Ruska policija u Moskvi i Sankt Peterburgu hapsi ljude koji hoće da polože cvet za preminulog Alekseja Navaljnog. On je najpoznatiji, ali tek jedan od mnogih političkih zatvorenika u Rusiji
Aleksej Navaljni koji je, prema tvrdnjama ruskih zvaničnika, preminuo u kaznenoj koloniji u petak, bio je najistaknutiji zatvoreni opozicioni političar u Rusiji i žestoki kritičar predsednika Vladimira Putina, ali ne i jedini iza rešetaka, piše Glas Amerike.
Zatvaranju ruskih opozicionara jednim delom je doprinela i srpska BIA, makar je tako tvrdio Vladimir Kara-Murza koji je osuđen na zatvorsku kaznu od 25 godina. U svedočenju pred sudom on je rekao da je tadašnji šef BIA Aleksandar Vulin lično transkripte snimaka u Srbiji prisluškivanih ruskih opozicionara bio odneo u Moskvu i predao sekretaru za nacionalnu bezbednost Rusije Nikolaju Patruševu.
Kara-Murza je u intervjuu za dnevni list „Nova“ tada rekao da je Vulin u maju 2021. godine boravio u Moskvi kako bi predao te transkripte. „Tad se sastao sa Patruševim, a zatim su formirali takozvanu Radnu grupu za borbu protiv obojenih revolucija“, rekao je Kara-Murza.
Ovo je spisak istaknutih opozicionara i aktivista koji se trenutno nalaze u ruskim zatvorima.
Ilja Jašin
Dugogodišnji saveznik Navaljnog i bivši šef jedne opozicione stranke Ilja Jašin je u decembru 2022. osuđen na osam i po godina zatvora zbog izjava na sopstvenom Jutjub kanalu o ratnim zločinima koje su navodno počinile ruske snage u predgrađu Kijeva Buči.
Moskva je kriminalizovala „širenje lažnih informacija“ o ruskim oružanim snagama ubrzo nakon što je poslala vojsku u Ukrajinu u februaru 2022.
U završnoj reči na izricanju presude, Jašin (40) je imenovao Putina kao „osobu odgovornu za ovaj pokolj“ i rekao da je „bolje provesti 10 godina iza rešetaka kao pošten čovek, nego da ćutke umirem od srama zbog krvi koju vaša vlada proliva“.
Vladimir Kara-Murza
Vladimir Kara-Murza je opozicioni političar i bivši pomoćnik Borisa Nemcova, opozicionara koji je ubijen u centru Moskve 2015. On je u aprilu 2023. osuđen na 25 godina zatvora zbog „izdaje“ i drugih optužbi koje je negirao, upoređujući predmet protiv njega sa pokaznim suđenjem u staljinističkom stilu.
Kara-Murza (42) prebačen je prošlog meseca u novu sibirsku kaznenu koloniju i nalazi se u strogoj izolaciji.
On pati od nervnog poremećaja nakon što je preživeo dva pokušaja trovanja, a njegova supruga Evgenija je rekla da se plaši za život supruga u zatvoru.
Igor Girkin
Istaknuti bivši komandant nacionalističke milicije, takođe poznat kao Igor Strelkov, osuđen je prošlog meseca na četiri godine zbog podsticanja ekstremizma nakon što je uvredio Putina.
Girkin (53) je javno zagovarao ideje o kandidovanju protiv Putina na predsedničkim izborima u martu, rekavši da bi mogao da uradi bolji posao od lidera Rusije. On je negirao optužbu za ekstremizam, a njegov pravni tim je rekao da planira da uloži žalbu.
Pritvor mu je određen prošlog jula nakon što je osnovao „Klub ljutih patriota“ da „spase Rusiju od opasnosti od sistemskih previranja zbog vojnih neuspeha“.
Girkin je pomogao Rusiji da anektira poluostrvo Krim od Ukrajine 2014. pre nego što je organizovao i komandovao proruskim milicijama koje su otele deo istočne Ukrajine od kontrole Kijeva.
Holandski sud mu je 2022. izrekao doživotnu kaznu zatvora u odsustvu zbog ubistva prilikom obaranja leta MH17 Malezija Erlajnsa iznad istočne Ukrajine 2014, u kojem je poginulo 298 putnika i članova posade. On je tada negirao optužbe.
Ljilja Čaniševa, Vadim Ostatin i Ksenija Fadejeva
Čaniševa, Ostanjin i Fadejeva su bivši aktivisti kampanje Navaljnog i njegove antikorupcijske organizacije (FBK).
Čaniševa, koja je vodila kampanju za Navaljnog u uralskom gradu Ufa, u junu je osuđena na sedam i po godina zatvora zbog „stvaranja ekstremističke organizacije“.
Ostanjin je rukovodio lokalnim štabom Navaljnog u sibirskom gradu Barnaulu i u julu je osuđen na devet godina robije zbog učešća u „ekstremističkoj zajednici“.
Bivša šefica FBK u sibirskoj oblasti Tomsk i lokalna poslanica Fadejeva je u decembru osuđena na devet i po godina zatvora zbog vođenja „ekstremističke organizacije“.
Svi aktivisti su optužbe nazvali politički motivisanim.
Igor Sergujin, Aleksej Lipster i Vadim Kobzev
Tri advokata Navaljnog privedena su u oktobru pod sumnjom da pripadaju „ekstremističkoj grupi“. Njegove pristalice su taj potez bile označile kao pokušaj dalje izolacije zatvorenog političara od spoljnog sveta.
Advokati su optuženi da su koristili pristup Navaljnom da bi mu omogućili da upravlja ekstremističkim aktivnostima iza rešetaka tako što su prosleđivali materijal svojim pristalicama, što je opozicionar odbacio kao smešne tvrdnje.
Rusko ministarstvo unutrašnjih poslova je ovog meseca dodalo još dvoje advokata Navaljnog na svoju poternicu – Olgu Mihajlovu i Aleksandra Fedulova. Veruje se da su oboje izvan Rusije.
Nije samo država dobila novog šefa Bele kuće, već najmoćnija zemlja sveta ima predsednika ispred koga više nema institucionalnih prepreka da ostvari ono što je naumio. Ukoliko bude sproveo u delo samo deo onoga što najavljuje, Ameriku i svet čekaju radikalne promene, Trampovi ratovi nisu samo politički, već kulturološki i istorijski
Spajanje Silicijumske doline i autoritarne američke države suočava nas s koncentracijom moći kakvu svet nije video. Uz nju ide i bahatost koju je Ilon Mask demonstrirao “pozdravom” svetu na inauguraciji američkog predsednika
U požaru koji je zahvatio hotel u popularnom turskom skijaškom centru Bolu poginulo je najmanje 76 ljudi, a pojedini su bili prinuđeni da skaču kroz prozore da bi se spasili
Dve žrtve, među njima malo dete, i dve osobe u životnoj opasnosti. To je bilans napada nožem u Ašafenburgu. Počinilac, poreklom iz Avganistana, brzo je uhapšen, a motivi su nejasni
Donald Tramp, novi američki predsednik, tek je stupio na dužnost i već izdao niz naredbi o budućoj američkoj politici. Među njima je i odluka o izlasku iz Svetske zdravstvene organizacije
Šta znače pretnje Aleksandra Vučića upotrebom državne prisile? Zapravo ništa, dok zaista ne bude pokušao da ih ostvari
Korišćenje u dnevnopolitičke svrhe mogućnosti atentata na predsednika države – posebno u zemlji gde je pre četvrt veka mučki ubijen premijer – krajnje je opasno i neodgovorno
Tema broja: Srbija pred generalnim štrajkom
Pokušaj ubistva u produženom trajanju Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
