Ličnosti koje su po izboru "Vremena" obeležile godinu: Vladimir Putin, Nikola Sarkozi, Hu Đintao, Ugo Čavez
Izbor tradicionalne liste svetskih ličnosti koje su obeležile godinu na izmaku, gotovo da nikada nije bio lakši. Pogotovo kada je reč o prvom mestu na njoj koje izvan konkurencije zauzima predsednik Rusije Vladimir Putin. Kremaljski lider, koji je kao državnik sazreo u drugoj polovini drugog predsedničkog mandata, svojim je (ne)predvidivim dinamizmom obeležio celu 2007. godinu. Vođena Putinovom rukom, sa rezervama kurentnog prirodnog blaga, Rusija se vratila na planetarnu scenu kao igrač koji se u formulisanju novih geostrateških odnosa i pozicija (više) ne može zaobići. Naprotiv. Posthladnoratovski geostrateški pazl koji je početkom ovog veka u Kini i Indiji dobio još dva nova igrača, sa preporođenom Rusijom, proširenom Evropskom unijom i – ratom u Iraku – zaglibljenom Amerikom dobija konture koje će nove kockice tek popunjavati.
Neke od njih, kako poručuje 2007, slagaće predstavnici nove generacije evropskih lidera, među kojima se u ovoj godini živopisnošću i energijom izdvojio francuski predsednik Nikola Sarkozi. Voljnog da stigne svuda i u da učestvuje u svemu, Francuska i Evropa su u Sarkoziju dobile predstavnika kakvog već duže nisu imale.
U sopstvenom nezaustavljivom usponu stabilna Kina ove godine je verifikovala sopstveni liderski izbor u liku Hu Đintaoa. Najmanje harizmatičan u odnosu na svoje prethodnike, ne mnogo poznat izvan Kine i najbližeg azijskog okruženja, Hu Đintaou je palo u deo da redizajnira, humanizuje i harmonizuje ekonomsku uspešnost zemlje kojom upravlja. Ali, prvo i pre svega da se pokaže dosad neviđenim domaćinom najprestižnije sportske priredbe na svetu – Olimpijde 2008. u Pekingu.
Da ga pre samog kraja 2007. godine nisu sapleli sopstveni građani, odbijajući da prihvate predlog ustava koji bi mu dao „carska“ ovlašćenja, Ugo Čavez bi se mogao smatrati neprikosnovenim vođom novog revolucionarnog talasa u Latinskoj Americi. Svejedno, bogat naftom i kontroverzan po prirodi, Čavez izvesno zaslužuje dostojno mesto među ovogodišnjim svetskim ličnostima.
Konačno, i jedini izvan sveta politike, na tradicionalnoj listi „Vremena“ nalazi se medijski mogul Rupert Mardok. Ušavši u „Vol strit džornal“ Mardok kao da je kupio američku medijsku „dušu“. Tim činom koji je izazvao potres i izvan američkog kontinenta Mardok je ispisao vest veću od naslova.
(Slika – San Su Ći, Mjanmar)
Na marginama svetske politike tokom 2007. godine bilo je više ličnosti koje su, neke samo na trenutak, a neke i znatno trajnije zaokupljale planetarnu pažnju. Već i po tome moglo bi se zaključiti da njihovo vreme dolazi i možda će već u 2008. biti i među izabranicima „Vremena“.
Najveće šanse za iskorak u tom pravcu, kako sada stvari stoje, ima Barak Obama, aktuelni guverner američke države Ilinois. Obama, 46-godišnji Afroamerikanac (čiji je otac Kenijac, a majka beloputa Amerikanka), iz dana u dan stiče sve veće izglede da dobije nominaciju Demokratske stranke za predsedničke izbore u Americi koji će se održati početkom novembra 2008. godine. Iako bez državničkog iskustva, jer je „samo“ guverner i senator u Kongresu, Obama izuzetno dobro pliva u vodama visoke politike. Jedan od predizbornih slogana na Obaminom blogu glasi „Hajde da promenimo svet“; ukoliko dobije nominaciju za predsedničke izbore, pa onda i pobedi, ulazak Afroamerikanca u Belu kuću simbolično će označiti duboku promenu u (američkom) svetu i svesti američkih građana (trenutno, Barak Obama je tek peti Afroamerikanac u američkoj istoriji koji je postao senator).
Sličnu duboku promenu označila bi i nominacija, odnosno predsednički mandat Obamine najistaknutije konkurentkinje u Demokratskoj stranci, Hilari Rodnam Klinton, jer bi i taj izbor bio istorijski za Ameriku koja na najodgovornijoj funkciji u državi nikada nije imala ženu.
To iskustvo ima, na primer, Pakistan. Pre dve decenije Benazir Buto, kćer pogubljenog državnika Alija Buta, bila je prvi put premijer Pakistana. Nakon godina provedenih u egzilu ona se ove jeseni vratila u Islamabad, preživela teroristički napad na kolonu vozila u kojoj je bila i, već početkom januara, učestvovaće na parlamentarnim izborima sa nadom da ponovo sedne u premijersku stolicu.
U septembru ove godine ponovo je, zakratko, zablistala i zvezda najistaknutijeg opozicionara vojnog režima u Mjanmaru, San Su Ći. Dok su budistički monasi danima demonstrirali ulicama mjanmarskog glavnog grada Janguna, takođe protestujući protiv generalske čizme koja godinama drži zemlju u izolaciji, ona je uspela da se pojavi na kapiji kuće u kojoj boravi kao pritvorenik. Iako su međunarodni posrednici ishodovali njen susret sa vojnim vrhom, u dalekoj zemlji na jugoistoku Azije nije se ništa promenilo: gnerali su i dalje na vlasi, San Su Ći u kućnom pritovoru, a monasi (koji nisu ubijeni u krvavom gušenju njihove pobune) ne izlaze iz svojih manastira.
Većina povreda je nastala kada su ljudi pali ili se udarili u nameštaj ili vrata, jer ih je zemljotres zatekao nespremne dok su spavali i u panici su ustali iz kreveta
Najmanje tri osobe povređene su kada se čovek, odranije poznat policiji, zaleteo automobilom u publiku na konjičkim trkama u Dabarskom polju, u selu Bijeljani kod Bileće
Jedna lokalna političarka nemačkih Demohrišćana našla se na meti jer na zvaničnom plakatu ima provokativan lančić, ali joj ne pada na pamet da odustane
Princ Hari i još šest javnih ličnosti moraće da uplate početnih 9,5 miliona funti, odnosno oko 13 miliona dolara, na ime sudskih troškova izdavača „Dejli mejla“, nakon što su izgubili spor zbog navodnog nezakonitog prikupljanja privatnih informacija.
„Dronovi su napali u dva talasa: pola sata nakon prvog udara i požara koji je usledio, dogodio se drugi napad usmeren na spasilačke ekipe“, objavio je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski na Telegramu
Zašto su pojedinci Vučiću u brk skresali svoje ogorčenje zbog izneverenih obećanja, laži i obmana njegovog režima? I to još u unutrašnjosti gde vlada gola represija
Vučićev Igrokaz na Grzi, kada je zloupotrebio nesreću jedne građanke i njene porodice, bio je, naravno, jeftin medijski trik, ali to ne umenjuje njegovu skandaloznost. Naprotiv. Bila je to demonstracija moći čoveka lišenog emocija i civilizacijskih ograda koji pred kamerama gazi zakon
Ako se studentski pokret bude više bavio „bezbednosnim procenama“ nego pravom predizbornom kampanjom, izgubiće ono što ga je krasilo na početku i što je uzdrmalo naprednjačku Srbiju – osećanje nade koja postoji i koja je stvarna
Evropa i Srbija: Slučaj “Crvene zvezde”
Kako je fudbalski klub postao poslovno-politički projekt Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
