Dim koji se izvio nad Moskvom nakon udara ukrajinskih dronova i sve veći problemi na frontu približavaju posledice rata Vladimiru Putinu. Iako je pod pritiskom spolja i iznutra, malo je znakova da je spreman da odustane od sukoba koji je sam pokrenuo
Ruskog predsednika Vladimira Putina često optužuju da se izolovao od sve lošije stvarnosti svoje invazije na Ukrajinu. Ali oblake crnog dima nad Moskvom u četvrtik verovatno ni on nije mogao da ignoriše. Na svega 16 kilometara udaljenosti od glavnog grada Rusije uništene su rafinerije, izveštava CNN.
Protivvazdušnu odbranu prestonice probili su jeftini dronovi, kakvi su do sada pravili velike probleme Ukrajini, a sada ih svake noći lansira ka Rusiji. Ekološka katastrofa odvija se pred očima ruske javnosti. Šteta od pogođenih rafinerija uticaće na snabdevanje gorivom i možda dovesti do redova na benzinskim pumpama.
Foto: Moscow Region Governor Andrei Vorobyev's official telegram channel via APMoskva: Dim nakon udara ukrajinskih dronova
Ima li Zelenski rešenje
Neprestano objavljivanje snimaka ove nesreće, koje su ruske vlasti pokušavale da ograniče, dokaz je da je propagandni aparat zakazao. Otkako je dron pogodio Kremlj u maju 2023. godine, ukrajinski napadi remete život u Moskvi, pa je čak bio smanjen i program za prošlomesečnu parada povodom Dana pobede.
Foto: Tetiana Dzhafarova/Pool Photo via APUkrajina odgovora na ruska bombardovanja
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski opisao je napade kao odgovor na neprekidna ruska noćna bombardovanja, koja su u ponedeljak pogodila i najstariji crkveni kompleks u Kijevu. A deluje da je Zelenski dodatno ohrabren nedavnim sastankom G7.
Sa sastanka sa Trampom, Zelenski je izašao nagoveštavajući da bi Ukrajina mogla da počne da proizvodi sisteme protivvazdušne odbrane i rakete kakve poseduju SAD i Evropa.
Iz Trampovog promenljivog raspoloženja tokom samita G7 nije jasno da li uopšte još uvek ima volju da posreduje između Moskve i Kijeva. Čak i njemu mora biti jasno da ga je Kremlj do sada uglavnom ignorisao.
Nada da bi Putin mogao da pronađe neki izlaz iz sukoba i dalje opstaje. Davao je nejasne prognoze da će se rat uskoro završiti i da bi bivši nemački kancelar Gerhard Šreder mogao biti posrednik između Rusije i Evrope. To je EU kategorički odbila.
Dok se pojavljuju snimci pocrnele kiše koja pada po automobilima u Moskvi, odluka o daljem toku rata ponovo je u rukama njegovog tvorca – Putina. Možda je previše optimistično očekivati da će izabrati diplomatiju i postepeno gašenje sukoba za koji zapadne obaveštajne službe procenjuju da je odneo živote pola miliona njegovih sunarodnika, kako bi zauzeo deo Ukrajine koji predstavlja oko 0,7 odsto površine Rusije, piše CNN.
Surova realnost Vladimira Putina
Tokom decenija, Putin je gradio imidž hladnokrvnog državnika. Razmere katastrofe pred njegovim vratima, ali i na udaljenom frontu, gde ukrajinske rakete srednjeg dometa svakodnevno remete ruske linije snabdevanja i izazivaju nestašice goriva na okupiranom Krimu, sada sigurno utiču na njegovo odlučivanje. Međutim, to ne mora nužno značiti da će odmah zatražiti izlaz iz sukoba. Možda upravo suprotno.
Ovo je trenutak u kojem Putin ne može sebi da priušti da deluje slabo. Ovo je njegov rat i on želi da odredi njegovu sudbinu, kako u godinama koje dolaze tako i u istoriji. Problemi na frontu su očigledni, ali on bi mogao sebe da ubedi da je ovo samo još jedan prolazni nedostatak ratne sreće, te da će Rusija uskoro sustići Ukrajinu u korišćenju dronova i ubrzati osvajanje teritorije, analizira CNN.
Najveći rizik za Putina dolazi iznutra. Prošle nedelje bio je primoran da prizna ekonomsku štetu koju nanose ukrajinski napadi, da prihvati da teritorije ne osvaja željenom brzinom i da se suoči sa rastućim nezadovoljstvom zbog gašenja interneta, što je u raskoraku sa narativom o potpunoj pobedi.
Velike političke promene u Rusiji ranije su dolazile nakon neuspešnih ratova. Izlazak Rusije iz Prvog svetskog rata doveo je do krvave revolucije, poraz u Avganistanu prethodio je haotičnom raspadu Sovjetskog Saveza, itd. Ne treba očekivati lake promene, čak i ako do njih, što deluje malo verovatno, uopšte dođe, zaključuje CNN.
Putinovih 26 godina na čelu Rusije do nedavno su bile obeležene veštim manevrisanjem, pragmatizmom i velikim geopolitičkim uticajem. Sledeći potez Moskve, dok se nad njenim horizontom uzdiže čađavi dim, morao bi da bude pronalaženje načina da prihvati sopstvenu slabost i prilagodi joj se, a da pritom ne ukalja predstavu o sopstvenoj snazi.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Rat protiv Irana je do sada najveći Trampov spoljnopolitički promašaj. Potcenio je snagu Islamske Republike. Narušio je savezništvo sa zemljama Zaliva, koje su kroz gorku lekciju utvrdile da Amerika ne može da im garantuje bezbednost. Pokvareni su odnosi sa Izraelom. Svet je zbog intervencije plaćao dramatično višu cenu nafte. Mnogi iranski zahtevi su iznenađujuć lako uvaženi, što potvrđuje da se Trampu žurilo da što pre izađe iz rata u koji uopšte i nije trebalo da uđe
Svega nekoliko sati nakon što su objavljeni rezultati istorijskog referenduma u Velikoj Britaniji, Najdžel Faraž je gostovao u jutarnjem programu ITV. Euforija među 52 odsto Britanaca koji su glasali da izađu iz EU bila je na vrhuncu. Onih 48 odsto koji su bili protiv uglavnom su bili očajni. A onda je Faraž pristalicama Bregzita servirao bombu za doručak. Znate onih 350 miliona funti nedeljno što smo Boris i ja obećavali da ćemo umesto u kasu EU preusmeriti u britanski zdravstveni sistem? E, od toga najverovatnije nema ništa
Izgledno je da će se i neki autsajderi dokopati drugog kruga – najbliži tome su reprezentativci Zelenortskih Ostrva, Konga i Irana. Uspeli su da odole najjačim reprezentacijama i zaslužili da svoju požrtvovanost i hrabrost krunišu plasmanom među 32 najbolje ekipe
Svaki peti građanin Nemačke ne može da priušti nedelju dana odmora, pokazuju podaci nemačkog Zavoda za statistiku. Rast cena putovanja dodatno opterećuje kućne budžete
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
