Bivši predsednik SAD Džimi Karter preminuo je u 101. godini, navodi se u saopštenju Karter centra.
Karter je bio 39. predsednik SAD, koji je služio jedan mandat.
Poslednjih godina lečio se od agresivnog oblika melanoma, sa metastazama na jetri i mozgu.
Karter centar je u februaru 2023. saopštio da će bivši predsednik, nakon niza boravaka u bolnici, prekinuti dalje lečenje i preostalo vreme provesti na kućnoj nezi.
Njegovo poslednje javno pojavljivanje bilo je na sahrani njegove supruge Rozalin u Plejnsu, gde je sedeo u prvom redu u invalidskim kolicima.
Karter je poslednji put fotografisan ispred svoje kuće sa porodicom i prijateljima dok je posmatrao nadletanje aviona, održano povodom njegovog 100. rođendana.
Autsajder u Beloj kući
Bivši guverner Džordžije neočekivano je 1976. pobedio na predizborima za predsedničkog kandidata Demokrata i to kao nepoznati autsajder. A onda je na predsedničkim izborima pobedio dotadašnjeg predsednika Džeralda Forda, podseća Dojče vele.
Dve godine nakon ostavke predsednika Ričarda Niksona zbog afere Votergejt, Karter je vodio predizbornu kampanju savršeno prilagođenu njemu kao autsajderu. Pritom se predsednik Ford, nakon spornog pomilovanja Niksona, pokazao kao upravo idealan suparnik.
Karterovo predizborno obećanje da će povratiti izgubljeno poverenje građana u politiku i formirati vladu „tako dobru kao što je američki narod“, nije istina uverilo sve, ali jeste bilo dovoljno da tesno pobedi na izborima. S Džimijem Karterom je 1977. po prvi put nakon više od sto godina jedan političar s juga SAD ušao u Belu kuću.
Ali, veselje zbog izborne pobede kratko je trajalo. Brzo je postalo jasno da je Karter mislio ozbiljno ono što je obećao. Hteo je da promeni način vođenja politike u Vašingtonu. S ekipom koju je većinom doveo iz Džordžije nameravao je da u glavni grad uvede novi stil vladanja. I u tome nije uspeo.
Nije bio menadžer moći
„Karter nije voleo trgovinu kao sastavni deo politike“, kaže Rasel Rajli koji na Univerzitetu Virdžinija vodi program „Usmena predsednička istorija“. Slično kao i Barak Obama 30 godina kasnije, i predsednik Karter je, kaže Rajli, hteo da rskrsti sa uobičajenim načinom vođenja politike u Vašingtonu. „Ali, za razliku od Obame, on je pokušao stvarno nešto da promeni. Odbijao je da igra igre koje je od njega zahtevao američki Kongres. Ironija je istorije da je to bio razlog njegovog neuspeha, jer nije bio u stanju da funkcioniše u Vašingtonu kao političar s većim iskustvom vladanja.“
Nedostatak podrške u sopstvenoj partiji i slabo iskustvo u upravljanju bili su dodatno otežani time što su njegov mandat pratile krize. Već na početku mandata američka privreda nije bila u dobrom stanju. Velika inflacija i visoka stopa nezaposlenost stvorili su kriznu atmosferu u SAD, što se dodatno pogoršalo drugom naftnom krizom 1979. godine.
Ispred svoga vremena
U svom poznatom govoru o krizi poverenja Karter je 1979. pokušao da dovede do ekonomskog i političkog zaokreta. U obraćanju naciji on je svoje sunarodnike pozvao da se okrenu leđa potrošačkom društvu i vrate se tradicionalnim američkim vrednostima. Zbog energetske krize, pozivao je Karter, građani bi trebalo da zajednički koriste jedan automobil, kao i da smanje grejanje u svojim kućama.
Taj govor je bio kontraproduktivan. Nakon prvobitnih pohvala, govor je brzo postao simbol Karterove politike. Umesto da građane u vreme krize motiviše i da širi pozitivno raspoloženje, Karter je, kako su glasile kritike, širio defetizam i strah od propadanja. Do kraja mandata on nije uspeo da poboljša ekonomsku situaciju. Inflacija je 1980. iznosila više od deset odsto, stopa nezaposlenosti više od sedam procenata.
Karter je bio ispred svoga vremena i s pokušajem da dovede do energetskog zaokreta. „Karter je bio prvi predsednik koji je imao razrađenu strategiju o tome kako se postaviti prema našoj zavisnosti od nafte“, naglašava Džulijan Zelizer, profesor na Prinstonu i autor knjige o Džimiju Karteru. Nije sve to sprovedeno u delo, kaže Zelizer. „Ali, ako se pogledaju njegove ideje, tu ima mnogo toga što aktivisti za zaštitu životne sredine i danas žele da postignu.“
Istorijski uspeh
Istorijski, često zaboravljeni uspeh, Karter je postigao 1978. Sporazumom iz Kemp Dejvida između Izraela i Egipta. Nakon tajnih pregovora, egipatski predsednik Anvar al Sadat i predsednik izraelske vlade Menahem Begin potpisali su u prisustvu Kartera mirovni sporazum za koji su iste godine dobili Nobelovu nagradu za mir. Ugovor između Egipta i Izraela na snazi je do danas. „On je time postavio merilo prema kojem moraju da se mere sve buduće vlade“, kaže istoričar Rajli.
Do danas se osećaju i posledice Karterovog angažmana za Avganistan. Kao reakciju na sovjetski upad u tu zemlju, američki predsednik je 1980. objavio takozvanu Karterovu doktrinu. Prema njoj vlada u Vašingtonu svaki pokušaj da se region u Persijskom zalivu dovede pod stranu kontrolu vidi kao napad na vitalne interese SAD i to će sprečiti, ako bude potrebno, i vojnom silom. Nakon sovjetskog upada, u vreme Kartera započela je i obuka i naoružavanje avganistanskih mudžahedina modernim oružjem – koje je kasnije upotrebljeno i protiv Sjedinjenih Država.
Istorijski neuspeh
Ali, najvažniji događaj tokom Karterovo mandata bio je upad radikalnih studenata u američku ambasadu u Teheranu i uzimanje službenika ambasade za taoce u sklopu iranske revolucije u novembru 1979. godine. Karter je tu akciju označio kao terorizam i naglasio da SAD nikada neće dopustiti da ga ucenjuju.
Nakon neuspelih pregovora o puštanju talaca Karter je u aprilu 1980. dao zeleno svetlo za pokušaj oslobađanja talaca vojnom akcijom. Akcija nije uspela. Poginulo je osam Amerikanaca i jedan Iranac. Ta neuspela akcija u godini predsedničkih izbora ne samo da je dovela do kasnijeg Karterovog poraza, već se i urezala u kolektivno pamćenje Amerikanaca i do danas obeležava odnose SAD prema Iranu.
Nobelova nagrada za bivšeg predsednika
Nakon jasnog poraza od Ronalda Reagana 1980, Karteru je kasnije ipak uspeo veliki povratak na međunarodnu scenu. U Atlanti je osnovao Karter Center koji se zauzimao, često i kontroverzno, za ljudska prava u celom svetu i rešavanje konflikata. Karter je za svoj angažman kao bivši predsednik 2002. dobio i Nobelovu nagradu za mir. U SAD se Karter angažovao pre svega za siromašne građane, recimo kroz tzv. „Atlanta-projekat“, od kojeg su profitirale stotine hiljada ljudi u njegovo saveznoj državi Džordžiji.
Brojni posmatrači smatraju da je njegov angažman nakon predsedničkog mandata čak i važniji od njegovom rada na mestu predsednika. „On je pokazao šta u naše vreme može da se postigne nakon predsedničkog mandata i kako se ostaje aktivan u međunarodnoj politici“, kaže Karterov biograf Zelizer. „S obzirom na to da je njegov bilans kao predsednika bio osrednji i da je do dan danas sporan, većina ljudi će se sećati onoga što je on učinio nakon predsedničke dužnosti, a ne kao predsednik.“
