas su radinici ostavljeni na ulici birajući da li da se leče ili da jedu
Iako je Kvinsi Adams imao uticaja, Monro je taj koji je dao poslednji pečat načelu neintervencije, nemešanja u poslove zemalja na Zapadnoj hemisferi, kao i stavovima protiv kolonizacije i rekolonizacije, te uzimanju sudbine obe Amerike u ruke Amerikanaca
Rođena je u Odesi iste 1889. godine kao i Čarli Čaplin, Tolstojeva Krojcerova sonata i Ajfelov toranj, pisala precizno o radosti prve ljubavi i o bolu slomljenog srca, tri puta se udavala i bila najbolja prijateljica tuđih muževa, suočila se sa smrću prvog muža pesnika Nikolaja Gumiljova i robovanjem sina, gubila nadu bez samosažaljenja, lični bol i tragedije svoje nacije pretvorila u besmrtne stihove, u starosti bila dostojanstvena u samoći i umrla je 5. marta 1966, istog dana i istog meseca kad je 1953. umro Josif Staljin – na dan koji je pri kraju života redovno svečano obeležavala
Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka frizirali su Platonovu ideju države i postigli ono što se u istoriji retko viđalo: kriminalizovali su sebe same
Prisluškuju li vas? Bez brige – prisluškuju. Prikupljaju li vaše lične podatke? Nego šta. Prate? Sasvim moguće. Prete li vam? Kako je kada to osetite na sopstvenoj koži, pitajte Verana Matića
Istorijski skup od Petnaestog marta nije bio „propuštena prilika“ nego važna stanica u borbi protiv režima. Narod je tada video koga je više, ali sada se vodi drugačija igra
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
