Ruska policija u Moskvi i Sankt Peterburgu hapsi ljude koji hoće da polože cvet za preminulog Alekseja Navaljnog. On je najpoznatiji, ali tek jedan od mnogih političkih zatvorenika u Rusiji
Aleksej Navaljni koji je, prema tvrdnjama ruskih zvaničnika, preminuo u kaznenoj koloniji u petak, bio je najistaknutiji zatvoreni opozicioni političar u Rusiji i žestoki kritičar predsednika Vladimira Putina, ali ne i jedini iza rešetaka, piše Glas Amerike.
Zatvaranju ruskih opozicionara jednim delom je doprinela i srpska BIA, makar je tako tvrdio Vladimir Kara-Murza koji je osuđen na zatvorsku kaznu od 25 godina. U svedočenju pred sudom on je rekao da je tadašnji šef BIA Aleksandar Vulin lično transkripte snimaka u Srbiji prisluškivanih ruskih opozicionara bio odneo u Moskvu i predao sekretaru za nacionalnu bezbednost Rusije Nikolaju Patruševu.
Kara-Murza je u intervjuu za dnevni list „Nova“ tada rekao da je Vulin u maju 2021. godine boravio u Moskvi kako bi predao te transkripte. „Tad se sastao sa Patruševim, a zatim su formirali takozvanu Radnu grupu za borbu protiv obojenih revolucija“, rekao je Kara-Murza.
Ovo je spisak istaknutih opozicionara i aktivista koji se trenutno nalaze u ruskim zatvorima.
Ilja Jašin
Dugogodišnji saveznik Navaljnog i bivši šef jedne opozicione stranke Ilja Jašin je u decembru 2022. osuđen na osam i po godina zatvora zbog izjava na sopstvenom Jutjub kanalu o ratnim zločinima koje su navodno počinile ruske snage u predgrađu Kijeva Buči.
Moskva je kriminalizovala „širenje lažnih informacija“ o ruskim oružanim snagama ubrzo nakon što je poslala vojsku u Ukrajinu u februaru 2022.
U završnoj reči na izricanju presude, Jašin (40) je imenovao Putina kao „osobu odgovornu za ovaj pokolj“ i rekao da je „bolje provesti 10 godina iza rešetaka kao pošten čovek, nego da ćutke umirem od srama zbog krvi koju vaša vlada proliva“.
Vladimir Kara-Murza
Vladimir Kara-Murza je opozicioni političar i bivši pomoćnik Borisa Nemcova, opozicionara koji je ubijen u centru Moskve 2015. On je u aprilu 2023. osuđen na 25 godina zatvora zbog „izdaje“ i drugih optužbi koje je negirao, upoređujući predmet protiv njega sa pokaznim suđenjem u staljinističkom stilu.
Kara-Murza (42) prebačen je prošlog meseca u novu sibirsku kaznenu koloniju i nalazi se u strogoj izolaciji.
On pati od nervnog poremećaja nakon što je preživeo dva pokušaja trovanja, a njegova supruga Evgenija je rekla da se plaši za život supruga u zatvoru.
Igor Girkin
Istaknuti bivši komandant nacionalističke milicije, takođe poznat kao Igor Strelkov, osuđen je prošlog meseca na četiri godine zbog podsticanja ekstremizma nakon što je uvredio Putina.
Girkin (53) je javno zagovarao ideje o kandidovanju protiv Putina na predsedničkim izborima u martu, rekavši da bi mogao da uradi bolji posao od lidera Rusije. On je negirao optužbu za ekstremizam, a njegov pravni tim je rekao da planira da uloži žalbu.
Pritvor mu je određen prošlog jula nakon što je osnovao „Klub ljutih patriota“ da „spase Rusiju od opasnosti od sistemskih previranja zbog vojnih neuspeha“.
Girkin je pomogao Rusiji da anektira poluostrvo Krim od Ukrajine 2014. pre nego što je organizovao i komandovao proruskim milicijama koje su otele deo istočne Ukrajine od kontrole Kijeva.
Holandski sud mu je 2022. izrekao doživotnu kaznu zatvora u odsustvu zbog ubistva prilikom obaranja leta MH17 Malezija Erlajnsa iznad istočne Ukrajine 2014, u kojem je poginulo 298 putnika i članova posade. On je tada negirao optužbe.
Ljilja Čaniševa, Vadim Ostatin i Ksenija Fadejeva
Čaniševa, Ostanjin i Fadejeva su bivši aktivisti kampanje Navaljnog i njegove antikorupcijske organizacije (FBK).
Čaniševa, koja je vodila kampanju za Navaljnog u uralskom gradu Ufa, u junu je osuđena na sedam i po godina zatvora zbog „stvaranja ekstremističke organizacije“.
Ostanjin je rukovodio lokalnim štabom Navaljnog u sibirskom gradu Barnaulu i u julu je osuđen na devet godina robije zbog učešća u „ekstremističkoj zajednici“.
Bivša šefica FBK u sibirskoj oblasti Tomsk i lokalna poslanica Fadejeva je u decembru osuđena na devet i po godina zatvora zbog vođenja „ekstremističke organizacije“.
Svi aktivisti su optužbe nazvali politički motivisanim.
Igor Sergujin, Aleksej Lipster i Vadim Kobzev
Tri advokata Navaljnog privedena su u oktobru pod sumnjom da pripadaju „ekstremističkoj grupi“. Njegove pristalice su taj potez bile označile kao pokušaj dalje izolacije zatvorenog političara od spoljnog sveta.
Advokati su optuženi da su koristili pristup Navaljnom da bi mu omogućili da upravlja ekstremističkim aktivnostima iza rešetaka tako što su prosleđivali materijal svojim pristalicama, što je opozicionar odbacio kao smešne tvrdnje.
Rusko ministarstvo unutrašnjih poslova je ovog meseca dodalo još dvoje advokata Navaljnog na svoju poternicu – Olgu Mihajlovu i Aleksandra Fedulova. Veruje se da su oboje izvan Rusije.
Holandske vlasti traže pomoć transportnih firmi kako bi obezbedile vozila za prevoz tenkova i municije. Ugovori sa privatnicima deo su strategije za brzu reakciju u slučaju krize u Istočnoj Evropi
Dok je PSŽ sa ubedljivih 5:0 savladao Inter i osvojio Ligu šampiona, u Parizu je proslava rezultirala haotičnim scenama. Demonstranti su probijali kordone, palili automobile i sukobili se sa policijom, što je dovelo do skoro 300 privedenih.
Apelacioni sud je vratio Trampu mogućnost da uvodi carine, samo dan nakon što je Sud za međunarodnu trgovinu presudio da su one nezakonite. Sudbina Trampove ekonomske politike sada zavisi od daljeg sudskog postupka i mogućeg uplitanja Vrhovnog suda
Nemačka vlada najavila je novu seriju zakonskih izmena koje značajno pooštravaju uslove za izbeglice i useljenike. Obustava spajanja porodica za deo izbeglica i ukidanje ubrzanog državljanstva signaliziraju kraj jedne liberalnije migracione ere
Presuda je privremena pobeda za univerzitet Harvard koji je u sukobu sa predsednikom SAD Donaldom Trampom
Izgleda da je predsednik Srbije momački nagazio na žulj Putinu. Zašto? Zato što mu Zapad možda i može pomoći u pokušaju da izađe na kraj sa studentima i velikim delom pobunjenog društva, a Moskva ni u teoriji
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokušava da uništi srpske Univerzitete kako bi opstao na vlasti. Ne shvata pritom da bez Univerziteta gubi društvo iz kojeg, kao i svaki parazit, isisava životodavne sokove. On ubija ono što ga drži u životu
Kao paradržavni organ specijalne namene koji metalnim štanglama zavodi „red i mir“, Vučić upravo legalizuje kapuljaše. U pitanju je – otprilike – nešto nalik na Musolinijeve „borbene saveze“ iz 1919-1922.
Intervju: Adam Mihnjik, glavni i odgovorni urednik dnevnog lista “Gazeta viborča”, pisac
Studenti su dobra budućnost Srbije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
