Dim koji se izvio nad Moskvom nakon udara ukrajinskih dronova i sve veći problemi na frontu približavaju posledice rata Vladimiru Putinu. Iako je pod pritiskom spolja i iznutra, malo je znakova da je spreman da odustane od sukoba koji je sam pokrenuo
Ruskog predsednika Vladimira Putina često optužuju da se izolovao od sve lošije stvarnosti svoje invazije na Ukrajinu. Ali oblake crnog dima nad Moskvom u četvrtik verovatno ni on nije mogao da ignoriše. Na svega 16 kilometara udaljenosti od glavnog grada Rusije uništene su rafinerije, izveštava CNN.
Protivvazdušnu odbranu prestonice probili su jeftini dronovi, kakvi su do sada pravili velike probleme Ukrajini, a sada ih svake noći lansira ka Rusiji. Ekološka katastrofa odvija se pred očima ruske javnosti. Šteta od pogođenih rafinerija uticaće na snabdevanje gorivom i možda dovesti do redova na benzinskim pumpama.
Neprestano objavljivanje snimaka ove nesreće, koje su ruske vlasti pokušavale da ograniče, dokaz je da je propagandni aparat zakazao. Otkako je dron pogodio Kremlj u maju 2023. godine, ukrajinski napadi remete život u Moskvi, pa je čak bio smanjen i program za prošlomesečnu parada povodom Dana pobede.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski opisao je napade kao odgovor na neprekidna ruska noćna bombardovanja, koja su u ponedeljak pogodila i najstariji crkveni kompleks u Kijevu. A deluje da je Zelenski dodatno ohrabren nedavnim sastankom G7.
Sa sastanka sa Trampom, Zelenski je izašao nagoveštavajući da bi Ukrajina mogla da počne da proizvodi sisteme protivvazdušne odbrane i rakete kakve poseduju SAD i Evropa.
Iz Trampovog promenljivog raspoloženja tokom samita G7 nije jasno da li uopšte još uvek ima volju da posreduje između Moskve i Kijeva. Čak i njemu mora biti jasno da ga je Kremlj do sada uglavnom ignorisao.
Nada da bi Putin mogao da pronađe neki izlaz iz sukoba i dalje opstaje. Davao je nejasne prognoze da će se rat uskoro završiti i da bi bivši nemački kancelar Gerhard Šreder mogao biti posrednik između Rusije i Evrope. To je EU kategorički odbila.
Dok se pojavljuju snimci pocrnele kiše koja pada po automobilima u Moskvi, odluka o daljem toku rata ponovo je u rukama njegovog tvorca – Putina. Možda je previše optimistično očekivati da će izabrati diplomatiju i postepeno gašenje sukoba za koji zapadne obaveštajne službe procenjuju da je odneo živote pola miliona njegovih sunarodnika, kako bi zauzeo deo Ukrajine koji predstavlja oko 0,7 odsto površine Rusije, piše CNN.
Tokom decenija, Putin je gradio imidž hladnokrvnog državnika. Razmere katastrofe pred njegovim vratima, ali i na udaljenom frontu, gde ukrajinske rakete srednjeg dometa svakodnevno remete ruske linije snabdevanja i izazivaju nestašice goriva na okupiranom Krimu, sada sigurno utiču na njegovo odlučivanje. Međutim, to ne mora nužno značiti da će odmah zatražiti izlaz iz sukoba. Možda upravo suprotno.
Ovo je trenutak u kojem Putin ne može sebi da priušti da deluje slabo. Ovo je njegov rat i on želi da odredi njegovu sudbinu, kako u godinama koje dolaze tako i u istoriji. Problemi na frontu su očigledni, ali on bi mogao sebe da ubedi da je ovo samo još jedan prolazni nedostatak ratne sreće, te da će Rusija uskoro sustići Ukrajinu u korišćenju dronova i ubrzati osvajanje teritorije, analizira CNN.
Najveći rizik za Putina dolazi iznutra. Prošle nedelje bio je primoran da prizna ekonomsku štetu koju nanose ukrajinski napadi, da prihvati da teritorije ne osvaja željenom brzinom i da se suoči sa rastućim nezadovoljstvom zbog gašenja interneta, što je u raskoraku sa narativom o potpunoj pobedi.
Velike političke promene u Rusiji ranije su dolazile nakon neuspešnih ratova. Izlazak Rusije iz Prvog svetskog rata doveo je do krvave revolucije, poraz u Avganistanu prethodio je haotičnom raspadu Sovjetskog Saveza, itd. Ne treba očekivati lake promene, čak i ako do njih, što deluje malo verovatno, uopšte dođe, zaključuje CNN.
Putinovih 26 godina na čelu Rusije do nedavno su bile obeležene veštim manevrisanjem, pragmatizmom i velikim geopolitičkim uticajem. Sledeći potez Moskve, dok se nad njenim horizontom uzdiže čađavi dim, morao bi da bude pronalaženje načina da prihvati sopstvenu slabost i prilagodi joj se, a da pritom ne ukalja predstavu o sopstvenoj snazi.
Izvor: CNN
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Humanoidni roboti pevaju, đuskaju, rukuju se, igraju tenis. Ali to je samo šou. Iza zabave odvija se tiha revolucija mašina koje će zameniti ljudsku radnu snagu. Kina je u tome dva koraka ispred svih
Najmanje 35.000 ljudi više nego što je uobičajeno preminulo je tokom četiri uzastopna toplotna talasa širom Evrope, a konačan broj žrtava mogao bi biti znatno veći jer podaci za avgust još nisu kompletirani
Političari na Kosovu ne mogu da se dogovore. Čak tri izbora zaredom su održana, ali parlament nije izabrao predsednika
Raketa SCALP je francuska verzija britanske rakete Storm Shadow, visokoprecizne rakete koja se lansira iz vazduha i ima domet veći od 250 kilometara
Prema dvogodišnjoj istrazi agencije AP objavljenoj 2024. godine, više od 500 privatnih kompanija koristilo je rad zatvorenika u Alabami tokom prethodnih nekoliko godina
Pod parolom „od njih mi ništa ne treba“, mnogi kažu da neće uzeti 6.000 dinara koje Vučić i Mali "daruju" narodu iz Akcionarskog fonda. Od takvog vida protesta je, međutim, slaba vajda
Petnaest godina ove vlasti se ogledaju u tome što duže od mesec dana nadležni ne umeju da ugase požar u Deliblatskoj peščari. Tu ne pomažu nikakve teorije zavere
Zašto su pojedinci Vučiću u brk skresali svoje ogorčenje zbog izneverenih obećanja, laži i obmana njegovog režima? I to još u unutrašnjosti gde vlada gola represija
Evropa i Srbija: Slučaj “Crvene zvezde”
Kako je fudbalski klub postao poslovno-politički projekt Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
