Propoved u oko Viktora Orbana

Za „Vreme“ iz Budimpešte

Sve je počelo šalom. Naime, papa je stigavši avionom iz Rima u Budimpeštu odmah ispričao svoj navodno omiljeni mađarski vic: „Zašto ćemo u nebesima govoriti mađarskim jezikom? Jer čitavu večnost traje da se nauči.“ Ovo je na svom Tviter nalogu objavio mađarski ambasador pri Vatikanu Eduard Habsburg, potomak dinastije Habsburg čiji članovi zauzimaju nekoliko značajnih mesta u državnoj administraciji.

Papa je stigao u mađarski glavni grad da bi održao završnu misu u okviru 52. Međunarodnog euharističkog kongresa. To je u stvari katolički „festival“, sa koga se uglavnom prenose poruke mira i tolerancije, neretko uz učešće predstavnika drugih verskih zajednica. Budimpešta je već jednom bila domaćin ovog kongresa, i to zloglasne 1938. godine.

ISTORIJSKI KONTEKST

Prethodne godine (1937) tadašnji mađarski premijer Kalman Daranji je lično molio nikog drugog do samog Adolfa Hitlera da dozvoli nemačkim biskupima da prisustvuju euharističkom kongresu u Budimpešti. Nemački diktator je svoj potvrdan odgovor uslovio time da pre kongresa Sveta stolica treba da dâ javne garancije da se katolički skup neće pretvoriti u antinacističku manifestaciju. U to vreme su zbog kritičkih glasova iz vrhova Katoličke crkve odnosi Vatikana i Nemačke bili na najnižem mogućem nivou. Prema jednoj nedavno objavljenoj knjizi o tom periodu, Hitler je poručio nemačkom ministarstvu inostranih poslova da ne želi da „imperijalni nemački katolici otputuju u Budimpeštu, jer mogu upasti u sukob savesti između nacionalnih i verskih obaveza“.

Vatikan sa svoje strane nije mogao da dâ javne garancije jer bi time indirektno priznao da skup može da ima političke namere. Na kraju Hitler nije direktno zabranio nemačkim biskupima da odu u Budimpeštu, ali je putovanje u Mađarsku između 20. i 29. maja (vreme održavanja kongresa) uslovio posebnom dozvolom i nemačkim novinama strogo zabranio da izveštavaju o skupu.

Možda je slučajna podudarnost da je poslednjeg dana euharističkog kongresa 1938. mađarski parlament doneo takozvani prvi antisemitski zakon – na dvadeset odsto je limitirano učešće Jevreja u nekim oblastima: lekari, advokati, vodeće pozicije u većim preduzećima… Tadašnji šef države Mikloš Horti se upravo u to vreme spremao da čvršće veže sudbinu zemlje sa Hitlerovom Nemačkom.

UDRI PO PAPI

Ni odnosi Orbanove Mađarske i Vatikana nisu na zavidnom nivou, naročito od početka velike migrantske krize 2015. godine. Papa Franja važi za jednog od najdoslednijih zaštitnika izbeglica, a Viktor Orban je gradio svoju izbornu pobedu 2018. na dosad neviđenoj kampanji mržnje prema, pre svega muslimanskim, migrantima koja je dostigla vrhunac postavljanjem žičane ograde duž mađarsko-srpske granice i donošenjem niza zakona i propisa kojima se praktično isključuje mogućnost da izbeglice dobiju azil u Mađarskoj. Policijske akcije u graničnim pojasima su u skladu sa tim rigoroznim propisima.

Nosilac Fidesove partijske knjižice broj pet i član Orbanovog najužeg štaba Žolt Bajer je 2017. godine, nakon nekoliko izjava i gestova katoličkog poglavara o neophodnosti tolerancije prema izbeglicama, papu svrstao među neprijatelje Mađarske, u rangu jednog Džordža Soroša ili briselske administracije. „…Uzalud ponavlja idiotske rečenice idiotskih briselskih političara na idiotski način… ostaje migrant, jer su to svi u Argentini“, izjavio je Bajer, koji papu Franju jednostavno naziva „argentinskim libšijem“ (pogrdan mađarski naziv za liberale) i volom koji veruje u rodnu ravnopravnost. Bajer i još nekolicina „publicista“ uglavnom pišu i kažu ono što je vlastima malo neugodno da javno saopšte i za to dobijaju značajna državna odlikovanja i stanove na Budimskoj tvrđavi, što je pouzdan znak pripadnosti vladajućoj eliti.

Nekoliko medija je povodom ovih izjava zatražilo stav od najviših katoličkih institucija, ali odgovora nije bilo. Mađarski katolički vrh, koji ima dosta burnu istoriju tesne saradnje i sa hortijevskim i sa komunističkim režimom, nastavlja tu tradiciju i sa Orbanovom vladom, koja zauzvrat daje Katoličkoj crkvi velike donacije, poklanja joj škole koje država finansira. Biskupi zauzvrat ćute o antimigrantskoj mržnji ili zakonom zapečaćenoj homofobiji.

Novi talas napada na papu počeo je pre nekoliko meseci, kada se već znalo da će on prisustvovati kongresu u Budimpešti. Tada su neki zapadni mediji objavili dve bitne stvari: da će katolički poglavar boraviti u Mađarskoj svega nekoliko sati i da nema nameru da se sastaje sa političkim vrhom zemlje (čitaj: sa Orbanom), jer dolazi da održi misu, a ne u državnu posetu. Drugo, što je još bolnije za ovdašnju elitu, da će posle Budimpešte boraviti u Slovačkoj, i to – tri dana!

Već pomenuti influenseri su se odmah latili pera i mikrofona i pao je verdikt: ako neće da se sastane sa Viktorom, neka i ne dođe! Usledili su diplomatski pregovori i na kraju je do sastanka u trajanju od četrdeset minuta ipak došlo. Slika koja je obišla svet je, međutim, prilično tužna: u hali Muzeja lepih umetnosti sede sa jedne strane papa i dvojica vatikanskih funkcionera, malo sa strane mađarski nadbiskup Peter Erde, a od njih jedno četiri do pet metara udaljen premijer Orban, šef države Ader i zamenik premijera Šemjen.

JASNE PORUKE

Naravno da su režimski mediji ovaj protokolarni susret nazvali „ogromnom diplomatskom pobedom“. Sam premijer je odmah objavio na svojoj Fejsbuk stranici sliku kako se rukuju i da je „tražio od pape da ne dozvoli da nestane hrišćanska Mađarska“. Bila je to još jedna nedvosmislena poruka mađarskim biračima, koji sledećeg aprila izlaze na parlamentarne izbore, da postoji „opasnost da nestane Mađarska kakvu poznajemo“. Jer je valjda ugrožavaju muslimanski migranti, LGBT zajednice, briselska imperija, ujedinjena opozicija itd.

Papa Franja je sa svoje strane imao šta da kaže i to je diplomatski, ali jasno i poručio. Nakon sastanka sa Orbanom, prvo se obratio mađarskim katoličkim biskupima i podsetio ih na važnost multikulturalizma. „Živite u zemlji gde već dugo zajedno žive ljudi koji pripadaju različitim narodima. Razne nacije, manjine, verske zajednice, migranti su ovde stvorili multikulturalnu sredinu. To je nova stvarnost koja na početku plaši ljude. Različitost uvek pomalo stvara strah, jer dovodi u opasnost postignutu sigurnost i stabilnost… Prema kulturalnim, etničkim, političkim i verskim različitostima možemo se odnositi dvojako: ili se striktno zatvaramo u svoj takozvani identitet ili se otvaramo za susret sa drugima i zajedno negujemo san o društvu bratstva.“

Na sastanku sa verskim zajednicama, uključujući i jevrejsku, papa je upozorio na opasnost od antisemitizma koja postoji i dan-danas u Evropi i šire. „Mi, Jevreji i hrišćani, više ne želimo jedni u drugima da vidimo stranca, već prijatelja, ne neprijatelja, nego brata.“

Na kraju je na Trgu heroja pred više od stotinu hiljada vernika papa iz svog papamobila poslao još jednu poruku, pre nego što je krenuo za Bratislavu: „Versko osećanje je snaga ove nacije, tako privržene svojim korenima. Ali krst, pored toga što nas poziva da se dobro ukorenimo, diže i pruža svoje ruke ka svima. Moja želja je da vi budete takvi, usidreni i otvoreni, ukorenjeni i puni poštovanja.“

Još se nije stišala polemika oko toga zašto je rimokatolički poglavar u Mađarskoj boravio samo nekoliko sati, a u susednoj Slovačkoj gotovo tri dana. Jedni kažu da je to direktna posledica politike vlade Viktora Orbana, koja se već uveliko udomila na krajnjoj desnici. Drugi vele da u Vatikanu ima bar tri visoko rangirana funkcionera iz Slovačke, a nijednog iz Mađarske. Treći misle da je to odraz odnosa Vatikana sa katoličkim vrhom u Mađarskoj koji nikada nije izgovorio nijednu kritičku reč o politici mržnje Viktora Orbana.