Ličnosti koje su po izboru "Vremena" obeležile godinu: Vladimir Putin, Nikola Sarkozi, Hu Đintao, Ugo Čavez
Izbor tradicionalne liste svetskih ličnosti koje su obeležile godinu na izmaku, gotovo da nikada nije bio lakši. Pogotovo kada je reč o prvom mestu na njoj koje izvan konkurencije zauzima predsednik Rusije Vladimir Putin. Kremaljski lider, koji je kao državnik sazreo u drugoj polovini drugog predsedničkog mandata, svojim je (ne)predvidivim dinamizmom obeležio celu 2007. godinu. Vođena Putinovom rukom, sa rezervama kurentnog prirodnog blaga, Rusija se vratila na planetarnu scenu kao igrač koji se u formulisanju novih geostrateških odnosa i pozicija (više) ne može zaobići. Naprotiv. Posthladnoratovski geostrateški pazl koji je početkom ovog veka u Kini i Indiji dobio još dva nova igrača, sa preporođenom Rusijom, proširenom Evropskom unijom i – ratom u Iraku – zaglibljenom Amerikom dobija konture koje će nove kockice tek popunjavati.
Neke od njih, kako poručuje 2007, slagaće predstavnici nove generacije evropskih lidera, među kojima se u ovoj godini živopisnošću i energijom izdvojio francuski predsednik Nikola Sarkozi. Voljnog da stigne svuda i u da učestvuje u svemu, Francuska i Evropa su u Sarkoziju dobile predstavnika kakvog već duže nisu imale.
U sopstvenom nezaustavljivom usponu stabilna Kina ove godine je verifikovala sopstveni liderski izbor u liku Hu Đintaoa. Najmanje harizmatičan u odnosu na svoje prethodnike, ne mnogo poznat izvan Kine i najbližeg azijskog okruženja, Hu Đintaou je palo u deo da redizajnira, humanizuje i harmonizuje ekonomsku uspešnost zemlje kojom upravlja. Ali, prvo i pre svega da se pokaže dosad neviđenim domaćinom najprestižnije sportske priredbe na svetu – Olimpijde 2008. u Pekingu.
Da ga pre samog kraja 2007. godine nisu sapleli sopstveni građani, odbijajući da prihvate predlog ustava koji bi mu dao „carska“ ovlašćenja, Ugo Čavez bi se mogao smatrati neprikosnovenim vođom novog revolucionarnog talasa u Latinskoj Americi. Svejedno, bogat naftom i kontroverzan po prirodi, Čavez izvesno zaslužuje dostojno mesto među ovogodišnjim svetskim ličnostima.
Konačno, i jedini izvan sveta politike, na tradicionalnoj listi „Vremena“ nalazi se medijski mogul Rupert Mardok. Ušavši u „Vol strit džornal“ Mardok kao da je kupio američku medijsku „dušu“. Tim činom koji je izazvao potres i izvan američkog kontinenta Mardok je ispisao vest veću od naslova.
(Slika – San Su Ći, Mjanmar)
Na marginama svetske politike tokom 2007. godine bilo je više ličnosti koje su, neke samo na trenutak, a neke i znatno trajnije zaokupljale planetarnu pažnju. Već i po tome moglo bi se zaključiti da njihovo vreme dolazi i možda će već u 2008. biti i među izabranicima „Vremena“.
Najveće šanse za iskorak u tom pravcu, kako sada stvari stoje, ima Barak Obama, aktuelni guverner američke države Ilinois. Obama, 46-godišnji Afroamerikanac (čiji je otac Kenijac, a majka beloputa Amerikanka), iz dana u dan stiče sve veće izglede da dobije nominaciju Demokratske stranke za predsedničke izbore u Americi koji će se održati početkom novembra 2008. godine. Iako bez državničkog iskustva, jer je „samo“ guverner i senator u Kongresu, Obama izuzetno dobro pliva u vodama visoke politike. Jedan od predizbornih slogana na Obaminom blogu glasi „Hajde da promenimo svet“; ukoliko dobije nominaciju za predsedničke izbore, pa onda i pobedi, ulazak Afroamerikanca u Belu kuću simbolično će označiti duboku promenu u (američkom) svetu i svesti američkih građana (trenutno, Barak Obama je tek peti Afroamerikanac u američkoj istoriji koji je postao senator).
Sličnu duboku promenu označila bi i nominacija, odnosno predsednički mandat Obamine najistaknutije konkurentkinje u Demokratskoj stranci, Hilari Rodnam Klinton, jer bi i taj izbor bio istorijski za Ameriku koja na najodgovornijoj funkciji u državi nikada nije imala ženu.
To iskustvo ima, na primer, Pakistan. Pre dve decenije Benazir Buto, kćer pogubljenog državnika Alija Buta, bila je prvi put premijer Pakistana. Nakon godina provedenih u egzilu ona se ove jeseni vratila u Islamabad, preživela teroristički napad na kolonu vozila u kojoj je bila i, već početkom januara, učestvovaće na parlamentarnim izborima sa nadom da ponovo sedne u premijersku stolicu.
U septembru ove godine ponovo je, zakratko, zablistala i zvezda najistaknutijeg opozicionara vojnog režima u Mjanmaru, San Su Ći. Dok su budistički monasi danima demonstrirali ulicama mjanmarskog glavnog grada Janguna, takođe protestujući protiv generalske čizme koja godinama drži zemlju u izolaciji, ona je uspela da se pojavi na kapiji kuće u kojoj boravi kao pritvorenik. Iako su međunarodni posrednici ishodovali njen susret sa vojnim vrhom, u dalekoj zemlji na jugoistoku Azije nije se ništa promenilo: gnerali su i dalje na vlasi, San Su Ći u kućnom pritovoru, a monasi (koji nisu ubijeni u krvavom gušenju njihove pobune) ne izlaze iz svojih manastira.
Paolo Zampoli, dugogodišnji prijatelj Donalda Trampa koji je održavao bliske kontakte sa srpskim vlastima, više nije specijalni izaslanik američkog predsednika. To bi moglo da pokopa poslednju nadu vrha države da se približi Beloj kući
Obustava komercijalnih isporuka u Gazu mogla bi dodatno da ugrozi snabdevanje hranom stanovništvu koje već zavisi od humanitarne pomoći
Tramp je na društvenim mrežama naveo da mnogi ljudi ne žele da gledaju nečiju smrt putem interneta ili drugih vizuelnih medija
Pretresi, hapšenja i zakonske mere kojima se nezavisni mediji proglašavaju „stranim agentima” deo su sistematskog obračuna ruskih vlasti sa kritičkim novinarstvom. Glavni urednik „Novaje gazete” Sergej Sokolov priveden je u Moskvi
U Pešavaru u Pakistanu srušio se krov osnovne škole, a poginulo je najmanje 32 učenika mlađih od 13 godina i jedna nastavnica. Više od 50 ljudi je povređeno, a spasioci traže preživele pod ruševinama
Zašto se sve što Aleksandar Vučić dotakne pretvara u u sprdnju ili skandal, a najčešće u oboje? I zbog čega je jasno da je izgubio, ali mu to još niko nije rekao
Razgovarao je sa kamenom za kupus i fotografijom Ilije Srdanovića. Požar u Niškoj tvrđavi proglasio je za delo veštačke inteligencije. Pohvalio se da mu ne bi bilo prvi put da nekom otima pištolj iz ruku
Režim neće da otvori biračka mesta u inostranstvu i tera ljude da glasaju – noću! Odsecanjem velikog broja birača, izbori su već sada i zvanično neregularni
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
