Premijerov san, narodni košmar

Specijalno za „Vreme“ iz Pekinga

Pre nekoliko godina, u ranim danima svog prvog mandata na mestu premijera, Ven Điabao podelio je sa kineskom i svetskom javnošću svoj san: da svakom detetu u Kini bude dostupno bar pola litre mleka dnevno. Da li kao rezultat želje kineskih građana da izravno podrže svog premijera ili ne, tek konzumacija mleka i mlečnih proizvoda utrostručila se od 2000. godine, i sada se ovo tržište procenjuje na unosnih 19 milijardi dolara. Međutim, baš ovih dana, izgleda da se premijerov san pretvorio u košmar, i to ne samo za njega i vladu kojom rukovodi već i za milione Kineza, Singapuraca, Japanaca – svakoga ko je u poslednjih nekoliko meseci konzumirao mlečne proizvode sa oznakom „made in China“. Kraj ovoj sagi se još ne nazire a tragovi mlečne horor priče čini se da vode i do potrošača u drugim zemljama.

Ono što je početkom prošle nedelje izgledalo kao loša poslovna praksa samo jednog proizvođača i jednog proizvoda – kompanije „Sanlu“ i njenog mleka u prahu za bebe, u međuvremenu je preraslo u incident u kojem je melamin, doduše u bitno manjim količinama, pronađen u raznim mlečnim proizvodima preko 20 domaćih i stranih brendova, kao što su „Jili“ ali i „Nestle“ i „Dač lejdi“. Melamin je hemikalija bogata azotom koja se koristi pri proizvodnji đubriva, sredstava za čišćenje, i plastike. Zbog azota, prilikom testiranja mleka „krštenog“ melaminom, uzorci daju rezultate koji ukazuju na visoku proteinsku vrednost mleka. Kako stvari stoje, izvesno je da su mnoge mlečne farme i dobavljači razvodnjavali a zatim dodavali melamin u mleko koje su dalje prodavali proizvođačima finalnog produkta.

U trenutku zaključenja ovog teksta, najmanje 53.000 dece obolelo je nakon konzumiranja mleka u prahu kompanije „Sanlu“ „obogaćenog“ melaminom, a preko 12.000 dece i beba je još u bolnici zbog teških bubrežnih problema. Četvoro dece iz provincija koje se nalaze od krajnjeg zapada do krajnjeg istoka zemlje umrlo je, a prvi oboleli prijavljen je i u Hongkongu.

ZATAŠKAVANJE: Prisustvo melamina potvrđeno je ne samo u mleku u prahu već i u tečnom mleku i drugim prehrambenim proizvodima na mlečnoj bazi (jogurtu, sladoledu, slatkišima) namenjenim kako za domaće tako i za strano tržište, pa možemo tek nagađati koliko će još obolelih isplivati na površinu. Laboratorijski nalazi iz Singapura već su pronašli tri proizvoda koja sadrže melamin, a sa strahovanjem se iščekuju izveštaji iz Japana, Bangladeša, Mijanmara, Malezije, Bruneja i drugih zemalja koje su redom već zaustavile uvoz svih proizvoda i poluproizvoda na mlečnoj bazi iz Kine.

U celoj ovoj tragičnoj priči gotovo neverovatno deluje podatak da su prve žalbe na kvalitet mleka stigle od kupaca na adresu kompanije „Sanlu“ najverovatnije već u martu ove godine. I mada trenutno razvoj događaja nije dovoljno jasan, izgleda da su lokalni državni funkcioneri bili upoznati sa problemom početkom avgusta, ali su problem pokušali da zataškaju. Navodno, provera i istraga nastupila je tek pošto je delimični vlasnik kompanije „Fontera“ sa Novog Zelanda izvestio o tome svoju vladu, a ova kinesku. Druga verzija pominje nagli porast bubrežnih oboljenja kod male dece i beba što je uključilo alarm u Ministarstvu zdravlja u Pekingu. Kako god, ostaje opor ukus u ustima u saznanju da je ova tragedija mogla da bude bar delimično izbegnuta da su i korporativni i državni funkcioneri umešani u priču imali hrabrosti da ranije izađu u javnost ili pred svoje pretpostavljene.

Nažalost, ovo nije prvi, a trenutno je teško poverovati da će biti i poslednji da su kineski proizvodi u tolikoj meri ispod standarda kvaliteta da su štetni po zdravlje i život potrošača. Prošle godine pronađene su bakterije u kineskom kimčiju (fermentisanom, kiselo-ljutom kupusu, nezaobilaznom sastojku koreanskog obroka), što je dovelo do privremene obustave trgovine i oštrih prigovora koreanskih i japanskih zvaničnika. Da stvari budu još gore, prošle godine je baš melamin u hrani za pse i mačke uvezene iz Kine izazvao smrt mnogih kućnih ljubimaca u SAD. Međutim, ovaj problem nije vezan samo za domaću industriju hrane već je mnogo širih razmera: i onako loša reputacija kvaliteta kineskih proizvoda potpuno je uništena u još jednom nedavnom incidentu kada je olovo nađeno u igračkama uvezenim iz Kine u SAD, što je takođe izazvalo paniku. I mada je kasnije utvrđeno da je sama formula koju je kineski proizvođač dobio od američkog naručioca bila pogrešna, to teško lišava odgovornosti kineskog partnera.

Nažalost, nije prvi put ni da lokalni zvaničnici igraju jednu od glavnih uloga u izazivanju ili prikrivanju incidenata sa pogubnim posledicama. Hiljade srednjoškolaca poginulo je u maju u provinciji Sečuan kada se veliki broj školskih zgrada srušio usled jakog zemljotresa koji je pogodio tu oblast. Mnoge okolne zgrade nisu srušene a istraga je utvrdila da je u gradnji škola, očigledno pod palicom lokalnih vlasti, često korišćen materijal veoma lošeg kvaliteta, a građevinski planovi rađeni na brzinu, bez uzimanja u obzir specifične geografske lokacije u kojoj su zemljotresi česti. Takođe, ovih dana, naslovnu stranu kineskih novina – pored reportaža o melaminu – dele izveštaji o strahovitoj tragediji na severu zemlje gde se lavina metalne rude, probivši prvo odbrambene zidove ugljanog kopa, sručila na selo u podnožju rudnika i usmrtila oko 300 ljudi. Dosadašnja istraga pokazuje da je kop radio bez potrebnih sigurnosnih dozvola uz saglasnost lokalnih partijskih funkcionera, koji su pokušali da ovaj incident zataškaju i prikažu mnogo manjim nego što jeste. Dalja istraga će pokazati da li su drugovi imali i finansijsku korist od poslovanja kopa. U ilegalnim ili nekontrolisanim rudarskim kopovima u Kini godišnje život izgubi preko 6000 rudara. Crnoj hronici meseca septembra ni tu nije kraj: pre nekoliko dana, preko 40 ljudi je poginulo u požaru koji je zahvatio noćni klub u višemilionskom gradu Šenžen. Klub je poslovao bez ikakvih dozvola i kontrola, a vlasnik je poznat po dobrom odnosu sa lokalnom političkom elitom.

PROFIT IZNAD SVEGA: U svim gorenavedenim slučajevima nedostatak kontrole kvaliteta u najmanju ruku je direktna posledica nastojanja lokalnih zvaničnika da se uklope u trend velikog nacionalnog ekonomskog rasta. Lokalni moćnici forsiraju državne i privatne inicijative a da pri tom ne haju za poštovanja pravila i kontrole kvaliteta. Svi ovi incidenti podrivaju temelje kredibiliteta Komunističke partije Kine koja tvrdi da interese običnih ljudi stavlja na prvo mesto.

Ovde je dobro poznato da lokalni državni činovnici često nisu na radaru viših autoriteta u zemlji veličine Evrope sa 1,3 milijarde stanovnika. Lanac komande od nacionalnih institucija do gradskih i opštinskih nivoa toliko je dugačak da karika često pukne kad se stigne do lokalnog nivoa. U suprotnosti sa vodećim kineskim medijima koji melaminsku priču prate na kritički, ali suzdržan način, ne upirući koplja ka celokupnom državnom aparatu, domaća blogosfera odjekuje zahtevima ne samo da se najoštrije postupi prema odgovornima za incident (prvenstveno vladinim činovnicima u lokalnoj administraciji) već i pozivima za odlučnijom borbom protiv korupcije, jačim regulativama i standardima za kompanije i njihove proizvode, te uspostavljanjem mehanizama za javnu kontrolu nad radom kako lokalnih zvaničnika tako i viših državnih tela.

Odgovor kineske vlade na „melaminsku krizu“ bio je brz i oštar. Svi nestandardni proizvodi smesta su uklonjeni sa rafova i javnost je hitro obaveštena o svemu i upozorena. Na vanrednom zasedanju državnog vrha donete su odluke o budućim detaljnim kontrolama svih mlečnih proizvoda, reformi i jačanju regulative u ovom sektoru. Iako su ove mere okasnele, makar obećavaju da se ovakav incident neće ponoviti. Država je na sebe preuzela sve troškove lekarskih pregleda i, gde je potrebno, daljih tretmana svih slučajeva povezanih sa melaminom. Obećala je da će svi odgovorni biti kažnjeni, a među onima koji su sada iza rešetaka ili smenjeni i očekuju dalju istragu nalaze se i generalni menadžer kompanije „Sanlu“, nekolicina odgovornih u lokalnoj administraciji odakle ova kompanija dolazi, uključujući i zamenika gradonačelnika glavnog grada provincije Hebei, Šijiažung, šef kineske agencije za kontrolu kvaliteta na nacionalnom nivou, kao i nekoliko dobavljača za koje je utvrđeno da su dodavali melamin u mleko, a spisak će sigurno biti i duži.

Hoće li to biti dovoljno da se povrati poverenje domaćih potrošača i stranog tržišta u proizvode „Made in China“? Verovatno ne odmah. Što reče jedan od zvaničnika prilikom radne posete Šijiažungu: „Ovo je zločin protiv naroda. Kom proizvodu se, nakon svega ovoga, još može verovati?“