Svi američki visoki zvaničnici slažu se u tome da zatočenici u kavezima na Kubi nisu ratni zarobljenici, zato što im je cilj da ubijaju američke civile. Potpredsednik Dik Čejni izjavio je televiziji Fox da se "pravno pitanje statusa zatočenika razmatra među pravnicima i da će doći do predsednika Buša. On će doneti odluku"
Odbijajući pritisak grupa za zaštitu ljudskih prava i većine evropskih saveznika, američki sekretar za odbranu Donald Ramsfeld je u nedelju objavio da 158 zarobljenika utamničenih u vojnoj bazi Gvantanamo na Kubi ne mogu da budu tretirani kao ratni zarobljenici. „Oni nisu ratni zarobljenici. Oni to neće ni biti“, rekao je on tokom svoje prve posete američkoj vojnoj bazi na jugoistoku Kube. Bušova admnistracija je zarobljenike, prebačene iz Avganistana, svrstala u kategoriju „boraca van zakona“, što znači da su lišeni prava koje im daje Ženevska konvencija. Analitičari kažu da SAD odbijaju da im daju status ratnih zarobljenika jer žele da imaju odrešene ruke u njihovom ispitivanju.
Zvaničnici Stejt departmenta ističu da je šef američke diplomatije Kolin Pauel zatražio od predsednika Buša da javnosti predoči kako administracija poštuje Ženevsku konvenciju koju koristi kao ideju vodilju o tome kako se postupa sa zarobljenicima. Pauel ne traži da zatočenici na Kubi dobiju status ratnih zarobljnika, kažu zvaničnici, ali on veruje da je važno da se istakne privrženost SAD Ženevskoj konvenciji za slučaj da američki vojnici budu zarobljeni u nekom budućem sukobu.
U ČEMU JE KVAKA: Kao borci van zakona, zatočeni talibani i pripadnici Al Kaide mogu da budu ispitivani mnogo podrobnije nego u slučaju da uživaju status ratnih zarobljenika. Uz to, Ženevska konvencija nalaže njihovo puštanje na slobodu po prestanku neprijateljstava. Konvencija iz 1949. godine određuje da je ratni zarobljenik onaj ko je u uniformi i ima vojne oznake, ko otvoreno nosi oružje i „bori se za svoju državu“.
„U ovom slučaju nema kolebanja“, izjavio je Ramsfeld uoči inspekcije zatvora na Kubi. „Al Kaida nije država. Zarobljenici nisu imali oružje, ni uniforme ni oznake.“ Ramsfeld tvrdi da se u logoru s njima prostupa „humano, u skadu sa Ženevskom konvencijom“.
Pitanje je kakvu će pravnu zaštitu zarobljenici dobiti i kakva vrsta dokaza može da bude iskorišćena protiv njih. Po Konvenciji, ratnim zarobljenicima se može suditi samo na vojnom sudu. Tada imaju pravo na branioca po sopstvenom izboru i na žalbu na presudu. Onima koji su stavljeni van zakona može se suditi na tri moguća načina: pred građanskim sudom, vojnim sudom ili pred vojnom komisijom. Američki pravni stručnjaci kažu da je moguće da će pripadnici Al Kaide višeg ranga biti tretirani kao ljudi van zakona, dok bi talibani najverovatnije mogli na kraju da se nađu u kategoriji ratnih zarobljenika.
PODIZANJE ULOGA: Ulog u ovoj raspravi je naglo podigao njujorški „Vol strit džornal“ vešću da je primio fotografiju svog reportera Danijela Perla, nestalog prošle sedmice u Pakistanu, sa puščanom cevi uperenom u glavu. Fotografija je listu stigla od grupe koja sebe naziva Nacionalnim pokretom za obnovu pakistanskog suvereniteta i koja traži bolji tretman zatočenih na Kubi. Grupa je poručila da je Perl zarobljen u „veoma nehumanim uslovima, sasvim sličnim onima u kojima se sad nalaze Pakistanci i pripadnici drugih suverenih država zatočeni na Kubi od strane američke armije“. „Ako Amerikanci budu bolje postupali sa našim sunarodnicima, tada će biti bolje i za Perla i za druge Amerikance koje zarobimo.“
Dok je pažnja javnosti usredsređena na okove i kaveze od bodljikave žice u kojima se zatočenici drže, Pentagon je suočen s težim problemom – kako da osumnjičene za terorizam zaista osudi. Vojni stručnjaci kažu da će biti teško dokazati bilo koju od krupnih optužbi, bilo da je reč o zaveri, ubistvu, ili nekom drugom ratnom zločinu zatočenih.
Pokazalo se da je jedan od problema i to kako osumnjičene naterati da progovore. Za razliku od američkog talibana Džona Vokera Linda, koji je potanko razgovarao sa istažiteljima FBI-ja, u bazi Gvantanamo Amerikanci će imati mučan posao sa zatočenicima koji ne veruju u američki pravosudni sistem i ne govore engleski. Istraga će morati da se osloni na dokumente i komjuterske zapise zaplenjene u Avganistanu da bi zatočene povezala s terorističkim delovanjem Al Kaide.
Ramsfeld insistira na tome da su zatočenici „borci van zakona“, što je odrednica obično rezervisana za plaćenike i špijune. Svako njihovo podvođenje pod kategoriju ratnih zarobljenika učiniće skupljanje dokaza težim.
Pitanje određivanja statusa je ključno. Po Ženevskoj konvenciji, ratni zarobljenik tokom ispitivanja treba da odgovori samo davanjem imena, čina i serijskog broja, mada tamničari mogu da postave i neka dodatna pitanja. Na kraju rata ratni zarobljenik mora biti ili vraćen u svoju zemlju ili optužen za zločin.
NESLAGANJE EVROPSKIH SAVEZNIKA: Svi američki visoki zvaničnici slažu se u tome da zatočenici u kavezima na Kubi nisu ratni zarobljenici, zato što im je cilj da ubijaju američke civile. Potpredsednik Dik Čejni izjavio je televiziji Fox da se „pravno pitanje statusa zatočenika razmatra među pravnicima i da će doći do predsednika Buša. On će doneti odluku“.
Buš je u utorak objavio da će administracija odlučivati, od slučaja do slučaja, da li će sa Kube poslati kući više od 100 Saudijaca zatvorenih u pomorskoj bazi, što je u ponedeljak zatražila njihova vlada, najbliži američki saveznik u arapskom svetu. Saudijska Arabija je objavila da se više od 100 njenih podanika nalazi iza žice u Gvantanamu – što je daleko najveći deo zatočenih osumnjičenih terorista.
Američki vojni zvaničnici ne navode pojedinosti o osumnjičenim ljudima uhvaćenim u Avganistanu, osim da su iz 25 zemalja. Neke države, uključujući Australiju, Jemen, Švedsku i Britaniju, objavile su da među zatočenicma ima njihovih državljana, dok je Francuska prošlog vikenda poslala delegaciju u Gvantanamo da proveri državljanstvo onih koji govore francuski.
Evropski saveznici ne misle da zarobljenike treba držati u otvorenim kavezima i ne slažu se sa planovima SAD da im se sudi pred tajnim vojnim sudovima. Takođe, ne prihvataju mogućnost da budu osuđeni na smrt, što je kazna van zakona u gotovo celoj Evropi.
Dik Čajni kaže da se „sa zarobljenicima postupa humano“. Ali, „oni su najgori od najgorih. Oni su izuzetno opasni. Spremni su da ubiju milione nedužnih Amerikanaca ne štedeći ni svoj život. Oni verovatno imaju podatke koji su nam potrebni za vođenje rata protiv terorizma.“ „Ulazimo u novo doba“, dodaje Čejni. „Do sada nismo imali posla sa držanjem velikog broja terorista.“
Ramsfeld kaže da je objavljivanje fotografija zatočenika u okovima na rukama i nogama, obrijanih i ošišanih, sa kapuljačama na glavama i povezima preko očiju, bila greška. Tako se s njima postupalo samo prilikom prebacivanja iz Avganistana iz zdravstvenih razloga i radi bezbednosti, objasnio je on. Sad nose lisice samo kada ih izvode iz ćelija.
Ipak, tretman zatočenika, koji verovatno nije u skladu s međunardnim normama, nije osnovno pitanje. Osnovno pitanje je njihov pravni položaj. Izbor Gvantanama, kažu analitičari, nije ohrabrujući. Ramsfeld tvrdi da je baza na Kubi „najmanje loše mesto“ za držanje tako opasnih ljudi. Ali, oni su isto tako bezbedno mogli da budu zatočeni u logorima u Avganistanu u bazama savezničkih država ili u zatvorima u samoj Americi. I Ramsfeld je priznao da SAD imaju dovoljno bezbednih zatvora za pripadnike Al Kaide i talibana. U jednom trenutku Anerikanci su najavili da će u Gvantanamu podići logor za 2000 osumnjičenih terorista, ali su od toga izgleda odustali.
SMEŠTAJ U PRAVNOJ PRAZNINI: Jedinstvena privlačnost Gvantanama nije u tome što je baza daleko, što se nalazi na ostrvu oko koga plivaju ajkule, već u tome što leži van domašaja jurisdikcije američkih sudova. Kuba osporava američko vlasništvo nad bazom, mada kubanske vlasti (raspoložene za saradnju) nisu digle glas zbog dolaska zatočenika na svoje ostrvo. Grupa američkih aktivista za zaštitu ljudskih prava podnela je tužbu Federalnom sudu zbog izbora mesta zatočenja, ali će po svoj prilici biti odbijeni. Suština je, kako primećuje londonski „Ekonomist“, u tome što će u bazi na Kubi zatočenici biti tačno tamo gde američki zvaničnici hoće da oni budu – u pravnoj praznini.
U prilog tome govori slučaj američkog talibana Džona Vokera Linda. Kao i drugim pripadnicima Al Kaide, njegova duga kosa i brada su obrijani. Obučen je u zatvorsku odeću i tu prestaje svaka sličnost. Lind nije odveden na Kubu, nije bio okovan niti mu je stavljen povez preko očiju tokom leta iz Avganistana u SAD. Lind je sproveden pravo u sud gde mu je američki federalni sudija zakazao suočenje za 24. jul. Lind je saslušao optužbu u prisustvu advokata po svom izboru. Njegovi roditelju su bili na stepenicima sudske zgrade gde su novinarima pričali koliko ga vole i kako je nevin. Razlika između ponašnja prema dvadesetogodišnjem Lindu, optuženom da je bio član Al Kaide, i onih zatočenih na Kubi pod istom otužbom leži, naravno, u činjenici da je Lind američki državljanin. Američka vlada još nije ponudila nikakav argument da ovu razliku opravda.
Džona Vokera Linda, alijas Abdulaha Hamida, zarobila je avganistanska Severna alijansa posle četvorodnevne bitke za utvrđenje Kala Džangi. Hamid je bio jedan od samo 86 preživelih. Pokazalo se da je donekle obrazovan i da potiče iz porodice srednje američke klase. Prihvatio je islam i pre šest meseci otišao u Avganistan da pomogne talibanima u stvaranju „istinske islamske države“. Neposredno po zarobljavanju ispričao je novinaru „Njusvika“ da je rodom iz Vašingtona, ali da je odrastao na drugim mestima. U 16. godini je prešao u islam, a zatim otišao u Pakistan da izučava Koran. „Na svojim putovanjima došao sam u dodir s vođama talibanskog pokreta. Talibanske ideje su me ispunile. Prešao sam u Avgansitan da pomognem islamskoj vladi zato što su talibani jedini koji su zaista primenjivali islamski zakon.“ Upitan da li podržva napad na SAD 11. septembra, oklevao je: „To zahteva dugo i složeno objašnjenje. Nisam jeo dva ili tri dana i misli su mi suviše zbrkane da bih dao pravi odgovor.“ Pritisnut da ipak odgovori, Lind je rekao; „Da ja to podržavam.“
Dok Tramp ide utabanim putem raspaljivanja narodnog nezadovoljstva, koristeći poslednjih dana sve više psovki i vulgarnosti, Kamala Haris se okomila na njegovu ličnost, s obzirom na to da je on još tokom predsedničke debate otkrio svoju neuravnoteženu prirodu, narcisističke porive i sklonost bizarnim teorijama zavere, što se potpuno podudara sa onim što su demokrate uvek govorile o njemu
Pomalo paradoksalno, ali šanse upućenih i manje upućenih da pogode rezultat prilikom predviđanja slične su. Jedino što su ovi upućeniji nešto oprezniji i ne toliko hrabri da iznose čvrste stavove jer znaju da su im šanse za uspeh gotovo pa 50-50 i da ne bi bilo preterano iznenađenje da bilo ko od kandidata prikupi 300 i kusur elektora. Međutim, osećaj kaže da dobija Tramp, ali i da aktuelna potpredsednica Haris ima bar 47 odsto šansi za pobedu
Početkom septembra ruski predsednik Putin pozvao je Aleksandra Vučića da se Srbija pridruži BRIKS-u. Samit je održan od 22. do 24. oktobra. Vučić nije otišao, već je poslao Vulina. Šta se na samitu desilo? Šta je uopšte BRIKS? Koliko je ova grupa zemalja važna za međunarodnu geoekonomiju i geopolitiku? Kakve bi koristi Srbija imala ako bi se priključila BRIKS? Iako je počeo kao ekonomska platforma, BRIKS se s vremenom pretvorio u geopolitičku platformu za čije članove je sloboda u izboru valute kojom će trgovati na međunarodnom tržištu postala pitanje ekonomske i nacionalne bezbednosti
Stotine hiljada glasova na predsedničkim izborima i referendumu o Evropskoj uniji, u Republici Moldaviji je bilo kupljeno. Kako je funkcionisala ova izborna prevara, u koju je Rusija umešala prste
Najmanje 73 osobe stradale su u bujičinim poplavama na jugoistoku Španije usled obilnih kiša u utorak, 29. oktobra, a za desetinama nestalih se i dalje traga, potvrdile su vlasti
Skidanje pa vraćanje semafora na raskrsnici kod Ušća koja je pretvorena u kružni tok je još jedan eksperiment in vivo na Beograđanima
Šefica Evropske komisije donela je pohvale Vučiću. Ali, ništa lično, pa ona je ionako došla samo zbog posla, a ne zbog nekakvih „evropskih vrednosti“
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
