U čitavom svetu sveopšti pragmatizam preovlađuje na uštrb međunarodnih principa, kako pravnih tako i moralnih normativa. Evropske političke stranke, i leve i desne, gube svoj identitet u lavirintu sveopšte krize
Kada je bivši američki sekretar odbrane Ramsfeld povodom iračkog rata lansirao izraz „Stara Evropa“, analitičari su se dali na posao: da li se to odnosi na novi svet, Ameriku, ili pak na države koje su stvorile Evropsku uniju, pa bi „Nova Evropa“ bile države koje su pristupile 2004.
Pojam Stare Evrope može da označava i klasične etičke vrednosne principe, dok Amerika proklamuje nove, pragmatične, liberalne vrednosti. Hladni geopolitički rat zamenjen je sukobom sistema vrednosti. Leve i desne partije gube sve više graničnu ideološku crtu. Razlike se brišu i u onom drugom, geopolitičkom smislu: svet globalizacijom razuđuje pojam granica i transnacionalnom sveobuhvatnom ekonomijom postepeno parališe političko delovanje. Sveopšti pragmatizam preovlađuje na uštrb međunarodnih principa, kako pravnih tako i moralnih normativa. Političke stranke, i leve i desne, gube se u lavirintu sveopšte krize. Karte se razdeljuju između velikih sila koje dominiraju na globalnom interesnom polju.
KRIZA IDENTITETA: Evropa se našla poslednjih dana uklještena između G20 i NATO sastanaka na vrhu. Nekoliko država EU na prvom skupu, nekoliko država EU van drugog. Uoči junskih izbora za evropski parlament sve je izraženija kriza evropskog identiteta. Pri rađanju nove svetske geografije niču interesne simere poput Amerikine i Brazilindije, berzanski sistemi već su odomaćili vrednosnu jedinicu BRIC – Brazil, Rusija, Indija, Kina. Sarkozijeva izjava tokom G20 ide u tom pravcu: Ako ne prihvatimo velike zemlje u G8, sastaće se same i neće nas ni pozvati.
Sociolog Edgar Moren se danas smatra jednim od vodećih tumača savremenog sveta, utemeljivačem ekološke misli u sveobuhvatnom smislu, sa političkom osnovom. On temu životne sredine svodi na sistemski pristup isprepletenosti kriza raznih domena, koje jedna na drugu tesno utiču. Predsednik Sarkozi je usvojio njegov koncept „politike civilizacije“ koji navodi kao osovinu svoje politike. U nekoliko reči: stavljanjem čoveka u centar jezgra politike, a ne tržišnog sistema, ruši se hegemonija kvantitativnog u korist kvalitativnog. Nezaustavljivi i nekontrolisani razvoj tržišta, tehnologije i finansijske lavine vode čovečanstvo neumitno prema provaliji.
Ekološki potres nije vezan samo za prirodu, izvore osnovnih sirovina, klimatske promene, već problematika pokriva i promene socijalne klime i fenomena vezanih za nju, kao i sveobuhvatne, nazovimo ih uslovno, mentalne globalne promene.
POLITIČKA EKOLOGIJA: Istaknuti sledbenik političke ekologije je Daniel Kon-Bendit, istorijski predvodnik previranja ‘68, državljanin Francuske i Nemačke, otelotvorenje evropske osovine koju smatra imeniteljem Evrope. Evropa kao domovina, blaga utopija, teritorija bez granica, dom gde se ljudi približavaju jedni drugima u približavanju političkih koncepata. Zahvaljujući takvoj Evropi moguće je graditi mozaik identiteta u raznovrsnosti, biti istovremeno Parižanin koji je kod kuće u Frankfurtu, biti Nemac u Francuskoj, Francuz u Nemačkoj, živeti u prostoru proklamovane evropske četiri slobode: slobode kretanja, slobode razmene dobara, usluga i kapitala. Kao poslanik i predvodnik ekoloških stranaka u evropskom parlamentu, Kon-Bendit se kandiduje za predsednika evropskog parlamenta, a na junskim evropskim izborima predvodi listu Ekologija – Evropa u Francuskoj.
U najnovijoj knjizi Šta da se radi Kon-Bendit upozorava da se Evropa nije našla samo u finansijsko-ekonomskoj krizi koja bi iziskivala klasičnu potporu, putem investicija i povećanja potrošnje, već se nalazi na sudbinskoj tački. Sadašnjoj ekonomskoj situaciji priključuju se duboka društvena i ekološka kriza koje zahtevaju reformu naših nazora, potrošačkih navika kao i međusobnih odnosa, bilo u individualnom, bilo u kolektivnom smislu.
Predstojeći evropski izbori u Francuskoj stavljaju u tešku poziciju vodeće stranke, i Sarkozijevo desno krilo i Socijalističku partiju. Nekoliko velikih korupcijskih skandala odbijaju glasače od njih, a pogotovo u kontekstu sloma finansijskog sistema. Prednost Kon-Benditove liste Ekologija – Evropa je njen simbolički i aktivni antikorupcijski pristup, opšte razočaranje u političke lidere i efikasnost politike, kao i činjenica da deo njene liste predstavljaju zastupnici negativnog glasanja na evropskom referendumu, kada je Francuska prethodila svojim glasačkim NE! Birokratizacija evropske mašinerije, gubljenje vremena i energije u njenom samoopstajanju, nemogućnost zajedničkih političkih imenitelja daju krila listi koja proklamuje reviziju aktivnosti novog evroparlamenta, nove političke pristupe i omogućavanje „politike civilizacije“ koju je Sarkozi, za vreme francuskog predsedovanja Evropi, nemušto pokušao da predloži.
Kriza Evrope ima svoj okvir: krizu u kojoj se našla celokupna zapadna civilizacija. Zagađenost prostora nije samo u onom elementarnom smislu zagađenosti prirode i okoline, već šire, u političkom domenu pod nazivom socijalne ekologije, i još dalje, mentalne ekologije: prostora duhovnih i kulturnih vrednosti, etike, smisla. Odatle i nastojanje teoretičara ekologije da se zapadnom kategoričkom moralnom imperativu da oblik apsolutnog imperativa: ili se sve menja iz osnova, ili se ide u propast.
Dok Tramp ide utabanim putem raspaljivanja narodnog nezadovoljstva, koristeći poslednjih dana sve više psovki i vulgarnosti, Kamala Haris se okomila na njegovu ličnost, s obzirom na to da je on još tokom predsedničke debate otkrio svoju neuravnoteženu prirodu, narcisističke porive i sklonost bizarnim teorijama zavere, što se potpuno podudara sa onim što su demokrate uvek govorile o njemu
Pomalo paradoksalno, ali šanse upućenih i manje upućenih da pogode rezultat prilikom predviđanja slične su. Jedino što su ovi upućeniji nešto oprezniji i ne toliko hrabri da iznose čvrste stavove jer znaju da su im šanse za uspeh gotovo pa 50-50 i da ne bi bilo preterano iznenađenje da bilo ko od kandidata prikupi 300 i kusur elektora. Međutim, osećaj kaže da dobija Tramp, ali i da aktuelna potpredsednica Haris ima bar 47 odsto šansi za pobedu
Početkom septembra ruski predsednik Putin pozvao je Aleksandra Vučića da se Srbija pridruži BRIKS-u. Samit je održan od 22. do 24. oktobra. Vučić nije otišao, već je poslao Vulina. Šta se na samitu desilo? Šta je uopšte BRIKS? Koliko je ova grupa zemalja važna za međunarodnu geoekonomiju i geopolitiku? Kakve bi koristi Srbija imala ako bi se priključila BRIKS? Iako je počeo kao ekonomska platforma, BRIKS se s vremenom pretvorio u geopolitičku platformu za čije članove je sloboda u izboru valute kojom će trgovati na međunarodnom tržištu postala pitanje ekonomske i nacionalne bezbednosti
Stotine hiljada glasova na predsedničkim izborima i referendumu o Evropskoj uniji, u Republici Moldaviji je bilo kupljeno. Kako je funkcionisala ova izborna prevara, u koju je Rusija umešala prste
Najmanje 73 osobe stradale su u bujičinim poplavama na jugoistoku Španije usled obilnih kiša u utorak, 29. oktobra, a za desetinama nestalih se i dalje traga, potvrdile su vlasti
Skidanje pa vraćanje semafora na raskrsnici kod Ušća koja je pretvorena u kružni tok je još jedan eksperiment in vivo na Beograđanima
Šefica Evropske komisije donela je pohvale Vučiću. Ali, ništa lično, pa ona je ionako došla samo zbog posla, a ne zbog nekakvih „evropskih vrednosti“
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
