Pritisak SAD i EU na Izrael da obustavi ratna dejstva

Vašington je do sada izbegavao da koristi reč primirje u bilo kakvom kontekstu Ujedinjenih nacija i rata Izraela i Hamasa, ali se u nacrtu nove rezolucije ponavljaju izrazi koje je predsednik Džo Bajden koristio prošle nedelje tokom razgovora sa izraelskim premijerom Benjaminom Netanjahuom, prenosi Glas Amerike.

U nacrtu američke rezolucije se navodi da se „utvrđuje da bi pod trenutnim okolnostima, velika kopnena ofanziva u Rafi rezultirala daljom štetom po civile i njihovim novim raseljavanjem, moguće i u susedne zemlje“. Ofanziva bi „imala ozbiljne posledice po regionalni mir i bezbednost“ i zbog toga se naglašava da „ne bi trebalo da bude izvedena pod trenutnim okolnostima“.

Nije poznato kada bi Savet bezbednosti, koji ima 15 članica, mogao da se izjasni o američkoj rezoluciji podnetoj nakon što je Alžir u subotu zatražio da se to telo svetske organizacije izjasni o rezoluciji te zemlje u kojoj se zahteva hitni humanitarni prekid vatre. Američka ambasadorka u UN je brzo signalizirala da bi uložila veto na alžirsku rezoluciju.

Da bi rezolucija bila usvojena, potrebno je da je podrži najmanje 9 članica, a da SAD, Francuska, Britanija, Rusija ili Kina ne ulože veto.

Vašington tradicionalno štiti Izrael od poteza UN-a koji mu ne odgovaraju i već je dva puta uložio veto na rezolucije Saveta bezbednosti od 7. oktobra prošle godine. Međutim, takođe je dva puta bio uzdržan i omogućio Savetu da usvoji rezolucije kojima se tražilo više pomoći za Gazu i hitne i duže humanitarne pauze u borbama.

Amerika, Egipat, Izrael i Katar pregovaraju o prekidu vatre i oslobađanju svih talaca koje Hamas drži u Gazi.

I EU traži obustavu ratnih dejstava

U Briselu je 26 od 27 članica Evropske unije pozvalo je na „hitnu humanitarnu pauzu koja bi dovela do održivog primirja“ u Gazi, rekao je novinarima visoki predstavnik EU za spoljnu politiku Žozep Borelj.

Borelj je dodao da se 26 članica saglasilo da „zahteva hitnu humanitarnu pauzu koja bi dovela do održivog primirja, bezuslovnog oslobađanja talaca i dostave humanitarne pomoći“.

Mađarska, koja je snažan saveznik Izraela, nije se pridružila zahtevu EU.

Evropska unija je takođe upozorila Izrael da ne pokreće ofanzivu u Rafi, navodeći da bi to dovelo do katastrofe za oko 1,5 miliona izbeglica u tom gradu.

„Napad na Rafu bi bio apsolutno katastrofalan, bio bi nezamisliv“, rekao je irski šef diplomatije Majkl Martin pre sastanka.

Pretnje Izraela ako Hamas ne oslobodi taoce do Ramazana

Izraelske snage izvele su u ponedeljak vazdušne napade i kopnene operacije u južnom pojasu Gaze, pošto je lokalno ministarstvo zdravlja pod kontrolom ekstremistčkog pokreta Hamas saopštilo da je broj Palestinaca ubijenih tamo od oktobra premašio 29.000 ljudi, piše Glas Amerike.

Izraelska vojska je u ponedeljak izvestila o napadima na Kan Junis, najveći grad u južnoj Gazi, dok raste međunarodna zabrinutost u vezi sa planiranom izraelskom ofanzivom na obližnji grad Rafa.

Penzionisani izraelski general Beni Ganc, koji je član ratnog kabineta izraelskog premijera Benjamina Netanjahua, rekao je da će se, ako Hamas ne oslobodi preostale taoce koje drži u Gazi pre svetog muslimanskog praznika Ramazana, „borbe nastaviti do oblasti Rafe“.

Ganc je rekao i da će svaka izraelska ofanziva u Rafi biti izvedena u koordinaciji sa Egiptom i Sjedinjenim Državama kako bi se olakšala evakuacija i „civilne žrtve svele na najmanju moguću meru„.

S obzirom na to da se Rafa nalazi pored egipatske granice, a ostali gradovi u Pojasu Gaze su već razoreni u izraelskoj ofanzivi, nejasno je gde palestinski civili mogu bezbedno da odu.

Izrael odbija da prizna palestinsku državu

Izrael je odbacio međunarodne pozive, uključujući i pozive svog glavnog saveznika Sjedinjenih Država, za „jednostrano priznanje„ palestinske državnosti, rekavši da se takav sporazum može postići samo pregovorima.

Netanjahu je pred svoju vladu doneo, kako je rekao, „neopozivu odluku“ o palestinskoj državnosti, koja ju je jednoglasno odobrila.

U saopštenju se navodi da jevrejska država „kategorički odbacuje međunarodne uredbe o trajnom aranžmanu sa Palestincima„.

Napori da se postigne rešenje o dve države – nezavisna palestinska država na Zapadnoj obali i Gazi sa obe strane Izraela – zaustavljeni su od 2014.

Ali s obzirom na to da rat Izraela i Hamasa u Gazi traje već peti mesec, SAD i druge zemlje su obnovile pozive za stvaranje palestinske države kako bi se okončale borbe. Američki predsednik Džo Bajden pozvao je na još širi sporazum o Bliskom istoku koji bi obuhvatio Saudijsku Arabiju i druge arapske države koje normalizuju diplomatske odnose sa Izraelom.

Odbacujući palestinsku državnost, Izrael je u saopštenju naveo da bi takvo priznanje, koje dolazi nakon šokantnog napada Hamasa na Izrael 7. oktobra, „dalo ogromnu nagradu bez presedana terorizmu i sprečilo bilo kakav budući mirovni sporazum„.

Netanjahu je obećao da će nastaviti borbu protiv Hamasa dok ne postigne „apsolutnu pobedu“. SAD su do sada bezuspešno pokušavale da posreduju u novom prekidu vatre i oslobađanju više od 100 talaca koje Hamas još drži u Gazi.

Netanjahu je rekao da su Hamasovi zahtevi da Izrael povuče vojsku iz Gaze i ostavi ekstremistima kontrolu nad teritorijom sa sposobnošću da obnove arsenal oružja „iluzija“.

Rat je počeo napadom Hamasa, u kojem je ubijeno 1.200 ljudi u Izraelu i zarobljeno oko 240 talaca. Sjedinjene Države, EU i Velika Britanija smatraju Hamas terorističkom organizacijom.