Ličnosti koje su po izboru "Vremena" obeležile godinu: Vladimir Putin, Nikola Sarkozi, Hu Đintao, Ugo Čavez
Izbor tradicionalne liste svetskih ličnosti koje su obeležile godinu na izmaku, gotovo da nikada nije bio lakši. Pogotovo kada je reč o prvom mestu na njoj koje izvan konkurencije zauzima predsednik Rusije Vladimir Putin. Kremaljski lider, koji je kao državnik sazreo u drugoj polovini drugog predsedničkog mandata, svojim je (ne)predvidivim dinamizmom obeležio celu 2007. godinu. Vođena Putinovom rukom, sa rezervama kurentnog prirodnog blaga, Rusija se vratila na planetarnu scenu kao igrač koji se u formulisanju novih geostrateških odnosa i pozicija (više) ne može zaobići. Naprotiv. Posthladnoratovski geostrateški pazl koji je početkom ovog veka u Kini i Indiji dobio još dva nova igrača, sa preporođenom Rusijom, proširenom Evropskom unijom i – ratom u Iraku – zaglibljenom Amerikom dobija konture koje će nove kockice tek popunjavati.
Neke od njih, kako poručuje 2007, slagaće predstavnici nove generacije evropskih lidera, među kojima se u ovoj godini živopisnošću i energijom izdvojio francuski predsednik Nikola Sarkozi. Voljnog da stigne svuda i u da učestvuje u svemu, Francuska i Evropa su u Sarkoziju dobile predstavnika kakvog već duže nisu imale.
U sopstvenom nezaustavljivom usponu stabilna Kina ove godine je verifikovala sopstveni liderski izbor u liku Hu Đintaoa. Najmanje harizmatičan u odnosu na svoje prethodnike, ne mnogo poznat izvan Kine i najbližeg azijskog okruženja, Hu Đintaou je palo u deo da redizajnira, humanizuje i harmonizuje ekonomsku uspešnost zemlje kojom upravlja. Ali, prvo i pre svega da se pokaže dosad neviđenim domaćinom najprestižnije sportske priredbe na svetu – Olimpijde 2008. u Pekingu.
Da ga pre samog kraja 2007. godine nisu sapleli sopstveni građani, odbijajući da prihvate predlog ustava koji bi mu dao „carska“ ovlašćenja, Ugo Čavez bi se mogao smatrati neprikosnovenim vođom novog revolucionarnog talasa u Latinskoj Americi. Svejedno, bogat naftom i kontroverzan po prirodi, Čavez izvesno zaslužuje dostojno mesto među ovogodišnjim svetskim ličnostima.
Konačno, i jedini izvan sveta politike, na tradicionalnoj listi „Vremena“ nalazi se medijski mogul Rupert Mardok. Ušavši u „Vol strit džornal“ Mardok kao da je kupio američku medijsku „dušu“. Tim činom koji je izazvao potres i izvan američkog kontinenta Mardok je ispisao vest veću od naslova.
(Slika – San Su Ći, Mjanmar)
Na marginama svetske politike tokom 2007. godine bilo je više ličnosti koje su, neke samo na trenutak, a neke i znatno trajnije zaokupljale planetarnu pažnju. Već i po tome moglo bi se zaključiti da njihovo vreme dolazi i možda će već u 2008. biti i među izabranicima „Vremena“.
Najveće šanse za iskorak u tom pravcu, kako sada stvari stoje, ima Barak Obama, aktuelni guverner američke države Ilinois. Obama, 46-godišnji Afroamerikanac (čiji je otac Kenijac, a majka beloputa Amerikanka), iz dana u dan stiče sve veće izglede da dobije nominaciju Demokratske stranke za predsedničke izbore u Americi koji će se održati početkom novembra 2008. godine. Iako bez državničkog iskustva, jer je „samo“ guverner i senator u Kongresu, Obama izuzetno dobro pliva u vodama visoke politike. Jedan od predizbornih slogana na Obaminom blogu glasi „Hajde da promenimo svet“; ukoliko dobije nominaciju za predsedničke izbore, pa onda i pobedi, ulazak Afroamerikanca u Belu kuću simbolično će označiti duboku promenu u (američkom) svetu i svesti američkih građana (trenutno, Barak Obama je tek peti Afroamerikanac u američkoj istoriji koji je postao senator).
Sličnu duboku promenu označila bi i nominacija, odnosno predsednički mandat Obamine najistaknutije konkurentkinje u Demokratskoj stranci, Hilari Rodnam Klinton, jer bi i taj izbor bio istorijski za Ameriku koja na najodgovornijoj funkciji u državi nikada nije imala ženu.
To iskustvo ima, na primer, Pakistan. Pre dve decenije Benazir Buto, kćer pogubljenog državnika Alija Buta, bila je prvi put premijer Pakistana. Nakon godina provedenih u egzilu ona se ove jeseni vratila u Islamabad, preživela teroristički napad na kolonu vozila u kojoj je bila i, već početkom januara, učestvovaće na parlamentarnim izborima sa nadom da ponovo sedne u premijersku stolicu.
U septembru ove godine ponovo je, zakratko, zablistala i zvezda najistaknutijeg opozicionara vojnog režima u Mjanmaru, San Su Ći. Dok su budistički monasi danima demonstrirali ulicama mjanmarskog glavnog grada Janguna, takođe protestujući protiv generalske čizme koja godinama drži zemlju u izolaciji, ona je uspela da se pojavi na kapiji kuće u kojoj boravi kao pritvorenik. Iako su međunarodni posrednici ishodovali njen susret sa vojnim vrhom, u dalekoj zemlji na jugoistoku Azije nije se ništa promenilo: gnerali su i dalje na vlasi, San Su Ći u kućnom pritovoru, a monasi (koji nisu ubijeni u krvavom gušenju njihove pobune) ne izlaze iz svojih manastira.
Teheran koristi pogreb Alija Hamneija i članova njegove porodice da proširi svoj poljuljani uticaj u regionu i svetu. Ceremonija će trajati šest dana, a najavljene su delegacije iz blizu stotinu država
Temperature mora na hrvatskoj, crnogorskoj ili albanskoj obali ovog leta su za preko 5 stepeni više od proseka za ovo doba godine
Tokom ceremonije žalosti i sahrane ajatolaha Alija Hamneija u Iranu su pojačane mere bezbednosti. Razlozi su ekstremne vrućine, ali i prvo pojavljivanje u javnosti novog vrhovnog vođe Modžtabe Hamneija
Četiri godine od početka ruske agresije na Ukrajinu oko dva miliona vojnika na obe strane je poginulo ili ranjeno, podaci su Centra za strateške i međunarodne studije (CSIS) sa sedištem u Vašingtonu
Rusija zbog štete koju prave ukrajinski dronovi mora da uvozi gorivo. Pitanje je koliko će to primorati Vladimira Putina da prihvati pregovore o prestanku rata
Kako je informativni razgovor sa Zdravkom Ponošem probio dno beščašća? Imaju li opskurni likovi iz Informera policijske značke, a policajci legitimacije Informera ili to dođe na isto? I zbog čega kmeči Visoko javno tužilaštvo
U pohodu na vlast moraćemo manje obrazovanim građanima da kažemo ponešto od onoga što žele da čuju. Da li je to demagogija? Svakako. Da li je to isto što radi i Vučić? Nesumnjivo. Dakle, isti smo kao Vučić? E, u tome je kvaka. Nismo
Ljudi iz autobusa plaše se svega, a naročito da ne razljute glavu porodice. On im onoliko ponavlja da jedino zahvaljujući njemu imaju posao, zarade i penzije. Njihovo je samo da stoje, aplaudiraju i ostanu poslušni
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
