Stanovnici Barselone koji su protestovali protiv turizma poručili turistima: „Idite kući"! Kirije u ovom gradu porasle za 18 odsto u odnosu na prošlu godinu, a sličan problem pogađa i Madrid
Nekoliko hiljada ljudi protestovalo je zbog masovnog turizma u Barseloni.
Policija je procenila da je na jučerašnjem protestu učestvovalo oko 2.800 ljudi, dok organizatori tvrde da ih je bilo oko 20.000.
Demonstranti su nosili transparetnte sa natpisima poput: „Barselona nije na prodaju”, „Dosta! Hajde da ograničimo turizam“, a bilo je i verbalnih sukoba koji su brzo okončani, preneo je El Pais.
Tokom protesta su ispaštali i brojni turisti, koje su demonstranti prskali vodom iz vodenih pištolja.
„Građani trpe posledice masovnog turizma”
Kirije su u ovom gradu porasle za 18 odsto u odnosu na prošlu godinu, a sličan problem pogađa i Madrid.
„Građani direktno trpe posledice turizma poskupljenjem života, kirije, pritiskom na javne službe i gubitkom lokalnog identiteta grada“, naveli su organizatori demonstracija koji su tražili da se smanji broj letova na aerodromu, zatvore terminali za krstarenje u luci i ukine smeštaj turista u hotelima i stanovima.
U Barseloni, prema podacima iz 2019. godine, 17,3 miliona posetilaca noće u gradu i još 10,5 miliona noći izvan grada, ali dan provode na ulicama Barselone.
Zbog turista deo pejsaža Barselone se izmenio, od prodavnica do turističkih apartmana, pri čemu postoji nelagodnost zbog problema suživota sa stanovnicima pojedinih kvartova.
S druge strane, privrednici i Gradska skupština podsećaju da turizam donosi 14 odsto gradskog BDP i više od 150.000 radnih mesta.
Oko 400 ljudi demonstriralo je i u Đironi pod istim sloganom.
Rešenje: Zabrana iznajmljivanja stanova turistima
Gradonačelnik Barselone Žaume Kolboni najavio je u junu mesecu da će do 2028. zabraniti iznajmljivanje apartmana turistima, čime želi da zaustavi rast troškova stanovanja i omogući građanima da žive u svom gradu.
Kolboni je precizirao je da će do 2028. godine Barselona da ukine dozvole za kratkoročni zakup za 10.101 apartman, koliko ih trenutno ima tu mogućnost, preneo je El Diario.
„Suzbijamo najveći problem Barselone, a tih 10.000 apartmana koristiće građani ili će završiti na tržištu za zakup ili prodaju“, rekao je Kolboni.
Gradonačelnik insistira na tome da do 2029. godine pojam turističkog apartmana više neće postojati u katalonskoj prestonici.
Dugo je Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD) raspravljala o tome ko bi bio bolji kandidat za kancelara: Olaf Šolc ili ministar odbrane Boris Pistorijus. Sada je Pistorijus objavio da ne želi da bude kandidat
Protiv Netanjahua, njegovog bivšeg ministra odbrane Joava Galanta i zvaničnika Hamasa, optuženih za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, Međunarodni krivični sud u Hagu izdao je naloge za hapšenje. Izraelski lideri osudili su ovaj zahtev kao sramotan i antisemitski
Angela Merkel otkriva detalje svoje politike prema Rusiji i Ukrajini u novoj knjizi „Sloboda“. Odluke sa samita NATO 2008. i dileme oko prijema Ukrajine u Alijansu osvetljavaju njen strah od sukoba sa Rusijom, ali i izazivaju nova pitanja o odgovornosti za današnji rat
Koliko je svet daleko od nuklearnog rata Rusije i Zapada? Ako verujete srpskim tabloidima, uveliko je vreme da pakujete kofere, stvarate zalihe hrane i bežite u neko improvizovano atomsko sklonište. Realnost je, ipak, malo drugačija
Američke AI kompanije su posebno zadovoljne, njihove akcije rastu, uporedo sa očekivanjem da će biti ukinute regulacije protiv AI nakon što se Donald Tramp bude ustoličio u Beloj kući. Da li je takozvana opšta veštačka inteligencija sada sasvim izvesna, a svet se nalazi pred divovskim izazovom, onim koji je inteligententniji od svih prethodnih? Da li je, uprkos tolikim drugim teškim pitanjima, razvoj AI najveća kob našeg doba?
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
