U čitavom svetu sveopšti pragmatizam preovlađuje na uštrb međunarodnih principa, kako pravnih tako i moralnih normativa. Evropske političke stranke, i leve i desne, gube svoj identitet u lavirintu sveopšte krize
Kada je bivši američki sekretar odbrane Ramsfeld povodom iračkog rata lansirao izraz „Stara Evropa“, analitičari su se dali na posao: da li se to odnosi na novi svet, Ameriku, ili pak na države koje su stvorile Evropsku uniju, pa bi „Nova Evropa“ bile države koje su pristupile 2004.
Pojam Stare Evrope može da označava i klasične etičke vrednosne principe, dok Amerika proklamuje nove, pragmatične, liberalne vrednosti. Hladni geopolitički rat zamenjen je sukobom sistema vrednosti. Leve i desne partije gube sve više graničnu ideološku crtu. Razlike se brišu i u onom drugom, geopolitičkom smislu: svet globalizacijom razuđuje pojam granica i transnacionalnom sveobuhvatnom ekonomijom postepeno parališe političko delovanje. Sveopšti pragmatizam preovlađuje na uštrb međunarodnih principa, kako pravnih tako i moralnih normativa. Političke stranke, i leve i desne, gube se u lavirintu sveopšte krize. Karte se razdeljuju između velikih sila koje dominiraju na globalnom interesnom polju.
KRIZA IDENTITETA: Evropa se našla poslednjih dana uklještena između G20 i NATO sastanaka na vrhu. Nekoliko država EU na prvom skupu, nekoliko država EU van drugog. Uoči junskih izbora za evropski parlament sve je izraženija kriza evropskog identiteta. Pri rađanju nove svetske geografije niču interesne simere poput Amerikine i Brazilindije, berzanski sistemi već su odomaćili vrednosnu jedinicu BRIC – Brazil, Rusija, Indija, Kina. Sarkozijeva izjava tokom G20 ide u tom pravcu: Ako ne prihvatimo velike zemlje u G8, sastaće se same i neće nas ni pozvati.
Sociolog Edgar Moren se danas smatra jednim od vodećih tumača savremenog sveta, utemeljivačem ekološke misli u sveobuhvatnom smislu, sa političkom osnovom. On temu životne sredine svodi na sistemski pristup isprepletenosti kriza raznih domena, koje jedna na drugu tesno utiču. Predsednik Sarkozi je usvojio njegov koncept „politike civilizacije“ koji navodi kao osovinu svoje politike. U nekoliko reči: stavljanjem čoveka u centar jezgra politike, a ne tržišnog sistema, ruši se hegemonija kvantitativnog u korist kvalitativnog. Nezaustavljivi i nekontrolisani razvoj tržišta, tehnologije i finansijske lavine vode čovečanstvo neumitno prema provaliji.
Ekološki potres nije vezan samo za prirodu, izvore osnovnih sirovina, klimatske promene, već problematika pokriva i promene socijalne klime i fenomena vezanih za nju, kao i sveobuhvatne, nazovimo ih uslovno, mentalne globalne promene.
POLITIČKA EKOLOGIJA: Istaknuti sledbenik političke ekologije je Daniel Kon-Bendit, istorijski predvodnik previranja ‘68, državljanin Francuske i Nemačke, otelotvorenje evropske osovine koju smatra imeniteljem Evrope. Evropa kao domovina, blaga utopija, teritorija bez granica, dom gde se ljudi približavaju jedni drugima u približavanju političkih koncepata. Zahvaljujući takvoj Evropi moguće je graditi mozaik identiteta u raznovrsnosti, biti istovremeno Parižanin koji je kod kuće u Frankfurtu, biti Nemac u Francuskoj, Francuz u Nemačkoj, živeti u prostoru proklamovane evropske četiri slobode: slobode kretanja, slobode razmene dobara, usluga i kapitala. Kao poslanik i predvodnik ekoloških stranaka u evropskom parlamentu, Kon-Bendit se kandiduje za predsednika evropskog parlamenta, a na junskim evropskim izborima predvodi listu Ekologija – Evropa u Francuskoj.
U najnovijoj knjizi Šta da se radi Kon-Bendit upozorava da se Evropa nije našla samo u finansijsko-ekonomskoj krizi koja bi iziskivala klasičnu potporu, putem investicija i povećanja potrošnje, već se nalazi na sudbinskoj tački. Sadašnjoj ekonomskoj situaciji priključuju se duboka društvena i ekološka kriza koje zahtevaju reformu naših nazora, potrošačkih navika kao i međusobnih odnosa, bilo u individualnom, bilo u kolektivnom smislu.
Predstojeći evropski izbori u Francuskoj stavljaju u tešku poziciju vodeće stranke, i Sarkozijevo desno krilo i Socijalističku partiju. Nekoliko velikih korupcijskih skandala odbijaju glasače od njih, a pogotovo u kontekstu sloma finansijskog sistema. Prednost Kon-Benditove liste Ekologija – Evropa je njen simbolički i aktivni antikorupcijski pristup, opšte razočaranje u političke lidere i efikasnost politike, kao i činjenica da deo njene liste predstavljaju zastupnici negativnog glasanja na evropskom referendumu, kada je Francuska prethodila svojim glasačkim NE! Birokratizacija evropske mašinerije, gubljenje vremena i energije u njenom samoopstajanju, nemogućnost zajedničkih političkih imenitelja daju krila listi koja proklamuje reviziju aktivnosti novog evroparlamenta, nove političke pristupe i omogućavanje „politike civilizacije“ koju je Sarkozi, za vreme francuskog predsedovanja Evropi, nemušto pokušao da predloži.
Kriza Evrope ima svoj okvir: krizu u kojoj se našla celokupna zapadna civilizacija. Zagađenost prostora nije samo u onom elementarnom smislu zagađenosti prirode i okoline, već šire, u političkom domenu pod nazivom socijalne ekologije, i još dalje, mentalne ekologije: prostora duhovnih i kulturnih vrednosti, etike, smisla. Odatle i nastojanje teoretičara ekologije da se zapadnom kategoričkom moralnom imperativu da oblik apsolutnog imperativa: ili se sve menja iz osnova, ili se ide u propast.
Epski bes prema teokratskom, autoritarnom režimu u Teheranu preliva se na NATO saveznike, demokrate, papu i MAGA influensere, koji su velikim delom zaslužni za uspon Donalda Trampa. Širi se prema svima koji se ne slažu sa predsednikom oko rata sa Iranom, a čije posledice počinju da osećaju građani Amerike
Prava pitanja nisu ona koja dominiraju javnim prostorom. Ni oduševljenje dela tehnološke scene, koja sve češće zvuči kao da razgovara sama sa sobom, ubeđena da gradi boga. Ni panika onih koji u svakom algoritmu vide apokalipsu. Već trezveno, ali tvrdoglavo insistiranje na odgovorima na pitanja: Koliko ovo košta? Ko plaća? Kome služi i šta se dešava ako ne uspe? Istorija tehnologije – od parne mašine do nuklearne bombe – pokazala je da velike promene menjaju raspodelu moći, ekonomiju, politiku, ali često i društva, i to mnogo dublje nego što njihovi tvorci u početku razumeju
Bivši predsednik Bugarske Rumen Radev (na slici) sa koalicijom “Progresivna Bugarska”, koju je predvodio na izborima prošlog vikenda, osvojio većinu –133 od 240 mesta u Sobranju. Prvi put u demokratskoj istoriji zemlje neće morati da razmišlja o koalicionom partneru kako bi formirao vladu za koju je u predizbornoj kampanji tvrdio da će se uhvatiti u koštac sa sistemskom korupcijom
I dok svet ide dalje, Iran za njime sve više zaostaje. I za to nije kriva (isključivo) Amerika. Kada stalno držite gard prema čitavom svetu, svet pre ili kasnije podigne gard prema vama. Države, kao i ljudi, ne traže društvo onih koji su u stalnom sukobu sa svojim okruženjem. Naposletku, u XXI veku, politički model koji se zasniva na obećanju dolaska bogom nadahnutog spasitelja ima malo šta da ponudi državi od gotovo 90 miliona ljudi, u kojoj je 60 odsto stanovništva mlađe od 39 godina. A još manje ima šta da ponudi susednim državama
Rođena je u Odesi iste 1889. godine kao i Čarli Čaplin, Tolstojeva Krojcerova sonata i Ajfelov toranj, pisala precizno o radosti prve ljubavi i o bolu slomljenog srca, tri puta se udavala i bila najbolja prijateljica tuđih muževa, suočila se sa smrću prvog muža pesnika Nikolaja Gumiljova i robovanjem sina, gubila nadu bez samosažaljenja, lični bol i tragedije svoje nacije pretvorila u besmrtne stihove, u starosti bila dostojanstvena u samoći i umrla je 5. marta 1966, istog dana i istog meseca kad je 1953. umro Josif Staljin – na dan koji je pri kraju života redovno svečano obeležavala
Ministar kulture Nikola Selaković nasred Skupštine poručuje opoziciji da može da ga “povuče za Generalštab”. To je ispod zdravog razuma, pristojnosti, a pre svega časti
Kako se na vatri podmetnute paljevine ocrtala mafijaška priroda vlasti? I zbog čega ne prestaje režimska odmazda nad Milomirom Jaćimovićem
Pobeda Tise Petera Mađara prevazilazi granice malene Mađarske. Ona se preliva i na susednu Srbiju kao noćna mora za Aleksandra Vučića i motivacija za sve one koji žele da mu vide leđa
Represija i dirigovana anarhija u Vučićevoj Srbiji
Koliko živ čovek može da podnese Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
