Prvi znaci oporavka

Za „Vreme“ iz Soluna

Četiri godine posle isključenja Grčka je ponovo vraćena na svetsko finansijsko tržište na kome je prodala petogodišnje državne obveznice u vrednosti od tri milijarde evra po kamatnoj stopi od pet odsto. Konkretnije, u sredu 9. aprila 2014. grčka vlada je slavila što su svetsko tržište i „ozbiljni“ strani investitori pokazali veliko interesovanje da kupe dug zemlje, čije su se obveznice donedavno tretirale kao smeće, dok su mnogi svetski analitičari Grčkoj predviđali bankrot i izlazak iz evrozone. Ova prodaja državnih obveznica smatra se velikim uspehom, jer otvara mogućnost da se Grčka otrgne „mučenju kapljicama“ – strogoj štednji koju je nametnuo Memorandum a koja je podvrgnuta stalnoj kontroli Trojke (MMF, Evropska centralna banka i Evropska komisija).

Svetska tržišta nisu nagradila Grčku iz političkih razloga ne bi li pomogla da se stabilizuje jedna zemlja unutar evrozone. To se desilo iz prostog razloga što je u Grčkoj realizovano najveće fiskalno prilagođavanje posle Drugog svetskog rata, uz ogromne žrtve građana Grčke i sa takvom promenom ekonomskih struktura kakva se nije desila nikada ranije u zapadnom kapitalističkom svetu. Po prvi put posle mnogo godina zemlja ima zadovoljavajući primarni suficit (tj. primat državnih prihoda nad rashodima) koji je u 2013. godini iznosio 1,5 odsto BDP-a, to jest tri milijarde evra. Takođe, po prvi put od 1948. bilans grčkog uvoza i izvoza je pozitivan pošto vrednost izvoza i usluga prevazilazi vrednost uvoza proizvoda i usluga za 2,8 milijardi evra, odnosno 1,3 odsto BDP-a.

To znači da Grčka više ne živi preko svojih mogućnosti. Proizvodi više nego što troši i nije joj više potrebno da se zadužuje kako bi pokrila svoje potrebe. Istovremeno se na horizontu naziru i prvi znaci privrednog rasta, koji bi u 2014. mogao da iznosi 0,8 odsto BDP-a, a u 2015. godini 2,2 odsto, i to je upravo glavni razlog što grčka vlada neprestano priča o „uspešnoj priči“.

POSETA ANGELE MERKEL: Usred ove slavljeničke atmosfere, dan nakon prodaje državnih obveznica, u Atinu je stigla i glavna zvanica, nemačka kancelarka Angela Merkel. Bila je to njena druga poseta Grčkoj otkako je na vlasti njen omiljeni premijer Adonis Samaras, koji takođe pripada desnom poslaničkom klubu narodnih partija. Ne treba smetnuti s uma da Grčka u prvoj polovini ove godine predsedava Evropskoj uniji, što je trenutno škakljiva uloga zbog zategnutih odnosa između Evrope i Rusije, zbog krize u Ukrajini.

Poseta kancelarke je bila u znaku drakonskih antiterorističkih mera. Centar Atine je bukvalno ličio na utvrđenje, demonstracije su bile strogo zabranjene i sve je to trebalo da predstavlja propagandnu injekciju u svrhu komunikacione i političke podrške grčkoj vladi, čiji je zadatak da nastavi neustrašivo svoj marš ka evroizborima. Merkelova je došla u Atinu da ulije nadu pre svega vlastima, te je u tom smislu velikodušno delila komplimente i naglasila kako postoje dokazi o velikim naporima Grčke koji su urodili plodom. Navela je naravno za primer i model uspeha obnove posleratne Nemačke, koji Grčka treba da imitira. Priznala je, međutim, i teškoće kroz koje Grci prolaze: „Nezaposlenima ništa ne znači ovaj prvobitni pleonazam, njihovi problemi još nisu rešeni, jer put ka izlasku iz krize nije završen.“ Ukazujući na (svetlu) budućnost, dodala je kako će „Grci i nadalje imati teškoće, jer imaju još mnogo posla pred sobom“, ali „moramo dati sve od sebe kako bi ekonomija u Grčkoj pokazala svoje mogućnosti“.

Na kraju je obećala da će pomoći grčkim firmama, ali se pritom nije ni osvrnula na grčki javni dug, pa tako nije spomenula ni ono najvažnije – da li će ili neće doći do novog „šišanja duga“.

Poseta Merkelove Atini, na koju je mnogo polagala Samarasova vlada, ostavila je gorko-slatkast ukus u javnosti, a opozicija nije propustila da otvoreno optuži vladu zbog njene potčinjenosti neoliberalnoj politici Berlina koja nastavlja da iscrpljuje građane Evrope.

TERORISTI I NEONACISTI: Slavljeničku atmosferu koju je vlada forsirala, međutim, pokvarile su desetine hiljada demonstranata i članova sindikata, koji su se uprkos strogoj zabrani usudili da izađu na ulice Atine, ali takođe i terorističke grupe. Dan pre no što će Merkelova doći u Atinu i jedan dan posle grčkog povratka na svetsko tržište hartijama od vrednosti, eksplodiralo je vozilo – bomba napunjena sa 75 kilograma eksploziva ispred same Centralne grčke banke, prouzrokujući ozbiljne štete. Ljudskih žrtava srećom nije bilo.

Ova eksplozija je podsetila da radikalno levi terorizam u Grčkoj ne jenjava dok god traje kriza. Uostalom, prošle Nove godine nestao je tokom odsustva iz zatvora Hristodulos Ksiros, jedan od glavnih članova poznate terorističke organizacije „17. novembar“, čiji se članovi od 2002. nalaze u zatvoru pošto ih je posle dugogodišnje potere pohvatala grčka antiteroristička služba uz pomoć CIA. Ksiros je posle dvanaest godina zatvora i uzornog ponašanja, zbog kojeg je poslednjih nekoliko godina išao na redovno odsustvo sa kojega se vraćao u zatvor, ipak odlučio da se da u bekstvo i u tome uspeo. Posle nekoliko dana javio se preko interneta obznanivši vlastima „gradski partizanski rat“. Stručnjaci govore o novom tipu terorizma u Grčkoj, u kojoj neki teroristi-veterani sarađuju sa mlađim sledbenicima, koji su upoznati s novim tehnologijama, a pritom su povezani i sa kriminalnim krugovima, sa kojima su u dodir došli dok su bili u zatvoru. Ovom novom, hibridnom obliku terorizma grčke vlasti ne znaju kako da doskoče, jer kako mu odseku jednu glavu tako nikne druga, nova, kao kod mitološke lernejske hidre.

Još opasnija je Zlatna zora, jedna od najnasilnijih neonacističkih organizacija u Evropi. Iako bar polovina poslanika grčke neonacističke partije već izdržava zatvorske kazne, ili se nalazi u pritvoru pod optužbom da su članovi organizovane kriminalne bande, da su vršili krivična dela rasističkog nasilja, zbog ilegalnog nošenja oružja i sl., i dalje uživaju podršku jednog dela naroda i dobijaju, kako ankete pokazuju, između 6 i 10 odsto glasova. U poslednje vreme provladini mediji svakodnevno objavljuju vesti o mračnim akcijama i kriminalnim radnjama članova Zlatne zore, ali kod nekih birača prosto preovladava nezadovoljstvo politikom vlade ili reaguju na strah od sve većeg uspona radikalne levice. Ipak, analitičari predviđaju pad dinamičnog uspona Zlatne zore, znajući da će se sa poboljšanjem grčke ekonomije poboljšati i socijalni odnosi, a sa padom nezaposlenosti i siromaštva neonacistička propaganda neće nailaziti na tako plodno tlo neophodno za njen napredak.

IZBORI U MAJU: Koalicija dve stranke – Nove demokratije i PASOK-a – u parlamentu ima većinu od samo dva poslanika. Uprkos nekim pozitivnim privrednim pomacima, i dalje je ogromna koncentracija socijalnog nezadovoljstva koje je rezultat eksplozivnog rasta nezaposlenosti koja zvanično iznosi 28 odsto (nezvanično, između 35 i 40 odsto; trećina stanovništva već živi ispod granice siromaštva), visokog poreskog opterećenja srednjeg i siromašnog društvenog sloja i drastičnog smanjenja socijalnih ulaganja države. Sunovrat socijalnog blagostanja išao je u korak sa padom BDP-a od čitavih 27 odsto u poslednjih šest godina. Vladajuće partije čeka suočavanje sa agresivnom i odlučnom opozicijom, čijeg glavnog predstavnika Sirizu (Koalicija radikalne levice) ankete prikazuju kao najverovatnije sledeću vlast u zemlji.

Kako bi zaustavila svoj pad i u uspon Sirize, Samarasova vlada pokušava da iskoristi moćne provladine medije ne bi li diskreditovala opoziciju i zaplašila grčki narod, koristeći redovno stare ucenjivačke pseudodileme tipa „Evropa ili SIRIZA“, „Evro ili drahma“ i slično. U tu svrhu vlada koristi i jedan deo para od „primarnog suficita“ (s početka priče), konkretno 500 miliona evra, kako bi u maju udelila socijalnu pomoć najsiromašnijim Grcima: po 500 evra svakom nezaposlenom, a najviše po 1000 evra nezaposlenima sa najmanje troje dece.

Reč je naravno o predizbornim ponudama koje je odobrila i Trojka, jer se u Grčkoj u maju održavaju i lokalni i evropski izbori. Ovi izbori će biti odlučujući za budućnost vlade i čitave zemlje, jer će pokazati da li trenutna koalicija ima potrebnu podršku. A kako do sada pokazuju ankete, izborni poraz Samarasove koalicije smatra se gotovo sigurnim. Zato grčki premijer poziva sve šefove država i vlada EU da pomognu po pitanju olakšavanja grčkog javnog duga, ubeđujući ih kako im je u zajedničkom interesu da njegova lako lomljiva vladajuća koalicija ostane na vlasti, da ne daj bože na vlast ne dođe „memorandumski trablmejker“ Aleksis Cipras, predsednik Sirize, koji preti da će čim dođe na vlast tražiti masovno ukidanje duga.

STRAH OD POBEDE CIPRASA: Sa svoje strane, lider Sirize Aleksis Cipras siguran je da će pobediti na sledećim evroizborima. „Siguran sam da ćemo ovu bitku dobiti! Biće to istorijska pobeda. To je prvi put u istoriji da će levica pobediti na demokratskim izborima i to sa velikom razlikom“, izjavio je pre neki dan u Parizu. „Ja ni najmanje ne sumnjam u to da je Siriza spremna i da može da vlada, ali u to treba ubediti i milione građana“, kaže Cipras.

U intervjuu koji je dao za grčke novine „Nedeljni etnos“, procenjuje da će evropski izbori biti „odjavna špica“ sadašnje vlade: „Iako ih štite novac i moćni lobiji, nalaze se u ćorsokaku jer nemaju pravdu na svojoj strani, niti društveni konsenzus za svoj plan. Oni ne mogu promeniti stvarnost koja je teška i kao takva svakodnevno pobija njihove tvrdnje.“

„Nasuprot tome, mi imamo i pravdu i većinu ljudi na svojoj strani, a imamo i saveznike u Evropi koji se protive iscrpljujućim programima štednje. David će pobediti Golijata! Možda nema na svojoj strani korumpirane saveznike, ali ima narod“, rekao je Cipras i dodao da će pobeda Sirize brzo dovesti do pada memorandumske vlade i do prevremenih nacionalnih izbora.

Lider najveće stranke grčke opozicije je izabran od strane evropske levice za kandidata za predsednika Evropske komisije. Govoreći u Parizu u ime evropske levice, Aleksis Cipras nije krio svoje protivljenje politici Angele Merkel: „Madam Merkel drhti od straha na samu pomisao da će pobeda Sirize u Grčkoj utrti put velikoj evropskoj promeni.“ On kaže da je cilj levice na predstojećim izborima da se zaustave neoliberalizam i „nemačka Evropa“, da se stavi tačka na mere štednje, da se povrati demokratija u Evropi, da se zaustave raspad društva, ksenofobija i oživljavanje nacionalizma, koji pomažu rasplamsavanje desničarskog populizma i ekstremizma, te da se ujedine narodi i zemlje koje neoliberalizam razdvaja.

Cipras se zalaže za solidarnost mladih ljudi, žena i muškaraca, radnih ljudi, penzionera i nezaposlenih, u Evropi koja se odupire hegemoniji kapitala, u kojoj se brišu podele na sever i jug. Za grčku vladu, međutim, sve to nije ništa drugo do levičarski populizam i idealizam koji je izgubio dodir sa evropskom stvarnošću: „Siriza nema predloge. Nema ni program. Uskoro neće imati ni Memorandum, jer ćemo izaći iz njega. Zato Siriza sve više tone u delirijum svoje bede…“

Kao regulator postizbornih dešavanja u Grčkoj može da se ispostavi Potami (Reka) – novooformljena stranka, čiji je osnivač veoma popularni televizijski novinar Stavros Teodorakis, kome ankete već posle dva meseca od osnivanja stranke daju 10–12 odsto glasova i tako ga postavljaju na treće mesto posle Sirize i vladajuće koalicije ND–Pasok. Potami, koristeći se idejama i predlozima koliko levice toliko i desnice, pokušava pre svega da privuče razočarane bivše glasače PASOK-a i apolitičnu omladinu, tj. da odigra ulogu „trećeg pola“ na grčkoj političkoj sceni i postane neophodan partner svakoj budućoj vladi. Vrlo je moguće da će Potami „kradući“ glasove od levice, smanjiti veliku prednost Sirize na evropskim izborima, obezbeđujući tako dragoceno političko vreme polumrtvoj vladi da zaokruži svoj neoliberalan program, koji je po mnogima velika opasnost i nadgrobna ploča za grčko društvo.

Bilo kako bilo, jedno je sigurno: posle izbora u maju, u Grčkoj osim sunca i mora više ništa neće biti kao pre.

PROTIVNIK HEGEMONIJE KAPITALA: Predsednik SIRIZE Aleksis Cipras foto: reuters

DOK SE PRIVREDA OPORAVLJA, SOCIJALNI SUNOVRAT SE NASTAVLJA: Otpor merama štednje ne jenjava foto: ap photo

foto: reuters